Profesorka Vranješ: Šest od 18 toplana u Beogradu ima potencijal za korišćenje geotermalne energije

Studija Rudarsko-geološkog fakulteta pokazala je da na lokacijama šest od 18 toplana u Beogradu postoji potencijal za korišćenje geotermalne energije. Sledeći korak je izbor jedne od ovih šest lokacija na kojoj bi se uradila istrazna bušotina.

Studija koju je Rudarsko-geološki fakultet izradio je sprovedena sa ciljem da se definiše geotermalni potencijal podzemnih voda na 18 lokacija toplana i kotlarnica u sistemu javno-komunalnog preduzeća Beogradske toplane, rekla je profesorka Ana Vranješ, gostujući u Beogradskoj hronici, na Radio televiziji Srbije.

Rezultati su pokazali izuzetno veliku potencijalnost ovih izvora energije, istakla je profesorka.

Ona je objasnila da je urađena  procena dubine do geotermalnog rezervoara, očekivanih temperatura i količine geotermalnih voda. Na osnovu tih podataka, identifikovano je šest lokacija: Batajnica, Borča, Novi Beograd, Zemun, Resnik i Miljakovac i sada je potrebno sprovesti detaljnija istraživanja.

Vranješ: Cilj je da se odredi lokacija sa najvećim potencijalom u Beogradu, gde bi mogla da se uradi prva istražna bušotina već za godinu dana

Krajnji cilj je, napominje Vranješ, da se definiše i izmeri lokacija sa najvećim potencijalom, gde bi mogla da se uradi prva istražna bušotina već za godinu dana, kako bi se i potvrdio taj potencijal. Ona je dodala da bi geotermalna energija mogla vrlo brzo da se primeni.

Geotermalna energija se već primenjuje u sistemima daljinskog grejanja

Vranješ je takođe istakla da je geotermalna energija već dobro poznata i da se uspešno primenjuje u  Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. Evropa trenutno ima preko 300 geotermalnih toplana, instalirano je preko pet gigavata termalne snage, a trenutno je u toku realizacija 200 projekata. Očekuje se da će do 2030. godine biti izgrađeno čak 1.000 geotermalnih toplana, navela  je profesorka.

Vranješ je takođe napomenula da Srbija ima stručnjake, kao i Rudarsko-geološki fakultet, koji mogu u Beogradu da realizuju ovakav jedan projekat.

Ona je dodala da korišćenje geotermalne energije za grejanje stanova ima mnoge prednosti. Pored nižih operativnih troškova, ovakvi sistemi omogućavaju lokalno korišćenje resursa, stabilnost u snabdevanju energijom i odsustvo fluktuacija u ceni.

Geotermalna energija je dostupna neprekidno i ne zavisi od nekog spoljnog uticaja atmosferskog koji bi dostupnost resursa poremetio, objasnila je Vranješ.

Geotermalna energija omogućava lokalno korišćenje resursa, stabilnost u snabdevanju energijom i odsustvo fluktuacija u ceni.

Iako je trenutni fokus na korišćenju geotermalne energije za grejanje, postoji mogućnosti za primenu ove energije u hlađenju. Međutim, to bi zahtevalo implementaciju naprednih mreža poput 4G ili 5G mreže, kako bi se podržalo geotermalno hlađenje u sistemima daljinskog grejanja, napomenula je profesorka.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor koji je neiscrpan, a njeno korišćenje ne proizvodi štetne gasove, istakla je Vranješ za RTS.