Dugoročna strategija energetske obnove zgrada do 2050. godine predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 70% do 2030. godine i emisija CO2 za 75% do 2050. godine, u poređenju sa 2005. godinom.
Slovenačka dugoročna strategija energetske obnove do 2050. godine, koju je usvojila Vlada Slovenije, definiše politike za dekarbonizaciju nacionalnog fonda zgrada i mere koje podržavaju ciljeve za sektor zgradarstva definisane u nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP).
Do 2030. zelena energija bi trebalo da predstavlja dve trećine potrošene energije u zgradama
Ključni ciljevi do 2030. godine su smanjenje emisije gasova staklene bašte u zgradama za najmanje 70%, i da obnovljivi izvori energije čine najmanje dve trećine potrošene energije u zgradama, navodi se u strategiji.
Strategija se, kako se navodi, mora sprovesti u skladu sa ključnim ciljem Evropske unije – energetska efikasnost je na prvom mestu, jer su uštede energije najlakši način da potrošači uštede novac i da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Do 2050. bi trebalo renovirati 74% kuća i 91% zgrada
Do 2050. trebalo bi energetski obnoviti 74% individualnih kuća i 91% višestambenih zgrada, što bi trebalo da smanji finalnu potrošnju energije za 45%, a emisije CO2 za skoro 75% u odnosu na 2005. godinu, navodi se u strategiji.
Renoviranje zgrada je, kako se ističe, dugoročni zadatak koji će postepeno obuhvatiti čitav fond zgrada, jer se očekuje da će više od 75% zgrada ostati u upotrebi do 2050.
Vizija za 2050. godinu treba da se približi neto nultoj emisiji u građevinskom sektoru upotrebom nisko-ugljeničnih i obnovljivih materijala u obnovi i fokusira se na grejanje tehnologijama obnovljivih izvora, navodi se u strategiji.
