Rumunski grad Bejuš širi sistem geotermalnog daljinskog grejanja na sve objekte

Lokalna samouprava u Bejušu, predvodniku na polju geotermalnog daljinskog grejanja u Rumuniji, treba da se prijavi za grantove Evropske unije i pokrije celu svoju teritoriju, pokazala je nova studija. Taj gradić se već može pohvaliti najjeftinijom energijom u zemlji.

Bejuš je jedini grad u Rumuniji gde se podzemnom toplom vodom greje više od 70 odsto domaćinstava, institucija i firmi. Tehničkom studijom čiju je izradu naručila norveška razvojna banka Innovation Norway otvara se put za unapređenje i proširenje sistema geotermalnog daljinskog grejanja pomoću evropskih fondova, prenela je državna novinska agencija Agerpres.

Načelnik Bejuša Gabrijel Popa izjavio je na prezentaciji po završetku projekta da opština namerava da dostigne stoodstotnu pokrivenost. Za ovaj poduhvat je bio zadužen Island, a studiju geologije lokalnog geotermalnog izdana sprovela je jedna kompanija iz te ostrvske zemlje.

Istražene su mogućnosti sprečavanja gubitaka u okviru sistema geotermalnog daljinskog grejanja. Bejuš, koji se nalazi u županiji Bihor u severozapadnoj Rumuniji, ima nešto manje od deset hiljada stanovnika.

Desetine lokalnih samouprava, među kojima i glavni grad Bukurešt, razvijaju projekte za geotermalno grejanje.

Autori su skrenuli pažnju na pristupačnost razvojnih programa EU. Između ostalog, sastavljen je vodič, koji je trenutno na javnoj raspravi.

Opština za proširenje sistema geotermalnog daljinskog grejanja može da konkuriše za sredstva iz EEA

Govornici na konferenciji su prikazali perspektivu za dobijanje subvencija preko institucija Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Taj region čine države članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška.

Inženjer Horija Ban izjavio je da toplotne pumpe mogu da iskoriste odnosno sačuvaju 30 do 50 odsto energije iz vode koja izlazi iz sistema geotermalnog daljinskog grejanja. On je čelnik lokalne firme za zelenu energiju Termoline kao i asocijacije SRG, koja promoviše rešenja, zasnovana na toplotnim pumpama, za geotermalno grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC). Obema je sedište u Oradji (Velikom Varadinu), glavnom gradu oblasti.

Iskorišćena geotermalna voda uglavnom mora da se vraća pod zemlju, zbog prisustva toksičnih jedinjenja, pogotovo teških metala.

Evropska komisija i Evropski savet za geotermalnu energiju (EGEC) su dali sredstva za dopunsko istraživanje klimatizacije na otpadnu geotermalnu vodu.

Izlazna voda iz mreže u Bejušu bi bila korisna za poljoprivredu

Da gubici budu manji, autori preporučuju upotrebu izoliranih cevi tipa PE-Xa i prosleđivanje vode iz mreže u plastenike i staklene bašte, sušilice drva i ribnjake.

Snabdevač geotermalnom vodom u Bejušu je Transgex, kompanija iz Oradje. Akvifer je otkriven 1996. na dubini od 2,6 kilometara. Temperatura mu je 85 stepeni Celzijusa.

Sredstva za preliminarnu studiju izvodljivosti, preko partnerstva sa Islandom, odobrio je 2017. EEA Grants. Bejuš je sada grad s najjeftinijom energijom u Rumuniji, napomenuto je u članku.

Pre godinu dana je počeo EU projekat za izgradnju akvaparka, vredan 33,6 miliona evra. Predviđen je kompleks od 6.691 kvadratnog metra u Bejušu sa osam spoljnih bazena. Grant iznosi 12,5 miliona evra.

Kada je reč o celoj Jugoistočnoj Evropi, Turska je daleko ispred ostalih i jedan od najvećih globalnih igrača u ovom segmentu, uključujući elektrane, a one su kompleksnija tehnologija. Potencijal Rumunije i Grčke je među najvišima u EU. Bugarska takođe radi sa sredstvima EEA. U Srbiji su zasad samo mali projekti.

U Hrvatskoj postoji jedna geotermalna elektrana, samo što u poslednje vreme ne radi, zbog spora oko vlasništva. U toku su brojni municipalni i privatni projekti.