x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Preporučujem ESCO model opštinama i javnom sektoru

29.03.2018. | Komentari: 0Autor:

Photo: BGEN
Preporučujem ESCO model opštinama i javnom sektoru

Smatram da je primena javno–privatnog partnerstva, odnosno ESCO mehanizma, pravi način da se poveća energetska efikasnost u javnom sektoru. Zato ga preporučujem opštinama, ali i celom javnom sektoru“, kaže Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije. On je u intervjuu objavljenom u publikaciji “Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva” rekao da privatni partner, osim što obezbeđuje finansiranje, garantuje i uštede energije iz kojih će mu se plaćati naknada, čime preuzima i najveći deo rizika za realizaciju projekata.

Koliko je energetska efikasnost važna za našu zemlju?

Unapređuje se energetska bezbednost zemlje, povećava se konkurentnost privrede i podstiče se regionalni razvoj. Smanjuje se negativni uticaj sektora energetike na životnu sredinu kao i izdaci budžeta za energiju, ali se i poboljšava standard građana. Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030 godine, promoviše energetsku efikasnost kao nov energetski izvor.

Koje su obaveze Srbije u njenom unapređenju, posebno u javnim zgradama?

Obaveze proističu iz pristupanja Energetskoj zajednici, ali i iz pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Tako je još 2010. godine, usvajanjem prvog akcionog plana, Srbija preuzela obavezu da ostvari uštedu od devet odsto finalne energije u periodu od devet godina, do 2018. Trećim akcionim planom, usvojenim krajem 2016, predviđeno je da se do kraja 2018. u javnom i komercijalnom sektoru uštedi 158.100 tona ekvivalentne nafte. Prema podacima iz ovog plana, u periodu od 2010-2015. ostvarene su uštede finalne energije od oko 50 odsto, dok je u javnom i komercijalnom sektoru ostvareno 60 procenata cilja koji je postavljen za ovaj sektor.

Da bi se dostigli zacrtani ciljevi, Zakonom o efikasnom korišćenju energije iz 2013. za velike potrošače i javni sektor predviđeno je sprovođenje sistema energetskog menadžmenta. Između ostalog, obveznici ovog sistema iz javnog sektora, počevši od 2017, u obavezi su da uštede jedan odsto potrošnje primarne energije godišnje, što je u skladu sa politikom EU da javni sektor mora da postane primer u unapređenju energetske efikasnosti.

Po osnovu nove obaveze prema Ugovoru o Energetskoj zajednici u pogledu primene Direktive EU 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, biće neophodno da se od 2018. rehabilituje jedan odsto površine objekata centralne vlasti, tako da se ostvare određeni minimalni zahtevi. U saradnji sa relevantnim institucijama i uz tehničku pomoć GIZ-a, ministarstvo je pokrenulo aktivnosti na pripremi inventara ovih zgrada na osnovu kog će biti pripremljen i program rehabilitacije.

Javni sektor je u obavezi da od 2017. uštedi jedan odsto potrošnje primarne energije godišnje, što je u skladu sa politikom EU

Kakva je energetska efikasnost objekata u javnom sektoru, kakav je tu potencijal i gde se mogu ostvariti najveće uštede?

Najveći je svakako u sektoru zgrada, gde je i najveća potrošnja energije (oko 40 odsto), odnosno u sektoru domaćinstava, bez obzira na to da li je reč o rehabilitaciji ili rekonstrukciji zgrada, upotrebi efikasnijih uređaja ili promeni sistema grejanja u efikasniji. Kao i druge zemlje EU i zemlje u okruženju, i za Srbiju je realizacija projekata u ovom sektoru jedan od najvećih izazova.

Na koje načine država podstiče institucije javnog sektora i lokalne samouprave?

Prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, postoji više regulatornih mehanizama. Tako bih, osim obaveze primene sistema energetskog menadžmenta, pomenuo Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara. Zakon je predvideo i mehanizme kroz osnivanje Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti i mogućnost primene ESCO modela finansiranja unapređenja energetske efikasnosti, odnosno korišćenja energetskih usluga. Dosad su, u periodu 2014–2016, realizovana tri javna poziva za javne objekte i u jedinicama lokalne samouprave iz fonda. Reč je o školama, vrtićima, domovima zdravlja i opštinskim zgradama. Potpisano je ukupno 39 ugovora u vrednosti 230 miliona dinara i 500.000 dolara donacije UNDP-a. Procenjena ušteda energije iznosi 40 odsto. Nažalost, sredstva za rad su veoma mala spram realnih potreba, pa ministarstvo ulaže velike napore da ih poveća.

Uz ograničena sredstva u budžetu države i samouprava te velika sredstva potrebna za energetsku efikasnost u mnogim objektima, da li JPP može da bude jedno od rešenja?

Ministarstvo vidi javno–privatno partnerstvo kao jedan od značajnih mehanizama za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u javnom sektoru, kao što je navedeno u svim akcionim planovima. Ti projekti se, za razliku od nekih drugih, isplaćuju u zavisnosti od primenjenih mera, u kraćem ili dužem periodu, što omogućava primenu posebnog vida JPP-a. Prema ESCO modelu ugovaranja energetskih usluga, privatni partner, osim što obezbeđuje finansiranje projekta, na osnovu svoje ekspertize garantuje uštede koje će ostvariti i iz kojih će mu se plaćati naknada u periodu trajanja ugovora, čime preuzima i najveći deo rizika. To su energetske usluge sa garantovanim učinkom.

Preko Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) obezbeđena je tehničku pomoć opštinama za pripremu i sprovođenje projekata prema ESCO modelu

U cilju lakše primene ESCO koncepta, na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, Ministarstvo je donelo Pravilnik o utvrđivanju modela ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti, kada su naručioci iz javnog sektora, kojim su modeli ugovora propisani za zgrade i javno osvetljenje po principu javno–privatnog partnerstva. Ovaj model ugovora je obavezan za korisnike iz javnog sektora.

Takođe, ministarstvo je preko Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP), koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), obezbedilo tehničku pomoć opštinama za pripremu i realizaciju prvih projekata baziranih na ESCO modelu. Očekuje se da on bude jedan od značajnih instrumenata za ostvarivanje obaveza u skladu sa novom direktivom za energetsku efikasnost, u pogledu povećanja energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. U tom smislu preporučujem primenu ESCO menadžmenta opštinama, ali i celom javnom sektoru, kao I da iskoriste tehničku pomoć EBRD-a, za pripremu projekata.

Da li opštine i gradovi koriste JPP kao model za povećanje energetske efikasnosti? Ako ne koriste, koje su prepreke?

Više od četvrtine od ukupnog broja projekata javno–privatnog partnerstva koji su dobili pozitivno mišljenje Komisije za javno privatno partnerstvo ima za cilj povećanje energetske efikasnosti na lokalnom nivou, pre svega modernizaciju javne rasvete putem ESCO modela. Verujemo da je objavljivanje standardizovanog obaveznog modela ugovora u ranije pomenutom pravilniku doprinelo razvoju ovakve vrste projekata i očekujemo još širu primenu. S obzirom na to da je ESCO, kao i samo javno–privatno partnerstvo, još novina za većinu gradova i opština, potreban je dalji rad na promociji i edukaciji korisnika iz javnog sektora.

Vlada Srbije je odobrila Ministarstvu zdravlјa da rehabilitaciju sistema grejanja radi po principu JPP

Šta je dosad urađeno u smislu zakonodavnog okvira u našoj zemlji? Koliko i šta država radi na promociji značaja energetske efikasnosti i podizanju svesti o njoj?

Ključna su dva zakona – o efikasnom korišćenju energije i o planiranju i izgradnji. Dok je prvi zakon obuhvatio primenu širokog spektra regulatornih mera i podsticaja u svim sektorima potrošnje energije, drugi je sa svojim podzakonskim aktima propisao uslove u pogledu energetske efikasnosti (energetskim svojstvima) za nove i zgrade koji se rekonstruišu. Izrada podzakonske regulative po osnovu prvog zakona je u finalnoj fazi, a po osnovu drugog treba dalje da se unapredi. Zbog ograničenih sredstava u budžetu, Ministarstvo ne sprovodi klasične mere podizanja svesti koje se odnose na široku javnost, ali je veoma aktivno sa skupovima i projektima. Osim toga, i samim Zakonom o efikasnom korišćenju energije, a pre svega uvođenjem sistema energetskog menadžmenta i uspostavljanjem funkcije energetskog menadžera, očekuje se da će pitanje energetske efikasnosti i domaćinskog odnosa prema potrošnji energije dobiti snažan podsticaj.

Da li na nivou države postoje projekti za škole, zdravstvene ustanove, zgrade sudova?

Ministarstvo je u saradnji sa EBRD-om otpočelo rad na identifikaciji projekata u okviru kojih koji bi se unapredila energetska efikasnost putem ESCO modela i očekujemo da će uskoro biti započeti prvi pilot-projekti, čija će priprema i realizacija biti podržana tehničkom pomoći. Osim toga, Vlada Srbije usvojila je zaklјučak kojim je Ministarstvu zdravlјa odobreno da se rehabilitacija sistema grejanja u njegovoj nadležnosti radi po principu JPP-a.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.