Emisije iz industrijskih postrojenja, elektrana za proizvodnju električne energije i aviona – koje se kontrolišu u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (eng. EU Emissions Trading System – EU ETS) smanjenje su prošle godine 13,3 odsto, što je najviše u poslednjih šest godina.
Sistem za trgovanje emisijama EU je jedan od glavnih mehanizama da Evropska unija smanji emisije sa efektom staklene bašte i u nekoj formi će narednih godina biti uveden u sve zemlje regiona – da li tako što će postojati nacionalni mehanizmi slični njemu, kao što je to slučaj u Crnoj Gori, ili kroz prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) – što u prevodu znači oporezivanje sve robe koja se izvozi u EU, a čija proizvodnja je za posledicu imala štetne emisije.
Najveći pad emisija zabeležen je u aviosaobraćaju, ujedno ovo je i prvo smanjenje od 2015, a razlog je pandemija
Podaci o smanjenju emisija u okviru EU ETS-a za prošlu godinu pokazuju kako funkcioniše ovaj mehanizam, ali i kakve posledice mogu da imaju neki spoljni uticaji, kao što je, na primer, pandemija korona virusa.
EU ETS pokriva više od 11.000 elektrana i proizvodnih postrojenja
EU ETS pokriva više od 11.000 elektrana i proizvodnih postrojenja u 28 država članica EU i Islanda, Norveške i Lihtenštajna, kao i emisije oko 500 aviokompanija koje lete između evropskih aerodroma.
U okviru ovih sektora u 2020. u odnosu na 2019. najveći pad emisija zabeležen je u aviosaobraćaju, što je prvo smanjenje od 2015, a razlog je pandemija. To govori da su emisije smanjenje ne zaslugom mera u okviru EU ETS-a nego restrikcijama u kretanju ljudi. Na drugoj strani, smanjenje kod stacionarnih postrojenja – industrija i energetika, bilo je 11,2 odsto, i najveće je u poslednjih šest godina. Ovaj podatak pokazuje da EU ETS ipak daje rezultate, ali i da opet ima uticaja pandemije.
Emisije iz elektrana smanjene 14,9 odsto
Verifikovane emisije gasova sa efektom staklene bašte iz stacioniranih postrojenja (elektrane i industrija) prošle godine iznosile su 1,331 milion tona ekvivalentnog CO2, saopštila je Evropska komisija.
U elektroenergetskom sektoru zabeležen je pad od 14,9 odsto, što odražava, kako se dodaje, i smanjenu potrošnju električne energije zbog pandemije i trend dekarbonizacije, koji označava prelazak sa uglja i drugih fosilnih goriva na prirodni gas i obnovljive izvore energije.
Industrija smanjila emisije sedam odsto
Emisije iz industrije smanjile su se u sedam odsto%, pri čemu su smanjenja primećena u većini sektora, uključujući gvožđe i čelik (-11,7%), cement (-5,1%), hemikalije (-4%) i rafinerije (-8,1%).
Međutim, sa trenutnim podacima još nije moguće utvrditi koliko su na ovaj rezultata uticale mere za smanjenje emisija samih oepratora postrojenja, navela je Evropska komisija.
COVID-19 snizio emisije aviokompanija
Emisije aviokompanija iznosile su 24,5 miliona tona CO2 u 2020. To je bilo oko 64,1 odsto niže od 68,2 miliona tona zabeleženih 2019. Kao što je slučaj i sa industrijom, nije moguće utvrditi koliko je ovaj doprinos posledica povećanja efikasnosti aviokompanija kada je reč o emisijama.
U skladu sa pravilima EU ETS-a, svi operatori stacionarnih postrojenja i aviona morali su do 31. marta da prijave svoje verifikovane emisije. Iako nisu stigli svi podaci, stopa izveštavanja je viša od 95% za većinu sektora i zemalja, navela je Evropska komisija.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.