Zakon o energetici je dosad pokrivao odredbe o energetskoj efikasnosti, a slovenački poslanici su upravo usvojili akt kojim su izdvojili tu oblast. Oni su podržali cilj da se energetska efikasnost do kraja nastupajuće decenije poveća za 35 odsto sa nivoa na kojem je bila 2005 kao i ambiciozne želje za obaranje potrošnje energenata i emisija gasova s efektom staklene bašte u zgradarstvu.
Državni zbor Slovenije, koji ima 90 mesta, usvojio je Zakon o efikasnom korišćenju energije sa 77 glasova za i nijednim protiv. Tim aktom se regulišu pravila koja su ranije bila u Zakonu o energetici, uz usklađivanje s propisima koje je u međuvremenu donela Evropska unija. Novi slovenački zakon o energetskoj efikasnosti sadrži mere unapređenja za sve sektore i zainteresovane strane.
EU u sledećih deset godina namerava da energetsku efikasnost poveća za 32,5 odsto s nivoa na kojem je bila 2007, a vlada je odredila ambiciju da postigne rast od 35 procenata. Za zakon, za koji se koristi slovenački akronim ZURE, uključuje standarde u energetskoj efikasnosti za proizvode i zgradarstvo i određuje nadležnost institucija, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.
Razdvaja se merenje potrošnje tople vode, grejanja, hlađenja
Definisane su obaveze za merenje potrošnje energije i obračunavanje troškova na ime energenata kao i kazne za prekšioce. One se usklađuju s važećom direktivom Evropske unije o podeli troškova u zgradama s više stanova.
Sve nove zgrade koje imaju svoje grejanje ili hlađenje ili su povezane na daljinsku mrežu moraće da budu opremljene pojedinačnim meračima uključujući one za toplu vodu. Za te uređaje je obavezno obezbediti mogućnost daljinskog očitavanja.
Emisije gasova s efektom staklene bašte treba da se do 2030. smanje 70 odsto
Zakon propisuje instaliranje punjača za električna vozila na parkinzima i odmorištima. U nove objekte s više od deset mesta za parkiranje kao i one koji se temeljno rekonstruišu mora da se uvede poseban kabel u tu svrhu.
Poslanici i poslanice su podržali ciljeve da se do 2030. potrošnja energije u zgradarstvu smanji 20 procenata, a emisije gasova s efektom staklene bašte barem 70 odsto. Referentni nivo u oba slučaja je stanje registrovano 2005. godine. Skoro sve parlamentarne grupe su podržale predlog zakona.
Njega je vlada u Ljubljani Državnom zboru uputila u julu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.