Startap firme koje razvijaju klimatske tehnologije (climate tech), a koje su usmerene ka dekarbonizaciji svetske privrede sa ciljem da se dostigne nulta neto emisija gasova staklene bašte pre 2050. godine, privukle su skoro 60 milijardi američkih dolara preduzetničkog kapitala (venture capital) od 2013. do 2019. godine, uz ukupan rast od čak 3.750% u ovom sedmogodišnjem periodu.

Po svemu sudeći, ovakav trend ukazuje na to da će u narednoj deceniji klimatske tehnologije napraviti veliki upliv u sferu mejnstrim investicija i biznisa, navodi se u izveštaju konsultantske kuće PwC.

Tokom 2019. godine u klimatske tehnologije investirano je 16,3 milijardi dolara, dok su ulaganja 2013. godine iznosila svega 418 miliona dolara

Godišnja stopa rasta investicija u ove tehnologije od 2013. godine iznosila je 84%, pa je samo tokom 2019. godine uloženo 16,3 milijarde dolara, u poređenju sa svega 418 miliona dolara u 2013.

Klimatske tehnologije privukle su 6% ukupnih investicija preduzetničkog kapitala u 2019. godini

U celom sektoru preduzetničkog kapitala u 2019. godini uloženo je ukupno 264,4 milijarde američkih dolara, što znači da je udeo klimatskih tehnologija iznosio 6%.

Oblast mobilnosti i transporta privukla je 63% ukupnih investicija u klimatske tehnologije u periodu 2013-2019.

Oblast koja je privukla najviše investicija u klimatske tehnologije u periodu od 2013. do 2019. godine je mobilnost i transport, sa 37 milijardi dolara, ili 63% ukupnih investicija, navodi se u izveštaju. Godišnja stopa rasta u ovoj oblasti je bila čak 151%.

Skoro polovina investicija su ostvarene u Americi i Kanadi, dok Evropa kaska za njima i Kinom

Posmatrano po regionima u svetu, Severna Amerika (SAD i Kanada) privukla je skoro polovinu (oko 29 milijardi dolara) ukupnih investicija u oblasti klimatskih tehnologija u posmatranom sedmogodišnjem periodu. Sledi Kina sa 20 milijardi dolara, dok Evropa zaostaje, sa investicijama od 7 milijardi dolara.

Glavni investicioni centri, kada se računaju i ulaganja u mobilnost, bili su Zalivska oblast San Franciska i Boston u SAD, kao i nemačka prestonica Berlin.