Ratko Ristić: Niko nam neće zaštiti životnu sredinu ako to ne uradimo sami

Nije se očekivalo da se Srbija pobuni protiv projekta Jadar i eksploatacije litijuma Rio Tinta, ali nezadovoljstvo koje se pojavilo formiralo je jednu vertikalu odbrane od akademija nauka preko univerziteta i javnih ličnosti, do sela i vrednih, poštenih i pametnih ljudi, koji tamo žive, rekao je prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, na 36. tribini „Nije filozofski ćutati“  održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Tribina je nosila naziv „Od zagađenja do uništenja – čovek, priroda i odgovornost“, a govornici su bili i episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije, Vladimir Stevanović, predsednika Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) posvećenog čoveku i životnoj sredini, profesori Ognjen Radonjić i Nenad Makuljević, muzičar Rambo Amadeus i novinari Jovan Memedović i Milan Ćulibrk.

Prof. dr Ratko Ristić je na tribini pojasnio kakve bi bile posledice projekta Jadar kompanije Rio Tinto i zašto rudarske komanije vole da kopaju u Srbiji.

Tako je naveo da je pre deset godina direktor Rio Tinta izjavio da je moto kompanije borba protiv resursnog nacionalizma. Direktor je, kako kaže Ristić, u stvari rekao da bi kao globalna kompanija trebalo da se suoče sa činjenicom da će „domoroci“ da se opiru njihovim pokušajima eksploataciji mineralnih sirovima. To se, dodaje, i desilo u Srbiji.

Spremalo se uništenje nekoliko hiljada hektara kvalitetne zemlje i raseljenje hiljade ljudi

„Kada je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) u maju prošle godine organizovala skup o Rio Tintu bilo je pitanje da li ćemo uspeti da nešto promenimo. Da li ćemo uspeti da informišemo javnost na pravi način. I svi ste svedoci šta se dešavalo. I po selima, Gornje Nedeljice, Ursule, Pranjani, Gornja Dobrinja, bilo je bezbroj panela, skupova, uključili su se glumci, javne ličnosti. Probuđena je javna svest o tome šta se spremalo“, rekao je on.

Šta se spremalo, pita Ristić i odgovara: uništenje nekoliko hiljada hektara izuzetno kvalitetne zemlje u stabilnom poljoprivrednom predelu i raseljenje na hiljade ljudi.

Nekome je bilo normalno da se hiljade naših ljudi raseli sa imanja na kojima žive generacijama

„Poražavajuće je da je nekome bilo normalno da se hiljade naših ljudi raseli sa imanja na kojima žive generacijama, a da ih ne podržava nijedno ministarstvo, vlada, lokalna samouprava. Taj projekat je ogolio utilitarni, lukrativni, jedan bezdušni odnos države prema običnom čoveku“, rekao je on.

Otkrilo se kasnije, kaže Ristić, da je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo na desetine istražnih prava za litijum, bor, cink, olovo, bakar, zlato. Kompanije iz Kanade, Australije, Velike Britanije, iz zemalja čija je površina više puta veća od Srbije, ali šta ih privlači.

„Mogućnost eksploatacije uz jako male troškove, a to je neprimenjivanje standarda zaštite životne sredine sredine. Tu smo spoznali da i Evropa gleda Srbiju kao jeftinu resursnu bazu. Mi smo na obodu EU, kandidati smo za članstvo, ali moram da konstatujem da je EU jedna asocijacija sebičnjaka koji teže da sačuvaju svoje privilegije, a nas gledaju kao zemlju drugog reda“, naveo je on.

Rudarske kompanije u Srbiju privlači to što se ovde ne primenjuju standardi zaštite životne sredine

Kada se pogleda gde su sve odobrene dozvole za istraživanje ruda vidi se da će cela Srbija na ovaj ili onaj način osetiti negativne posledice.

Od Srbije se, kako kaže, nije očekivalo da se protivi projektu Jadar. Ipak, nezadovoljstvo koje se pojavilo formiralo je jednu vertikalu od akademija nauka, preko univerziteta i javnih ličnosti, do svih onih sela gde žive, kako kaže, vredni, pošteni i pametni ljudi.

„Kao društvo moramo biti svesni da nam niko neće zaštiti životnu sredinu ako mi to ne uradimo sami. Ne treba nikome verovati, ne treba podleći obećanjim bilo da dolaze iz EU, van EU, sa istoka“, istakao je on.

Ristić smatra da je civilizacija, kako je sada koncipirana, predatorska i prema ljudima i prema prirodi i smatra da ne postoji mogućnost da na ovom tehnološkom, političkom, ekonomskom, vojnom modelu koji dominira, čovečanstvo sebi obezbedi opstanak.