Grad Šabac snabdevaće se toplotnom energijom iz postrojenja na biomasu kapaciteta 20 MW, izjavio je gradski energetski menadžer Slobodan Jerotić za BGEN. Biomasa će zameniti prirodni gas, koji je tri do četiri puta skuplji energent.
Projekat će biti realizovan kao javno-privatno partnerstvo. Javno preduzeće Toplane Šabac će preuzimati energiju iz postrojenja, a privatni partner će izgraditi postrojenje i organizovati snabdevanje gorivom. Grad je procenio vrednost projekta na 5 miliona evra, koje će uložiti partner.
“Mi nećemo partneru ograničavati da li da gradi postrojenje samo za proizvodnju toplotne energije ili će graditi kogeneraciono postrojenje, koje košta mnogo više. Ali mi kao grad s njim ugovaramo isključivo kupovinu toplotne energije”, rekao je Jerotić.
Planirano je da tender bude raspisan 1. jula, a postupak traženja partnera već je počeo. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u fazi angažovanja konsultanata koji će dati zvaničnu procenu vrednosti investicije. Nakon toga će se obaviti intervjui sa potencialnim partnerima.
“Nama je već na razgovorima bilo 12 firmi, uglavnom iz Evrope ali i domaćih, koje su zainteresovane da uđu u partnerstvo sa Gradom. Oni će biti intervjuisani od strane EBRD konsultanata ”, rekao je gradski energetski menadžer.
Toplana treba da počne sa radom od 1. oktobra 2018. Kako kaže Jerotić, teško je reći koliko će grejanje pojeftiniti zbog prelaska na biomasu, ali smanjenja će sigurno biti jer je biomasa znatno jeftinija od prirodnog gasa.
Prema studiji koju je uradio GIZ, u krugu od 25 kilometara od centra Šapca postoji 50.000 tona raspoložive biomase. Za rad postrojenja je potrebno 14.000 tona godišnje. Zapušteno zemljište bi po potrebi moglo biti iskorišćeno za sadnju energetskih biljaka, a poljoprivrednici bi mogli da proizvode biomasu na zemljištu u vlasništvu grada.
Trend promocije obnovljivih izvora energije u Srbiji je i dalje skroman, pa se tako ni ogroman potencijal biomase za proizvodnju toplotne i električne energije još uvek ne koristi. Takođe, na celom Zapadnom Balkanu znatno se manje koristi agro-biomasa nego drvna biomasa.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.