Samo neke članice EU zabranile jednokratnu plastiku na vreme

Rok za primenu Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu u zemljama članicama Evropske unije (EU), 3. jul ove godine, je prošao, ali je svega nekoliko njih učinilo dovoljno da ispoštuje ovaj propis, čiji je cilj da se smanje količine plastičnog otpada na teritoriji unije.

Svega osam od 27 članica EU usvojilo je propise kojima se odredbe ove Direktive, koja je stupila na snagu 2019. godine, uvode u domaće zakonodavstvo, a čak ni te zemlje je nisu u potpunosti primenile, navodi se u medijskim izveštajima.

Cilj Direktive je da se u EU prestane sa upotrebom proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu, poput slamki, plastičnih šolja, pribora za jelo, kesa i kutija za pakovanje hrane od ekspandiranog polistirena, koji prema podacima Evropske komisije čine 70% otpada u morima i na plažama u EU.

Foto: Pixabay/Hamsterfreund

PET boce ostaju u upotrebi, ali će se sprovoditi mere sa ciljem smanjenja njihove potrošnje

Međutim, neki drugi jednokratni proizvodi od plastike, uključujući i PET boce, neće biti zabranjeni, a EU će se usredsrediti na ograničavanje njihovog korišćenja kroz mere popout podizanja svesti građana, obeležavanja proizvoda kako bi se potrošačima skrenula pažnja na sadržaj plastike i uvođenja obaveza za proizvođače po pitanju upravljanja otpadom i čišćenja.

Foto: Pixabay/VIVIANE6276

Nemački propisi o zabrani jednokratne plastike stupili su na snagu 3. jula

Nemačka je jedna od zemalja koje su u roku uvele zabranu nekih proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu, a ti propisi stupili su na snagu baš 3. jula. Neke članice EU, poput Francuske, Grčke i Irske su otišle i korak dalje, tako što su proširile spisak proizvoda koji se zabranjuju ili uvele dodatne mere za smanjenje upotrebe jednokratne plastike.

Neke zemlje EU, uključujući Bugarsku i Rumuniju, jedva da su i započele proces uvođenja Direktive u zakonodavstvo

Prema izveštaju saveza nevladinih organizacija Rethink Plastic, Francuska, Grčka, Irska, Švedska, Estonija i Malta su lideri u naporima da se zabrani jednokratna plastika. S druge strane, pet zemalja, uključujući tu i Bugarsku i Rumuniju, jedva da je i započelo proces transponovanja Direktive u domaće zakonodavstvo, navodi Rethink Plastic.

U Hrvatskoj će Direktiva stupiti na snagu usvajanjem zakona o upravljanju otpadom

Hrvatska i Slovenija su svrstane u grupu zemalja EU koje su samo delimično transponovale Direktivu i u kojima su ambicije po tom pitanju “prosečne.”

U Hrvatskoj bi Direktiva trebalo da stupi na snagu danom stupanja na snagu zakona o upravljanju otpadom, koji je u završnoj fazi donošenja, javili su lokalni mediji, pozivajući se na Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja.