Šest interkonektora za prenos električne energije koji bi mogli da promene sliku planete 

Energetska tranzicija ne može biti uspešna bez razvijene elektroenergetske mreže, kako one prenosne na visokom naponu, tako i distributivne, na srednjem i niskom naponu. Kada je reč o prenosnoj mreži planovi se ne odnose samo na teritoriju jedne zemlje, ili na povezivanje dve ili više država, već se ide mnogo dalje – na povezivanje kontinenata. Cilj je da se spoje delovi planete koji bi mogli da budu veliki proizvođači električne energije i oni koji su veliki potrošači, ali i oni koji u različitim periodima proizvode struju iz solara.

Poslednji projekat između kontinenata predložila su tri evropska biznismena. Podmorski elektroenergetski interkonektor povezao bi Evropu sa Severnom Amerikom. Transatlantski kabl prenosio bi obnovljivu električnu energiju sa jednog na drugi kontinent u zavisnosti od toga gde u datom trenutku ima sunčeve energije.

Veličina projekta odmah ga je svrstala na listu najdužih i najvažnijih interkonektora, koju je pripremio sajt Recharge. Inače, trenutno najduži interkonektor je Vikinška veza između Danske i Ujedinjenog Kraljevstva od 764 kilometara.

Interkonektor Maroko – Velika Britanija – 4.000 km

Plan britanskog start-upa Xlinks je da, kako to kaže Simon Moriš (Simon Morrish), izvršni direktor, jeftinu energiju iz Severne Afrike dopremi do britanskih domova.

Xlinks želi da izgradi vetroparkove i fotonaponske elektrane sa proizvodnjom od 11,5 GWh u Maroku.

Tvrdi da bi one proizvele dovoljnjo struje za sedam miliona domaćinstava i zadovoljnile osam odsto potrebe zemlje.

Cena projekta je nedavno sa 25 milijardi dolara povećana na 30 milijardi. Investitori u projekat su poznata imena: francuski naftni gigant TotalEnergies, ​​britanska kompanija Octopus Energy, američki proizvođač vetroturbina GE Vernova.

Interkonektor Australija – Singapur – 5.100 km

Projekat vredan 20 milijardi dolara je najduži projekat interkonektora na ovoj listi. Projektna firma Sun Cable planira gradnju solarnih elektrana na severnoj teritoriji Australije.

Proizvedena zelena energija bi se prvo prenosila do australiskog grada Darvina, gde bi se koristilo 3,9 GWh, dok bi se preostalih 1,75 GWh transportovalo podmorskim kablom do Singapura.

Projekat vodi konzorcijum na čijem je čelu australijski milijarder Majk Kenon-Bruks (Mike Cannon-Brookes). Singapur je idealan primer velikog potrošača struje koji nema puno slobodnog prostora za gradnju elektrana na kopnu.

Interkonektor Evropa – Severna Amerika – 3.500 km

Pomenuti Transatlantski interkonektor, koji zasad nije odmakao od ideje, sastojao bi se od tri para visokonaponskih kablova dužine po više od 3.200 kilometara. I u Evropi i u Severnoj Americi postojale bi po tri tačke koje bi bile povezane.

Jedna opcija je od zapadne Velike Britanije do istočne Kanade, a druga od zapadne Francuske do Njujorka. Snaga interkonektora bi bila 6 GW. Projekat bi koštao 28-40 milijardi dolara.

Tvorci projekta smatraju da bi kabl povezao dve vremenske zone sa proizvodnjom iz vetra i solara, pa bi mogao da isporučuje struju u kontinuitetu na obe strane Atlantika. Davajući mu ime NATO-L oni su hteli da naglase da bi projekat trebalo da omogući energetsku bezbednost.

Interkonektor Azerbejdžan-EU – 1.200 km

Rat u Ukrajini i namera Evropske unije da ne uvozi više energente iz Rusije otvorila je mogućnost da Azerbejdžan postane njen snabdevač elektrčnom energijom. Kabl od 1.200 kilometara ispod Crnog mora imao bi kapacitet od 1,2 GW.

Veza bi išla od Azerbejdžana, preko Gruzije i Rumunije do Mađarske.

Februara 2023. je u Bakuu održan prvi sastanak upravnog odbora Sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja i prenosa zelene energije između Azerbejdžana, Gruzije, Mađarske i Rumunije, koji je potpisan 2022 u decembru.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je na ovom sastanku rekao da je njegova zemlja potpisala memorandume o razumevanju sa tri kompanije za gradnju vetroparkova i solaranih elektrana snage skoro 25 GW.

Azerbejdžana ima potencijal za gradnju vetroelektrana snage 157 GW i fotonaposnkih elektrana snage 27 GW.

Interkonektor Grčka – Egipat – 1.000 km

Egipat je još jedna severnoafrička zemlja koja planira da izvozi zelenu energiju u Evropu. Projekat GREGY predviđa podmorski kabl dužine 1.000 kilometara, a investitori su grčka kompanija Copelouzos Group i Infinity Power, zajednička firma kompanija Masdar i Infinity.

Copelouzos je saopštio da će kapacitet interkonektora biti 3 GW, a snaga elektrana u Egiptu bi dostigla 9,5 GW.

Struja bi bila namenjena Grčkoj, ali i okolnim zemlja, kao i za proizvodnju vodonika. GREGY je u oktobru 2023. proglašen za projekat od zajedničkog interesa EU.

Interkonektor Saudijska Arabija – Indija – dužina nepoznata

U memorandumu o razumevanju koji su dve zemlje potpisale prošle godine navodi se da će sarađivati na povezivanju svojih mreža i razvoju obnovljivih izvora energije. Tadašnji ministar energetike Indije izjavio je da će interkonektor smanjiti cenu električne energije za ceo region.

Reč je o nameri indije da spoji elektroenergetsku mrežu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskom Arabijom na zapadu, kao i sa Singapurom na istoku i Jugoistočnom Azijom , a kasnije i s Afrikom. To je plan pod nazivom “Jedno Sunce jedan svet jedna mreža” (One Sun One World One Grid – OSOWOG) kako bis e formirala globalna mreža i smanjile potrebe za skladištenje energije.

Plan je 2018. predstavio indijski premijer Narendra Modi 2018.