Severna Makedonija planira da do 2025. duplira udeo zelene energije na 46 odsto

Severna Makedonija planira da do 2025. godine udeo obnovljivih izvora u sektoru električne energije dostigne 46 odsto, navodi se Programu ekonomskih reformi 2022-2024, dostavljenom Evropskoj komisiji. Trenutno taj udeo je skoro duplo manji.

Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine predviđa 20 mera, a usvojila ga je Vlada Severne Makedonije. Ovaj Program na godišnjem nivou za naredni trogodišnji period pripremaju zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji kako bi se pripremile za ekonomski i fiskalni nadzor unutar Unije. Nedavno je sličan dokument objavila i Srbija.

Program ekonomskih reformi Severne Makedonije osim preciziranja ciljeva za zelenu energiju, najviše novina, kako je saopštilo Ministarstvo finansija,  donosi u sektoru upravljanja otpadom i tretmana otpadnih voda.

Ukupni instalisani kapacitet elektrana na obnovljive izvore bio je 782 MW na kraju 2020.

Udeo obnovljivih izvora energije u sektoru električne energije je planiran na 46 odsto do 2025, sa prolaznim ciljem od 34 odsto za 2022. i 37 odsto za 2023. Ukupni instalisani kapacitet elektrana na obnovljive izvore na kraju 2020. bio je 782 MW, a očekuje se dostići 1.493 MW 2025.

Krajnji cilj je da se do 2030. dostigne udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od od 38 odsto, navodi se u dokumentu.

Kako bi postigla ove ciljeve Severna Makedonija planira da nastaviti primenu postojećih mehanizama podrške za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su fid-in tarife i premije, koje će se dodeljivati na aukcijama. Takođe, promovisaće se i korišćenje zelene energije bez subvencija, uvođenje koncepta prozjumer, kao i povećanje potrošnje biogoriva u sektoru saobraćaja.

Cilj je da se do 2040. instaliraju solarne elektrane na krovovima snage 400 MW

Inače, prema nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), cilj je da se do 2040. instalira do 400 MW u solarnim elektranama na krovovima.

Planirano je i uspostavljanje samoodrživog sistema upravljanja otpadom

Potpuno nova mera u odnosu na prošlogodišnji Program ekonomskih reformi za period od 2021. do 2023. je uspostavljanje integrisanog i samoodrživog sistema upravljanja otpadom.

Planirano je da se podrži implementacija regionalnog sistema upravljanja otpadom u istočnim i severoistočnim regionima, u vidu ugovora o uslugama, koji će pomoći u uspostavljanju regionalnog preduzeća i uspostaviti sistem upravljanja otpadom. Programom je predviđeno i da se nastavi priprema i revizija nacionalnih planova za otpad.

Investicije u u otpad u naredne tri godine procenjene su na 35 miliona evra.

Za prečišćavanje otpadnih voda planirana su ulaganja od 170 miliona evra

Programom je predviđeno i uspostavljanje infrastrukture za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, u skladu sa zahtevima EU, uz ulaganja od 170 miliona evra od 2022. do 2024. godine. Sredstva su obezbeđena kroz IPA II (2014-2020) i kredite Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ova mera ima za cilj gradnju kanalizacione mreže, povećanje broja domaćinstava priključenih na mrežu, kao i broja prečistača i njihovog kapaciteta, navodi se u dokumentu.