Razgovori o energetskoj tranziciji: Stanari zgrada i solarna energija – izazovi i rešenja

U svetu u kojem su energetska efikasnost i održivost sve važniji, stambene zajednice imaju jedinstvenu priliku da preuzumu aktivnu ulogu u energetskoj tranziciji. U Srbiji trenutno postoji 4,061 prozjumer, a od tog broja su samo tri stambene zajednice. Zašto je njihov udeo nizak, kako izgleda proces postavljanja solarne elektrane za tu kategoriju prozjumera, šta su prednosti, a šta mane, neke su od tema četvrte epizode podkasta Razgovori o energetskoj tranziciji, kojeg realizuje portal Balkan Green Energy News.

Domaćin podkasta Danko Kalkan, senior menadžer za ESG savetodavne usluge u kompaniji EY, razgovarao je sa Rastislavom Kragićem, članom stambene zajednice u Nehruovoj 188 i 190, koja je na korak do priključenja solarne elektrane u svojstvu kupca-proizvođača, i Filipom Kanačkim, pomoćnikom direktora u kompanij Netinvest i konsultantom u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Instalacija solarne elektrane stambenim zajednicama može doneti značajne uštede i ekološke benefite, ali proces nije nimalo jednostavan, ističe Kanački. „Ključni izazov je već u samom početku – dogovor među stanarima“, kazao je.

Po zakonu, dvotrećinska većina mora biti saglasna sa instaliranjem fotonaponskog sistema, čak i ako ne učestvuju u njenom finansiranju. Kada se stanari usaglase, prelazi se na operativnu realizaciju, koja podrazumeva određivanje kapaciteta, tehničke uslove, izbor izvođača i proceduru priključenja.

Postavljanje solarne elektrane u Nehruovoj ulici je finansijski podržao GIZ

Kragić, član stambene zajednice koja je uspešno realizovala postavljanje solarne elektrana na svoju zgradu, ukazuje na važnost dobrih komšijskih odnosa. „Ako imate tri namćora u zgradi, teško da ćete uspeti,“ kaže kroz šalu, ali dodaje da je poverenje među stanarima bilo ključno za realizaciju projekta. Njihova zajednica u Bloku 45 na Novom Beogradu, uspela je da obezbedi potrebnu dvotrećinsku većinu, a zatim i finansijsku podršku GIZ-a, što je omogućilo isplativost projekta.

Kao bitnu stavku u izgradnji stambene solarne elektrane, Kragić ističe hidroizolaciju krova. „Kada smo se mi dogovarali, komšije su me pitale: Da neće nama ponovo da curi krov?“, naveo je i dodao da mnoge zgrade u Srbiji muči prokišnjavanje.

Nakon rešavanja tehničkih pitanja, sledeći koraci u izgradnji solarne elektrane uključuju finansijsku analizu, koja pokazuje kome se od stanara i koliko isplati njeno postavljanje.

„Konkretno, u našoj stambenoj zajednici od 28 stanova imali smo više nego dvotrećinsku većinu kada smo ušli u projekat. Na kraju je ispalo da sedam komšija ima isplativost i tih sedam komšija, uključujući i mene, napravilo je ugovor i ušli smo u izgradnju solarne elektrane“, kazao je Kragić.

Izbor izvođača i administrativne procedure sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) su sledeći koraci.

Elektrodistribucija ima ključnu ulogu u izgradnji stambene solarne elektrane

Iako je solarna elektrana u Bloku 45 već izgrađena, proces priključenja traje duže nego što su stanari očekivali. „Elektrodistribucija je ključna u ovom procesu i neka prelomna tačka je odobrenje za priključenje, što u našem slučaju traje već šest meseci,“ naveo je Kragić.

Njegova zgrada trenutno čeka usaglašavanje mernog mesta. Potrebno je da neko iz EDS-a izađe na teren, da proveri da li je sve tehnički izvedeno prema operaterovom zahtevu iz odobrenja za priključenje. Ukoliko jeste, sledi potpisivanje ugovora sa snabdevačem, gde će svako od stanara koji su se uključili imati individualni ugovor o snabdevanju u svojstvu kupca-proizvođača. Poslednji korak je da EDS uključi elektranu.

„Što se tiče samih koraka prema distribuciji, s kojom ćete imati najviše posla ako se upustite u izgradnju solarne elektrane, pošto se te procedure često menjaju, najbolje je pratiti korake na sajtu Elektrodistribucije“, savetuje Kragić.

On ističe da u Srbiji ima dosta izvođača radova koji sve zainteresovane za izgradnju solarne elektrane mogu sprovesti kroz ceo proces i uputiti u sve procedure. „Treba napraviti, po principu ključ u ruke, ugovor sa izvođačem, i on može da krene izgradnju praktično po potpisivanju tog ugovora i dobijanju prvih osnovnih informacija od Elektrodistribucije“, napomenuo je.

Isplativost solarne elektrane

Filip Kanački je objasnio da isplativost solarne elektrane varira. „Ono što se meni isplati, možda se vama neće isplatiti“, rekao je. Dodaje da je neosporno da cena električne energije raste kako vreme odmiče, a da je takođe evidentno da opada cena solarnih elektrana, preciznije – opreme.

„To je tehnologija koja neće samo postati popularna već i pristupačna za sve. Kada se stekne više iskustva, solarne elektrane će postati deo svakodnevice, baš kao što danas imamo benzinske stanice“, predviđa Kanački.

Solarne elektrane su posebno korisne za krovove postojećih i novih zgrada u urbanim sredinama

Naglašava da su one posebno korisne za krovove postojećih i novih zgrada u urbanim sredinama, gde ne postoji prostor za velike elektrane, već se energija koristi za pokrivanje sopstvene potrošnje. Iako trenutno kod nas nema mnogo takvih primera, iskustva iz razvijenih zemalja pokazuju da će ovaj trend rasti. Takođe, popularizacija električnih vozila dodatno će povećati interesovanje za solarnu energiju.

Na Kalkanovo pitanje da li pored toga što cena solarne opreme opada, a cena struje raste, i životni stil stanara odnosno korisnika električne energije ima uticaj na isplativost solarne elektrane, Kanački odgovara da to nije nužno. „Moglo bi se reći da jeste, ali u pitanju su relativno nove tehnologije koje su prilično automatizovane, tako da sa veštačkom inteligencijom vi dolazite do toga da mašina i oprema misle umesto vas. Ja nisam pobornik toga da vi treba da menjate svoje navike. Prosto, mašine će odraditi to za vas ili najveći deo posla umesto vas“, objašnjava Kanački.

Nakon priče o isplativosti, Kalkan je upitao Kragića da li bi savetovao drugima da postave solarne elektrane?

„Još nismo počeli da koristimo elektranu, tako da je rano za konkretne savete. Ipak, prema proračunima, ova investicija bi trebalo da nam se isplati za oko pet godina“, odgovorio je.

Kragić objašnjava da svi učesnici u projektu imaju sličnu potrošnju električne energije – između 300 i nešto više od 500 kilovat-sati mesečno, što znači da svoje račune za struju obično plaćaju između 5.000 i 8.000 dinara.

„Uz donaciju koja pokriva oko 60 odsto troškova, svako od nas je uložio oko hiljadu evra za dva kilovat-sata u solarnoj elektrani. To je praktično polovina tržišne cene, kada se sve uzme u obzir“, kaže Kragić.

Dodaje da će se, uz trenutne troškove električne energije, godišnja ušteda kretati oko 200 evra, što znači da će za pet godina investicija biti u potpunosti isplaćena.

„Ukupna snaga elektrane je 16,5 kilovata, a snaga invertora 15 kilovata. Svako od nas dobija po dva kilovata, dok je po 500 vati ostavljeno za zajedničku potrošnju. Nadamo se da ćemo elektranu pustiti u rad do kraja godine i konačno početi da ubiramo benefite“, zaključuje Kragić.

Prednosti solarnih elektrana u stambenim zajednicama

Jedna od tema razgovora bile su prednosti solarnih elektrana u okviru stambenih zajednica u odnosu na pojedinačne solarne elektrane. „Ključna prednost je što sa većim brojem korisnika i većom instalisanom snagom dolazi do smanjenja specifičnih troškova. Takođe, tehnička izvedba je znatno jednostavnija. Kod stambenih zajednica postoji samo jedno brojilo za primopredaju energije, što olakšava administrativni i tehnički proces. To brojilo koristi cela zajednica, a ugovorima se definiše koliko energije pripada svakom učesniku – bilo da je to pet, 10 ili 15 stanara“, objasnio je Kanački.

Iako zakon dozvoljava svakom stanaru da postavi sopstvenu elektranu, to je u praksi neracionalno, ka. „Zamislite zgradu sa deset spratova – ako svaki stanar zasebno menja brojilo i prolazi kroz komplikovan tehnički proces, to postaje logistički i finansijski neisplativo. Umesto toga, jedno zajedničko brojilo omogućava jednostavniju instalaciju i efikasniju raspodelu energije“, rekao je.

Pored finansijske isplativosti, Kanački ističe da je ovaj model praktičniji za većinu stanovnika gradova. „Većina ljudi u gradovima živi u stambenim zgradama, gde individualno postavljanje solarnih panela nije izvodljivo. Za razliku od vlasnika kuća, koji imaju slobodu da instaliraju sisteme prema sopstvenim potrebama, stanari u zgradama moraju tražiti kolektivno rešenje. Zbog toga je logično, inženjerski, finansijski i investiciono najpametnije da članovi stambene zajednice zajedno izgrade jednu elektranu, prema modelu koji je već uspešno primenjen u Nehruovoj ulici.“

Solarna energija kao deo energetske tranzicije

Jedna od tema razgovora bila je i uloga solarne energije u energetskom miksu Srbije. Na Kalkanovo pitanje da li solarna energija može biti rešenje za potpunu dekarbonizaciju, Kragić odgovara da to trenutno nije moguće.

„Solarna energija ima onda kad je ima, a nama treba i noću, ne samo danju. To je prva stvar. Druga stvar – tu se, naravno, javlja problem akumulacije. Postoje razne metode, a sve više se priča o baterijskim akumulacijama. Zakonodavstvo je trenutno predvidelo i za izgradnju novih solarnih elektrana obavezu određenog nivoa akumulacije, ali tek se očekuju projekti koji će to da realizuju“, podvukao je.

Dodaje da akumulacija energije značajno povećava troškove i postavlja pitanje ne samo finansijske, već i ekološke isplativosti ovakvih sistema.

Govoreći o potrošačkim navikama, Kragić navodi da je jedan od ključnih faktora cena električne energije. „Vidim da svet ide dosta u tom pravcu. Znači, praktično da se cena ne određuje onako kako smo trenutno navikli – imamo neku fiksnu cenu struje, pa dobijemo na kraju meseca račun, znamo koliko treba da platimo, koliko košta jedan kilovat-sat. Već se ide na to da se cena određuje direktno na berzi, čak i za male kupce, krajnje kupce. Razvijeniji deo sveta ide ka tome da sve to bude digitalizovano i da se prati koliko je potrošnja, tako da će to uzrokovati i da ljudi menjaju svoje navike“, ističe.

Kragić poručuje da je upravo solarna energija jedan od faktora koji može ubrzati energetsku tranziciju i promeniti svest ljudi o obnovljivim izvorima. „Kad se kaže zelena energija, prvo vidimo neku solarnu elektranu ili vetrenjaču. To je jednostavno nešto što nam prvo padne na pamet. A relativno je jednostavna tehnologija, tako da može da bude široko primenjivana. I, kako je Filip pomenuo – zašto ne bi svaka kuća imala to, a da se sama akumulacija energije i balansiranje sistema rešava na nekom drugom nivou, u okviru elektroenergetske mreže?“, zaključio je.

Solarna energija i zaštita životne sredine

Kanački je govorio o značaju solarne tehnologije i njenoj ulozi u zaštiti životne sredine.

„Ako pričamo o malim sistemima, poput onih u stambenim zajednicama i kućama, ja ih vidim kao fantastičnu tehnologiju. Iskreno, solarna energija i fotonaponski sistemi me oduševljavaju – izuzetno su jednostavni, pouzdani i, budući da zavise od sunca, vrlo predvidivi“, napomenuo je.

Kanački je ukazao na zanimljiv istorijski podatak da je još 1968. godine na sovjetskom satelitu Sputnjik korišćena solarna ćelija od dva vata za emitovanje radio-signala, i da ona i dalje radi.

„Tehnologija solarnih elektrana je toliko pouzdana da proizvođači daju garancije od 25 do 30 godina na module, ali oni mogu da rade i duže. Postoji degradacija od oko 0,5 odsto godišnje, ali to zavisi od proizvođača“, rekao je.

Kanački: Solarna energija je definitivno budućnost

Pored dugovečnosti, Kanački naglašava ekološke prednosti solarnih panela. „Ne proizvode buku jer nemaju elektromehaničke komponente, za razliku od vetroturbina ili biogasnih postrojenja. Industrijska postrojenja na hektarima možda mogu imati problem refleksije svetlosti, ali to nije slučaj o kojem ovde govorimo. Što se tiče sastava, dominantno su napravljeni od silicijuma, odnosno peska, uz aluminijumske ili čelične konstrukcije, koje su lako reciklabilne. Takođe, tehnologija napreduje – postoje solarni paneli u obliku flastera koje možete zalepiti na zid ili krov automobila i koristiti za punjenje mobilnih uređaja. Dakle, solarna energija je definitivno budućnost“, smatra ovaj entuzijasta.

Reciklaža je važan faktor kada se govori o solarnim panelima, pa se postavlja pitanje šta raditi sa njima na kraju njihovog životnog veka? Kanački kaže da su jednostavni za reciklažu. „Sadrže uglavnom staklo, silicijum i aluminijum – materijale koji nisu toksični i lako se recikliraju. Aluminijum, na primer, ima visoku cenu na sekundarnom tržištu, što ga čini posebno pogodnim za reciklažu. U tom smislu, solarni paneli će biti manje problematični za zbrinjavanje od mnogih drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo“, objašnjava.

Zablude o solarnim elektranama

O solarnoj energiji postoje brojne zablude. Kragić kaže da je prva i najčešća zabluda što većina ljudi misli da može da se isključi sa mreže. „Naravno, to nije tačno. Naša solarna elektrana je priključena na mrežu i radi paralelno sa njom. To znači da će nam računi za struju biti niži u narednim godinama, ali ne i da ćemo postati potpuno energetski nezavisni. Ne možete da napravite solarnu elektranu na porodičnoj kući ili u stambenoj zajednici i očekujete da se potpuno isključite sa mreže. To je moguće jedino ako ste od starta bili van mreže. Recimo, na vikendici sa sopstvenim baterijama“, pojasnio je.

Druga zabluda je da solarna elektrana može da pokrije celokupne potrebe domaćinstva, pa čak i da donese višak koji će se isplatiti. Kragić objašnjava da to nije baš tako: „U našem slučaju solarna elektrana nadoknađuje otprilike 20 do 30 odsto godišnje potrošnje. Postoji zakonska regulativa za obračun, ali suština je da se ne isplati ulagati u veću snagu od one koja je optimalna. Konsultant na našem projektu nam je pomogao da izračunamo upravo tu optimalnu snagu – koliko svako od nas treba da uloži da bismo imali maksimalan finansijski efekat u odnosu na sopstvenu potrošnju.“

Treća zabluda, po njegovim rečima, jeste da solarne elektrane zrače i da su štetne po ljudsko zdravlje. Kragić tvrdi da to apsolutno nije tačno. „Ako nešto jeste bezbedno i ekološki prihvatljivo, onda su to solarne elektrane. One ćute, rade svoj posao i nikome ne smetaju. Čak mogu i estetski da se lepo uklope u okolinu, ako je sve osmišljeno kako treba“, naglasio je.

Budućnost razvoja solarne energije u stambenim zajednicama

Što se tiče budućnosti razvoja solarne energije u stambenim zajednicama, Kragić navodi da će u bližoj budućnosti politika cena igrati ključnu ulogu. „Sve ide ka tome da se brojila umrežavaju i da potrošači postepeno prilagođavaju svoje navike – da troše struju onda kada je jeftinija. Koliko brzo će se to dogoditi, ne znam, ali pretpostavljam da će biti potrebno barem 20 godina da se to u potpunosti ustali i postane normalno za naredne generacije“, rekao je.

Govoreći o dugoročnoj perspektivi solarne energije, Kragić smatra da ona može da odigra značajnu ulogu, ali da neće biti jedino rešenje.

„Čisto teoretski, ako bismo solarnim panelima prekrili ceo Banat, mogli bismo da pokrijemo računsku potrošnju cele Srbije. Ali, naravno, to nije realno rešenje. Verujem da će solarna energija biti veoma zastupljena, ali mislim i da ćemo i za 20, 30, pa i 50 godina i dalje tragati za nekim oblikom energije koji će biti opšteprihvaćen“, naveo je.

Potrebno je osmisliti sistem subvencionisanja stambenih zajednica i promeniti način obračuna potrošnje i proizvodnje električne energije

Trenutno ima još dosta prostora za unapređenje. Kragić kaže da bi pre svega trebalo osmisliti sistem subvencionisanja stambenih zajednica: „Dugo sam u ovom poslu i vidim da se sve uglavnom svodi na velike investitore i velike projekte. Međutim, mislim da najveći potencijal leži upravo u malim proizvođačima električne energije. Bilo bi zaista korisno kada bi postojao program koji bi sufinansirao solarne elektrane u stambenim zajednicama.“

Drugi važan aspekt, prema njegovom mišljenju, jeste način obračuna potrošnje i proizvodnje električne energije.

„Ako imate kuću i svoju solarnu elektranu, energija koju proizvedete i odmah potrošite ne registruje se na brojilu, što znači da nema dodatnih troškova za mrežarinu. Tek višak energije koji šaljete u mrežu podleže naplati“, objašnjava Kragić.

Kod stambenih zajednica situacija je složenija. „Ne možete povezati solarnu elektranu na 20 brojila – umesto toga, postoji jedno koje meri ukupnu proizvodnju. Problem nastaje jer se sva proizvedena energija tretira kao da ide u mrežu, zbog čega se naplaćuje mrežarina, čak i kada se troši unutar zajednice. To je vrsta diskriminacije u odnosu na individualne korisnike“, poručio je.

Rešenje vidi u promeni načina obračuna. „Čak i ako nije moguće meriti u realnom vremenu, postoje metodologije koje mogu precizno da izračunaju trenutnu potrošnju i da uvaže činjenicu da se najveći deo energije troši upravo unutar same stambene zajednice, a ne isporučuje dalje u elektroenergetski sistem. Na kraju krajeva, stambena zajednica već ima ugovor sa snabdevačem i jasno definisane uslove potrošnje, pa bi korekcija obračuna bila logičan korak ka pravednijem tretmanu“, zaključio je Kragić.

Podkast se realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ.