Države članice Evropske unije i Evropski parlament otpočinju pregovore o prilagođavanju odredbi u Direktivi o obnovljivoj energiji (RED) planu REPowerEU, što podrazumeva ubrzavanje postupka izdavanja dozvola za pogone za proizvodnju zelene energije. Savet EU za saobraćaj, telekomunikacije i energetiku je, pored toga, dogovorio uslove za ograničavanje cena gasa i objavio svoju pregovaračku poziciju o regulisanju emisija metana.
Nakon što je prošle nedelje Evropski parlament izglasao predlog za skraćivanje i pojednostavljivanje postupka izdavanja dozvola za energane na obnovljive izvore, Savet EU je izbacio svoju verziju i tako otvorio put za održavanje pregovora između te dve strane.
Cilj je da se Direktiva o obnovljivoj energiji (RED) uskladi s planom REPowerEU. Ovu inicijativu je Evropska komisija pokrenula u maju s namerom da smanji zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva i ostvari veći napredak u naporima da najkasnije 2050. postigne klimatsku neutralnost.
Za planove za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u specijalnim zonama radiće se objedinjene procene uticaja na životnu sredinu umesto za svaki projekat ponaosob
Države će određivati takozvane specijalne zone (go-to areas) za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, tamo gde su rizici po životnu sredinu niski, pa će propisi biti blaži, saopštio je Savet EU, koji predstavlja zemlje članice. Ipak, one će morati da primene mere zaštite okoline na takvim mestima. Za svaku zonu bi se radila objedinjena i pojednostavljena procena uticaja, umesto za svaki projekat u njoj ponaosob.
Ministri i ministarke energetike su za 2030. potvrdili cilj od 40 odsto udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u uniji, iako je komisija predložila da on bude 45 procenata. Trenutni cilj, iz Direktive o obnovljivoj energiji iz 2018, jeste 32,5 odsto.
Evropski parlament se zalaže za kraće rokove za specijalne zone
Savet navodi da će države članice biti obavezne da u roku od 30 meseci odrede svoje specijalne zone. Trajanje postupka izdavanja dozvola za nova postrojenja bilo bi skraćeno na najviše 12 meseci posle odobravanja studije o uticaju na životnu sredinu, ili na dve godine za pogone na vodi. Države članice imaju opciju da na takvim mestima ne dozvole izgradnju energana u kojima se spaljuje biomasa i hidroelektrana, kažu ministri energetike.
S druge strane, Evropski parlament se zalaže da u specijalnim zonama rok bude devet meseci, a drugde godinu i po. Ekološke organizacije upozoravaju da izuzimanje projekata od obaveze izrade studije o uticaju na životnu sredinu nije u skladu sa direktivama o pticama i staništima.
U pripremi pravila za emisije metana
Što se tiče ostalih novosti, ministri energetike su postigli dogovor, zvanično opšti pristup (general approach), o predlogu za praćenje i smanjivanje emisija metana u toj oblasti. Kompanije iz sektora nafte, gasa i uglja bi tako morale da mere emisije metana, izveštavaju o njima i verifikuju podatke, kao i da ih sprečavaju i svode na najmanju moguću meru, saopštio je Savet EU.
Pregovori o propisu o emisijama metana mogu da počnu kada Evropski parlament izglasa vlastiti stav
Evropska komisija i nekoliko država članica kritikovale su odluku uz obrazloženje da takva regulativa ne bi bila dovoljno stroga. Pregovori o propisu o emisijama metana mogu da počnu kada Evropski parlament izglasa vlastiti stav.
EU u februaru uvodi mehanizam za ograničavanje cena gasa
Isto telo, koje se zvanično zove Savet za saobraćaj, telekomunikacije i energetiku, konačno se složilo o uslovima za ograničavanje cena gasa, a mehanizam stupa na snagu 15. februara. Važi za holandski Title Transfer Facility (TTF), glavno evropsko čvorište gasa.
Mehanizam se aktivira kada cene terminskog ugovora koji prvi ističe budu tri uzastopna dana iznad 180 evra po megavat-satu, i to ukoliko su još istovremeno preko 35 evra po megavat-satu više od referentne globalne cene tečnog prirodnog gasa (LNG), pa bi se limit računao u skladu s ovim drugim nivoom.
Međutim, u nekim slučajevima bi sistem bio suspendovan, na primer kada potražnja za gasom naglo poraste. Austrija i Holandija su se uzdržale od glasanja, usled bojazni da će mehanizam korekcije tržišta ugroziti finansijsku stabilnost i bezbednost snabdevanja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.