Salvini: Italija će za deset godina ponovo imati nuklearne elektrane

Vicepremijer i ministar infrastrukture i saobraćaja Italije Mateo Salvini izrazio je uverenje da će ista ova vlada u roku od deset godina otvoriti bar jednu nuklearnu elektranu i kazao da istraživanja moraju da budu pokrenuta do kraja godine.

Salvini je, govoreći poslednjeg dana Ambrosetti Foruma u Černobiju, najavio ponovnu izgradnju nuklearnih elektrana u Italiji. “Ništa nije sigurno, ali ova izvršna vlast je odlučna da završi ceo svoj petogodišnji mandat i, ukoliko dobro radimo, računam da ćemo biti tu još pet godina. Tako da će u roku od 10 godina ova vlada, u svom sadašnjem sastavu, moći da svečano pokrene prvu proizvodnju nuklearne energije“, izjavio je.

Inače, premijerka Đorđa Meloni i njen kabinet došli su na vlast nakon izbora održanih pre godinu dana.

Italija je na referendumu 1987. rekla ne nuklearnoj energiji. Zatim su poslednje dve nuklearke zatvorene 1990, pre završetka svog zvaničnog životnog veka. Još jedan referendum je održan 2011. godine nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu, i odlučeno je da neće biti povratka nuklearnoj energiji.

Međutim, referendumima nije uvedena zabrana, niti je za ponovnu izgradnju nuklearnih elektrana potrebno izjašnjavanje svih birača. Dovoljno je da se izmeni nacionalni energetski plan.

Salvini: Ne možemo reći ne bilo kojem energentu

Potpredsednik vlade je dodao da Italija još ove godine mora da ponovo pokrene neophodna istraživanja. „Radimo u inostranstvu na postrojenjima u izgradnji. Ne možemo odvesti naše inženjere na rad u inostranstvo, a ne raditi ništa u Italiji. Očekujem da će ova vlada pre kraja 2023. godine uspeti da objasni Italijanima zašto, s obzirom na tehnološku neutralnost, ne možemo reći ne bilo kojem energentu”, rekao je.

Nuklearna energija je za Nemačku ‘mrtav konj’

Nuklearna energija je kontroverzna tema u Evropskoj uniji. Nuklearni savez kojeg predvodi Francuska zalaže se za obnovu i proširenje kapaciteta, a priključile su mu se Estonija i Poljska, koje tek nameravaju da izgrade svoje prve nuklearke. U suprotstavljenom bloku na čelu sa Nemačkom, koja je u aprilu zatvorila svoje poslednje nuklearne centrale, smatraju da su rizici veći od koristi.

Evropska komisija je prošle godine usvojila takozvanu zelenu taksonomiju, u koju je uključila i nuklearnu energiju, što je dovelo do daljih podela. Ruski napad na Ukrajinu izazvao je nagli uzlet cena energenata, pa je administracija u Briselu pokrenula napore da se nađe alternativa ruskom gasu i da se ubrza postupak postepenog odbacivanja fosilnih goriva. Tako je porasla podrška nuklearnoj energiji.

Od ostalih vesti treba pomenuti da je nemački kancelar Olaf Šolc ponovo odbacio poziv svojih koalicionih partnera iz redova liberala da se ugašene nuklearke zasad ne demontiraju. „U Nemačkoj je danas tema nuklearnih elektrana mrtav konj,“ podvukao je. Izgradnja novih postrojenja te vrste trajala bi 15 godina i svako bi koštalo 15 do 20 milijardi evra, ocenio je.