Srbija broji stotine požara godišnje na deponijama, guši se u otrovnom dimu

U blizini Priboja gore nesanitarna deponija i šuma pored nje. To je jedan u nizu od možda i hiljadu i više ovogodišnjih požara na mestima odlaganja otpada u Srbiji, od divljih i malih smetlišta sve do velikih lokacija gde je mnogo investirano u zaštitu životne sredine i sprečavanje takve ekološke katastrofe.

Dim sa deponijskih požara je izuzetno opasan, a toksične materije mogu da odlete mnogo kilometara od mesta incidenta. Usled ekstremne suše i vrućine, poljoprivrednici su posebno upozoreni na kazne za spaljivanje žetvenih ostataka i rizike od takvih postupaka.

U Srbiji se ovog leta ređaju toplotni talasi. Aktuelni je na vrhuncu, ali možda ih još njih, ili dođe do dugotrajnije suše. Čitavi krajevi nemaju vodu ni iz vodovoda, a rastinje i usevi se žute. To su savršeni uslovi za širenje požara na otvorenom, kojih je ove sezone zabeleženo na hiljade. Tačnije, svake sezone. Među najopasnijima su oni na nehigijenskim deponijama, a svakako najuporniji.

Javnost je pre nedelju dana uznemirila eksplozija metana na deponiji Golo brdo, desetak kilometara od predgrađa Novog Pazara. Vatra se zapravo rasplamsala dve sedmice pre tog incidenta, a tinja još uvek.

U Srbiji je na hiljade manjih divljih smetlišta i improvizovanih, nesanitarnih deponija, na kojima izbije i po hiljadu požara godišnje

Kiša i gašenje vodom ne pomažu mnogo, jer se unutar deponije usled razlaganja organskog otpada kontinuirano javlja metan. Štaviše, on je u određenim uslovima samozapaljiv. Vatrogasci zato zatrpavaju žarišta, ali to zapravo može da doprinese gomilanju metana i da dovede do eksplozije.

U Srbiji je tek desetak sanitarnih deponija i još veoma malo njih delimično uređenih, i hiljade manjih divljih đubrišta i improvizovanih, nesanitarnih deponija.

Navedena opasnost je konstantna. Ne može da se umanji ukoliko se naslage barem ne punktiraju šupljim cevima, kako bi u njih ulazio metan i izlazio na vrh. Inače, u savršenoj varijanti se metan tim putem prikuplja i postaje gorivo – biogas. Ovakvo rešenje je višestruko korisno, budući da on ispušten u atmosferu izaziva i do 80 puta jači efekat staklene bašte, globalnog zagrevanja, nego ugljen-dioksid, koji se oslobađa pri sagorevanju metana.

Lepeza toksina u dimu iz deponijskih požara

Ali mnogo neposredniji rizik po zdravlje ljudi i ostali živi svet jeste dim. Na neuređene deponije se bacaju svakakve hemikalije, građevinski materijali, lekovi i baterije, a najviše guma i plastika. Dim je toksičan i lepeza je nepregledna. Između ostalog, sadrži izuzetno štetne dioksine i furane.

Ta jedinjenja, koja spadaju u postojane organske zagađujuće supstance, takozvane POPs-ove, dugo ostaju nerazgrađena i lako se razlete na velike udaljenosti. Otrovi iz požara na deponijama i u objektima se oslobađaju i u vodu i prelaze u zemljište. Deponije manje ili više zagađuju i bez sagorevanja, jer izlaze isparenja i ocedak.

Pitanje nije da li u dimu ima toksičnih materija poput dioksina i furana, nego samo koliko

Zdravlje ljudi u okolini je, figurativno, na kocki, jer nadležni ne mere, odnosno nemaju kako da mere prisustvo dioksina i furana. I nije pitanje da li ih ima, već koliko, upozorili su stručnjaci iz Nacionalne ekološke asocijacije, NEA.

U svakom slučaju, ukoliko je u blizini požara neka državna, sofisticirana merna stanica ili kućni uređaji iz sada već razgranate građanske mreže, pokazaće skok prisustva PM čestica (praškastih materija odnosno mikroskopske prašine) i drugih štetnih jedinjenja koja se redovno mere.

Pri požarima se, osim dioksina i furana, šire policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), teški metali, perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS – večne hemikalije), ugljen-monoksid i druge toksične materije.

Najveći požari na deponijama u Srbiji

Ove godine se ponovo teško mogu prebrojati deponije koje su gorele ili gore. Neke i više puta, kao ona kod Valjeva. Požari su zabeleženi kod Vranja, Loznice, Kragujevca, Futoga, Novog Sada, Požarevca, Bujanovca, Smedereva, Pančeva, Lazarevca…

Trenutno je najdrastičniji požar na nesanitarnoj deponiji kod Priboja, pri čemu je plamen zahvatio šumu pored nje

Što je (neuređena) deponija veća, to je vatru obično teže ugasiti. Beograđani pamte poslednji veliki požar u Vinči iz 2021. godine. Prošle godine je nedeljama gorelo Duboko kod Užica. U tu deponiju je godinama investirano da postane najuređenija u Srbiji. Stanovništvo se sve više buni i blokira lokalne deponije, a onda komunalna preduzeća stvaraju nova smetlišta.

Trenutno bukti kod Priboja. Vatra se sa nesanitarne deponije Drugići kod sela Pribojske Čelice proširila na šumu.

Koncentracije PM10 dodatno rastu u blizini deponije u Loznici, u poslednjem satu čak 3211µg/m3.

Sada već možemo konstatovati da je srednja dnevna vrednost od 596µg/m3 oko 12 puta veća od granične dnevne vrednosti propisane zakonom (50µg/m3). https://t.co/z8Sq7xmXgl pic.twitter.com/aJhkuCckdz

— xEco – Ekstremna ekologija (@eXtreme_ECOlogy) June 29, 2025

Spaljivanje strnjike uništava zemljište, štetno je po zdravlje i kažnjivo

Naravno, i obrnut slučaj je moguć. Tako za kraj vredi podsetiti da je Ministarstvo poljoprivrede upozorilo da je paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom opasno i kažnjivo i da ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Jedan plamen dovoljan je da uništi sve ono što se godinama u zemljištu gradilo – plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu. Ono što se na prvi pogled čini kao brz način čišćenja njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine“, saopšteno je.

Poljoprivrednici koji spaljuju ostatke posle žetve, osim što će biti novčano kažnjeni, mogu da izgube status poljoprivrednog gazdinstva i subvencije na tri godine, naglašavaju u ministarstvu.

„Umesto vatre, postoje pametna rešenja – zaoravanje i kompostiranje. To su metode koje vraćaju život zemljištu, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga… Vreme je za odgovornost, znanje i poštovanje prirode. Ne pali strnjiku. Ne zbog kazne, već zbog svog zemljišta, svoje dece i svog života!“ poručeno je u objavi.