Profesori i aktivisti poručili u Kraljevu: opasnost od gradnje malih hidroelektrana nije prošla

Opasnost od štetne gradnje mini hidroelektrana (MHE) u Srbiji nije prošla, a najvažniji način da se ta gradnja spreči je lokalna akcija, poručili su učesnici tribine „Reka čeka spas od čoveka“, i istakli da je voda, kao i vazduh, primarno javno dobro svih, a ne samo onih koji bi da izvuku korist.

Tribina „Reka čeka spas od čoveka“ okupila je stručnjake i aktiviste u Kraljevu, a organizator je bila inicijativa Pravo na vodu.

O inicijativi za lokalni moratorijum na izgradnju MHE u Kraljevu, značaju zaštite i opasnostima, koje prete biljnom i životinjskom svetu zbog izgradnje MHE, borbi za očuvanje reka kraljevačkog kraja govorili su profesori Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić i Predrag Simonović, kao i ekološki aktivisti Bojana Minović, Goran Nikolić i Iva Marković.

Pravo na vodu je saopštilo da uprkos pozivu predstavnici lokalne samouprave nisu učestvovali na tribini.

Ratko Ristić: usred zaštićenog prirodnog područja investitor je dobio građevinsku dozvolu za gradnju na reci Brevini

Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i profesor beogradskog Šumarskog fakulteta, govorio je o istraživanju uticaja izgrađenih MHE na reke Kraljeva, a posebno je istakao sudbinu rečice Brevine.

„Na slivu reke Studenice smo videli uništenje kvalitetnog vodotoka, to je Brevina, koja je tako čista da možete da pijete vodu iz nje. Nalazi se usred zaštićenog prirodnog područja i nekim volšebnim putem investitor je ishodovao građevinsku dozvolu da pravi objekat MHE sa jako dugačkom derivacijom koja potpuno negira i narušava koncept zaštite“, ispričao je on.

U okolini Kraljeva su planirane 52 MHE i ako bi se sve one izgradile, to bi, prema rečima Predraga Simonovića, profesora beogradskog Biološkog fakulteta, značilo nestanak čak 3-4 vrste riba. Recimo nestali bi piori ili zlataći, ribe koje nastanjuju dublje virove i mirnije delove toka.

Predrag Simonović: voda je, kao i vazduh, primarno javno dobro svih

Riblje staze kod MHE koje navodno služe da očuvaju živi svet, u praksi su potpuno su bezvredne, naglasio je Simonović.

On je pozvao građane da brane svoje reke.

„Dakle, mora se shvatiti da je svuda najvažnija lokalna akcija, ne može niko u Beogradu znati kada su javne rasprave ako to sa lokala neko ne javi, ne može niko pokrenuti bilo kakvu akciju ako se ona odavde ne inicira. Voda je, kao i vazduh, primarno javno dobro svih, a ne samo onih koji bi da izvuku korist“, poručio je Simonović.

Aktivisti: borba traje

Bojana Minović, aktivistkinja inicijative Sačuvajmo planinske reke Kraljeva, i Goran Nikolić, aktivista inicijative Spasimo Studenicu iz Ušća, govorili su o svojoj motivaciji da se priključe borbi za očuvanje reka.

Minović je navela da iako nije stručnjak za biologiju i hidrotehniku, sam pogled na reku Gokčanicu govorio je da MHE koja je tamo izgrađena nije dobro rešenje. „Srećom naišla sam na grupu ljudi na društvenim mrežama i ubrzo sam im se pridružila. Borba je krenula 2018. godine u oktobru i traje još uvek“, rekla je ona.

Nikolić živi u selu Ušće koje je na ušću dve, kako kaže, predivne reke, Ibra i Studenice. „Pojavio se neko ko misli da je jači od zakona i da uprkos svemu može da gradi ovde. Bili smo spremni na sve načine da to zaustavimo“, rekao je on.

Iva Marković: podneta je peticija za moratorijum na izgradnju MHE u Kraljevu

Iva Marković, iz inicijative Pravo na vodu, kao jedan od glavnih problema istakla je neinformisanost javnosti. Ona je istakla da o planu da se na Staroj planini izgradi 58 MHE zna cela Srbija, a da je u okolini Kraljeva planirano 52 zna mali broj ljudi.

„Podneli smo do sada dve krivične prijave protiv investitora za uništavanje prirode, a sa inicijativama Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Spasimo Studenicu i peticiju za moratorijum na izgradnju MHE u Kraljevu, sa ciljem da se one izbrišu iz Prostornog plana grada. To nije nikakav presedan, takva odluka je doneta u nekoliko lokalnih samouprava, npr Arilju ili Pirotu“, istakla je ona.