Slovenija će 11. jula održati referendum o pijaćoj vodi

Izmene zakona o vodama, koje je usvojio slovenački parlament u martu, izazvale su nezadovoljstvo nevladinih organizacija i eksperata koji su prikupili dovoljno potpisa za organizovanje referenduma o pijaćoj vodi.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja tvrdi da je izmenama zabranjena izgradnja industrijskih i privatnih objekata u priobalnom području, dok ekološki aktivisti kažu da će izmene zakona učiniti suprotno – dozvoliti izgradnju ovih objekata što će ugroziti izvore pijaće vode.

Najmanje 340.007 građana moraće da glasa protiv zakona kako bi bila zaustavljena njegova primena

Ekološke i organizacije civilnog društva prikupile su 52.230 potpisa za samo 30 dana, ali, kako navode, najmanje 340.007 građana moraće da glasa protiv zakona da bi se zaustavila njegova primena.

Inače, Slovenija je novembra 2016, u to vreme kao druga zemlje u EU posle Slovačke, u ustav uključila pravo na vodu. Tada je vodne resurse proglasila javnim dobrom i sprečila njihovu prodaju. Voda, koju mnogi nazivaju naftom XXI veka, širom sveta na različite načine postaje jedno od najvažnijih pitanja za sva društva. Tako su se krajem prošle godine na berzama u SAD pojavili prvi fjučersi na vodu, dok je u regionu najezda loše izgrađenih malih hidroelektrana problem vode lansirala među glavne prioritete ekoloških aktivista i građana.

Aktivisti: Sudbina vode je u našim rukama

Prikupljanje potpisa organizovalo je više od 20 nevladinih organizacija i oko 400 volontera iz cele Slovenije, navodi se na sajtu Za pitno vodo, posvećenom referendumu. Neke političke stranke su, takođe, podržale kampanju.

Aktivisti i stručnjaci tvrde da se izmenama zakona smanjuje zaštita voda u Sloveniji.

Oni podsećaju da je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja pod pritiskom stručnih udruženja i civilnog društva povuklo izmenu zakona koja bi omogućila izgradnju proizvodnih objekata sa opasnim materijama i deponija u područjima koja su zaštićena zbog voda. Međutim, Ministarstvo nije povuklo izmene koja dozvoljava gradnju u priobalnom području.

Odredba koja dozvoljava izgradnju javnih objekata je suviše široka i predstavlja ozbiljan rizik za zagađenje površinskih i podzemnih voda

Izmene koje dozvoljavaju izgradnju javnih objekata u priobalnim područjima u skladu sa zakonom o izgradnji su suviše široke i predstavljaju ozbiljan rizik za njihovu degradaciju i posledično za zagađenje površinskih i podzemnih voda, tvrde nevladine organizacije, i dodaju da će istovremeno promene ograničiti pristup vodi kao javnom dobru.

Zakon o izgradnji, kako dodaju, dozvoljava izgradnju različitih javnih objekata kao što su restorani, poslovni i administrativni objekti, prodavnice, zgrade za uslužne delatnosti, putevi, parkirališta, groblja. Takođe, naglašavaju, ovi objekti mogu biti u privatnom vlasništvu.

Ministarstvo: Jačamo zaštitu ustavnog prava na vodu

Izmene zakona o vodama, tvrde na drugoj strani u Ministarstvu, pružaju veću zaštitu vodnih resursa i priobalnih područja, i značajno povećavaju sredstva za zaštitu od poplava.

„Izgradnja fabrika i drugih industrijskih objekata, kao i privatnih objekata, neće biti dozvoljena u priobalnim područjima. Pod strožim uslovima biće moguće graditi samo jednostavne javne objekte, na primer, dečija i sportska igrališta, kućice za čamce, i to samo ako su u skladu sa prostornim planovima lokalnih samouprava“, saopštilo je Ministarstvo.

Izgradnja fabrika i drugih industrijskih objekata, kao i privatnih objekata, neće biti dozvoljena u priobalnim područjima

Za izgradnju ovih javnih objekata lokalne samouprave će, takođe, morati da dobiju saglasnost slovenačke agencije za vode i drugih nadležnih institucija zaduženih za promenu prostornih planova.

Izgradnja u priobalnom području neće biti dozvoljena ako ugrožava zaštitu od poplava i upravljanje vodama, navelo je Ministarstvo.

Izmene zakona prekinuće ukinuće mogućnost da vlada utvrđuje izuzetke u izgradnji u priobalnim obalnim oblastima. Novi zakon, takođe, omogućava veću zaštitu od poplava povećanjem sredstava za održavanje, pa će pored sredstava iz državnog budžeta, biti dostupno još 17 miliona evra iz vodnog fonda.