Srbija dobija solarne elektrane snage 400 MW, prve aukcije do kraja godine

U Srbiji se trenutno razvijaju projekti za gradnju solarnih elektrana snage 400 megavata (MW), a prve odvojene aukcije za solar i vetar trebalo bi da se održe do kraja godine. Prioritet u korišćenju solarne energije biće instaliranje solarnih panela na krovovima domaćinstava, firmi i javnih objekata, kao i u napuštenim rudarskim kopovima, najavljeno je na panelu „Velike solarne elektrane u Srbiji – mali korak za čovečanstvo, veliki korak za energetsku tranziciju Srbije“ u okviru Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji.

Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji, u organizaciji portala Balkan Green Energy News, održana je danas u Beogradu, a onlajn je pratilo više od 1.000 ljudi. Zakon o obnovljivim izvorima energije, kao i izmene Zakona o energetici, koji unose velike novine u razvoju obnovljivih izvora, a posebno solarne energije u Srbiji,  sutra će biti u Narodnoj skupštini, i uz nekoliko manjih izmena kroz amandmane trebalo bi da budu usvojeni.

Moderator panela „Velike solarne elektrane u Srbiji – mali korak za čovečanstvo, veliki korak za energetsku tranziciju Srbije“ bio je Dragoljub Cibulić, stariji partner u advokatskoj kancelariji BDK Advokati.

Atanacković: Uradićemo sve da se do kraja godine održe prve aukcije

„Uradićemo sve da se do kraja godine održe prve aukcije. Državi je stalo da ima što više učesnika i da dobije dobru konkurenciju kako bi i cene bile što niže odnosno subvencije države što manje“, izjavila je Jovanka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, i dodala da će aukcije za vetar i solar biti razdvojene.

Kada je reč o kvotama za aukcije, Atanacković je rekla da će za tu odluku biti važno to što bi Srbija do 2050. trebalo da zameni termoelektrane na ugalj snage 4,4 GW, a za to  je potrebno 8-10 GW iz obnovljivih izvora.

Do 2050. za zamenu 4,4 GW iz uglja neophodno 8-10 GW iz obnovljivih izvora

Stav Ministarstva je da se korišćenje solarne energije pre svega bazira na krovovima, gde je potencijal 4-6 GW, i napuštenim rudarskim kopovima, istakla je ona.

Osim aukcija, Srbija će kao način da dostigne ciljeve za zelenu energiju koristiti i mogućnost tendera za strateške partnere. Takvi tenderi bi mogli da se raspišu za krovove na javnim zgradama, za državnu zemlju i za saradnju sa državnim kompanijama.

I domaćinstva i privreda će moći da budu prozjumeri

Atanacković je naglasila da će i domaćinstvima i privredi biti omogućeno da budu prozjumeri odnosno da proizvode energiju za sopstvenu potrošnju. Razlika između građana i vlasnika firmi će biti u tome što će mogućnost povoljnijeg obračuna isporučene i preuzete energije iz mreže odnosno net metring sistem važiti samo za domaćinstva, a ne i za firme, za koju će sada ipak znatno biti olakšana procedura da postanu prozjumeri.

EMS priprema mrežu za prihvat obnovljivih izvora

Kada je reč o novim elektranama na OIE, prema rečima Marka Jankovića, direktora Direkcije za tržište Elektromreže Srbije (EMS), ova kompanija je dobila zahteve za priključenje elektrana snage 4,5 GW, od čega za solar 400 MW.

„To je malo u odnosu na vetar, ali je mnogo ako se zna da Srbija sada ima samo oko 10 MW u solaru. Tih 400 MW je realna cifra, i nadam se da će realizacija ovih projekata krenuti uskoro“, dodao je on.

Janković je naveo da su ovi zahtevi signal da EMS razvija mrežu. „Pratimo šta se dešava i menjamo planove razvoja kako bi obezbedili uslove da se ove elektrane priključe“, dodao je on.

Janković je istakao da su novi energetski zakoni neophodan korak u nastavku liberalizacije tržišta električne energije.

Maja Turković: Suština novih zakona je tržište

Maja Turković, direktorka za Srbiju kompanije CWP Global, istakla je da je donošenjem Zakona o OIE, ali i izmenama Zakona o energetici napravljen prvi korak u ubrzavanju razvoja obnovljivih izvora energije.

„Suština novih izmena ipak nisu aukcije i podsticaji države već tržište, tačnije stvaranje uslova da se ono razvije. To je važno jer je cilj ka kojem idemo ukidanje subvencija i izlazak svih prozvođača na tržište“, navela je ona.

Kod solara je jako, kako je navela, jako važno sticanje prava na zemljište, što ga odvaja od ostalih vrsta zelene energije, pa se za stvaranje uslova za investicije mora osim zakona u energetici promeniti i zakon o poljoprivrednom zemljištu i o planiranju i izgradnji.

Al Pack gradi najveću solarnu elektranu na krovu u Srbiji

Kompanija Al Pack nije čekala nove propise, pa je već krenula u gradnju solarne elektrane snage 1,1 MW, što će biti najveća solarna elektrana na krovu u Srbiji. Nemanja Mikać, suvlasnik firme, koja razvija i rešenja za skladištenje energije, kaže da bi elektrana bila i veća, ali površina krova je bila ograničavajući faktor, kao i regulatorni okvir.

Trendovi koje vidimo u Evropi su, kada je reč o privatnoj i industrijskoj potrošnji, kombinacija solara i skladištenja energije, tačnije baterija, i hibridni sistemi za balansiranje koji uvezuju solar, vetar i skladištenje.

Kombinacija solara i vetra sa skladištenjem može da obezbedi najjeftiniju električnu energiju na tržištu

„U poslednje dve godine razvijamo rešenja za skladištenje energije. Prva stvar je povezivanje skladištenja energije i solara čime se poboljšava planiranje, obavlja balansiranje i smanjuje rizik investiranja. Tu ideju povezivanja solara i skladištenja želimo da prenesemo u Srbiju. Krajnji cilj je da razvijemo sistem koji udružuje baterije, solarne elektrane i vetroparkove, i kao proizvod daje najjeftiniju energiju na tržištu. Smatramo da bi Srbija trebalo da podrži ovakav vid energetske tranzicije“, istakao je on.

Koliko je važno skladištenje energije govodi podatak da bi korišćenje ovih rešenja moglo da smanji kapacitete koje Srbija mora da izgradi da bi zamenila 4,4 GW iz uglja, pa bi umesto 8-10 GW, kako je reanije rečeno, bilo potrebno 1-2 GW manje.

Podzakonski akti će odrediti cenu na aukcijama

Značaj podzakonskih akata za nove energetske zakone istakao je Francesco Corbo, regionalni direktor za energetiku za Zapadni Balkan i Hrvatsku u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) za EMEA region, istakao je da posle pripreme zakona sve učesnike na tržištu očekuje u narednih nekoliko meseci važan posao, a to su podzakonska akta.

„Zakoni su mašina za promene, ali podzakonski akti su ono što će je pokrenuti i zato moramo da obratimo pažnju na njih“, naveo je on, i dodao da će od ovih akata zavisiti i cene koje će biti postignute na aukcijama.

Organizovano tržište je ključ za integraciju obnovljivih izvora energije, i Srbija, prema rečima Dejana Stojčevskog, tehničkog direktora berze električne energije SEEPEX, već veće sada nudi mogućnosti za proizvođače iz obnovljivih izvora ako žele da energiju prodaju na tržištu.

SEEPEX će napraviti unutardnevno tržište za 6-12 meseci

Ali, kako je naveo, sve će za njih biti lakše kada se uvede likvidno unutardnevno tržište za šta su stvoreni uslovi izmenama Zakona o energetici i zakonom o obnovljivim izvorima energije.

„Do kraja leta ćemo imati regulatorni okvir, a krajem godine ćemo moći da apliciramo za spajanje našeg i organizovanih tržišta u susednim zemljama EU. Uradićemo sve što je do nas, a onda ćemo videti kako će one odgovoriti“, najavio je on.

SEEPEX-u će biti potrebno 6-12 meseci da napravi unutardnevno tržište i on se nada da će se to desiti pre nego što se napravi prva elektrana koja je dobila premije na aukcijama.