Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

Vlada Slovenije je za projekat vetroelektrane Ojstrica usvojila prostorni plan na nacionalnom nivou. Lokalna samouprava i stanovnici mu se i dalje protive zbog zabrinutosti za stanište ptica i akvifer sa rezervama vode i zbog buke i blizine turbina stambenim objektima.

Podugačka procedura, strogi ekološki propisi i otpor na lokalnom nivou zadržavaju Sloveniju pri dnu tabele nacionalnih kapaciteta energije vetra u Evropskoj uniji. U ovoj zemlji su izgrađene samo tri turbine, svaka za sebe, a Dravske elektrarne Maribor (DEM) su ugovorile postavljanje četvrte. Taj državni operater hidroelektrana se takođe muči sa sprovođenjem svog projekta vetroparka Ojstrica, za kojeg je vlada upravo usvojila prostorni plan na nacionalnom nivou.

Kompanija namerava da na padinama planine Košenjak kod Dravograda instalira tri vetroturbine. Očekuje da će to postrojenje od 19,8 megavata pustiti u rad početkom 2028. godine. U originalnom planu je bilo osam mašina, ali DEM ga je revidirao da bi sačuvao stanište velikog tetreba (Tetrao urogallus).

Međutim, lokalna grupa koja se protivi projektu upozorava i na posledice niskofrekventne buke. Slovenija nije propisala minimalnu udaljenost vetroturbina od stambenih objekata, dodaju u inicijativi, izražavajući zabrinutost za zdravlje i životnu sredinu.

Štaviše, župan odnosno načelnik Dravograda Anton Preksavec izjavio je da su rezerve pitke vode u opasnosti od zagađivanja. Kako stoji u hidrogeološkoj studiji javnog komunalnog preduzeća Dravograd, moglo bi da dođe do probijanja lokalnog plitkog izdana-akvifera. Najveći problem je izgradnja i proširenje pristupnih puteva, piše u dokumentu. „Rizik je prevelik“, naglasio je Preksavec.

Ministarstvo negiralo da je odluku objavilo na mestu na vebsajtu koje nije lako naći

Ministarstvo za okolinu, klimu i energetiku odobrilo je 13. juna ekološku dokumentaciju za vetropark Ojstrica. Predstavnici lokalne aktivističke inicijative u Dravogradu propustili su rok za žalbe. Optužili su ministarstvo da je odluku namerno objavilo na mestu na sajtu koje se teško pronađe i objasnili da su je uočili tek tri meseca kasnije.

Župan Anton Preksavec upozorava da bi izgradnja pristupnih puteva mogla da naškodi plitkom akviferu

Ali postupak nije gotov: Ova grupa se žalila, pa čak i dopunila žalbu na zahtev ministarstva, a ono pritom poriče navedene tvrdnje.

Tea Lubej iz inicijative ukazala je na, osim ostalih pitanja, nedostatak odredbe o minimalnom razmaku te na protivljenje projektu čak i vlasnikâ obuhvaćenog zemljišta. Dodala je da ona nije protiv vetroparkova i da takvi projekti moraju da se rade na „zdravim osnovama“.

DEM posluje u okviru Holdinga Slovenske elektrarne – HSE.

Sporovi oko projekata vetroelektrana sve češći u Jugoistočnoj Evropi

Što se tiče ostatka regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, developeri u segmentu vetroparkova se u poslednje vreme suočavaju sa ekološkim i drugim protestima. Sporovi su zabeleženi u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Osim toga, u Rumuniji je i jedan od najvećih projekata solarnih elektrana u Evropi blokiran zbog zabrinutosti za ptice.

S druge strane, u Grčkoj i Turskoj su negodovanje i otpor lokalaca i aktivista u Grčkoj i Turskoj redovna pojava već više godina.