Prelazak na model subvencija za OIE koji je više okrenut tržištu je u interesu članica EZ

17.01.2018.

Photo: Energetska zajednica
Prelazak na model subvencija za OIE koji je više okrenut tržištu je u interesu članica EZ

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač u intervjuu za Balkan Green Energy News govorio je o proširenju primene Direktive o industrijskim emisijama i pokretanju procedure za određivanje ciljeva za obnovljive izvore energije (OIE), energetsku efikasnost i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. On je, takođe, objasnio i zašto je prelazak na modele subvencionisanja obnovljivih izvora energije koji su više zasnovani na tržištu, u interesu članica Energetske zajednice.

Ministarski savet održan u Prištini je podržao dva predloga Evropske komisije – preporuku o poglavljima II i IV, aneksima I i Vl Direktive o industrijskim emisijama, kao i preporuku o Direktivi koji se odnosi na kvalitet benzina i dizel goriva. Kada će ove preporuke postati deo acquis (pravne tekovine EU) u EZ?

Dva nova poglavlja Direktive o industrijskim emisijama pokrivaju dodatne aspekte. Jedno poglavlje je o najboljim raspoloživim tehnikama (Best Available Techniques – BAT), a drugo se bavi postrojenjima za spaljivanje otpada. Ovo je proširenje primene Direktive u EZ. Prvo se primenjivala samo na velika ložišta (što znači elektrane koje koriste bilo kakvu vrstu fosilnih goriva, kao što su ugalj, nafta ili gas, i čija je nominalna snaga jednaka ili veća 50 MW), a sada će obuhvatiti i postrojenja za spaljivanje otpada i proizvodnju energije iz otpada, poput onih koje planira Srbija u Beogradu. Međutim, važno je imati na umu da je ovo preporuka, tako da, iako je to deo acquis u EZ, nije obavezujuća odredba.

Kada će biti?

Postaće pravno obavezujuća ako Ministarski savet donese odluku o tome. Ne bih mogao reći. Sve zavisi od odluke Evropske komisije da predloži takvu odluku, što bi moglo da se desi sledeće godine ili za dve godine. Komisija ima pravo da pokrene takvu inicijativu, Sekretarijat ne. Uobičajeni način je preporuka, a zatim u roku od jedne ili dve godine Komisija predloži određenu direktivu kao obaveznu.

Isto važi i za kvalitet benzina i dizel goriva. Iako je bilo nekih ideja da se sad predloži da to bude obaveza ove godine, kada smo razgovarali o ovom pitanju zajedno sa članicama, zaključeno je da je to veoma zahtevno, i da ima značajan uticaj na rafinerije nafte koje se moraju tehnološki prilagoditi. Možda za Srbiju to nije problem s obzirom na nedavne investicije Naftne industrije Srbije (NIS), ali na primer, u Ukrajini je to veliki problem. Na papiru se može odmah usvojiti, ali u stvarnost… Dakle, ova direktiva će sigurno imati prelazni period, ali ne mogu da kažem koliki. Zadatak Sekretarijata je da uradi studiju o proceni uticaja ove dve direktive na naše članice, uključujući i neophodne investicije za sprovođenje.

Ministarski savet Energetske zajednice pokrenuo je proceduru odreživanja ciljeva za OIE, energetsku efikasnost i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2030. godinu. Šta očekujete od ovih ciljeva?

Očekujemo viziju. U 2009. godini, EU je odredila ciljeve za 2020. godinu, koji su integrisani u acquis i to je imalo uticaj na na različite aspekte svakodnevnog života. Nacionalni ciljevi za povećanje OIE i opšti cilj za energetsku efikasnost do 2020. bili su ugrađeni u acquis u EZ, sa izuzetkom Sistema za trgovanje emisijama (Emission Trading System) i cilja za smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. I, sada se 2020. približava, i dok je EU već u 2015. godini odredila ciljeve za 2030. EZ je malo zaboravljena u ovom procesu. Potrebna nam je slična vizija i mere do 2030. godine, kako bi se osigurala veća regulatorna stabilnost, javnost nacionalnih napora i veća sigurnost ulaganja. Na kraju, verujem da ćemo biti manje ambiciozni od EU, ali moramo imati te ciljeve. Moramo da prilagodimo i naše sopstveno zakonodavstvo, na primer direktivu o OIE i direktive o energetskoj efikasnosti. Takođe će verovatno biti potrebni dodatni propisi o klimatskim promenama, jer su trenutno samo dve preporuke deo acquis u EZ. Kao što sam rekao, potrebna nam je vizija.

Kada očekujete da se ti ciljevi odrede?

Pokrenuli smo izradu studije sa ciljem da predstavimo šta će se desiti u našim članicama, ako bi koristili istu metodologiju kao i EU, da bismo bili na istom u tom tehničkom delu. Ministarski savet će odrediti konkretne brojeve. Da li će biti više ili manje ambiciozni, ne znam. Ali, pripremićemo im materijal za odlučivanje.

Na primer, studija će pokazati kakvi bi konkretno bili ciljevi za Srbiju ako bi se primenila metodologija EU?

Konkretni brojevi će biti razmatrani tokom 2018. godine i usvojeni na Ministarskom savetu u oktobru u Skoplju. Ako se to ne desi tada, onda će već biti 2019. godina i bićemo u teškoj situaciji. Mislim da odgovorni pristup energetskoj politici zahteva od ministara da donesu odluku.

Energetska zajednica je u junu prošle godine pozvala Srbiju da izmeni Zakon o energetici kako bi uskladila svoj pravni okvir sa acquis za OIE. Nacrt smernica o konkurentnijim nabavkama OIE pripremaju Sekretarijat EZ i Evropska banka za obnovu i razvoj. Koji su glavni elementi tih smernica i koji će biti rok za članice da ih primene?

Evropska komisija je usvojila Smernice o državnoj pomoći još u 2015. godini s ciljem usklađivanja šema za subvencionisanje OIE sa tržišnim mehanizmima, da bi, da tako kažem, bili bliži tržištu. Fid-in tarife se daju investitorima, uključujući i OIE, bez obzira na to šta se događa na tržištu. Dakle, oni žive u svom svetu, i to je skupo, a nije ni uvek proporcionalno troškovima. Dakle, Evropska komisija, koja ima snažnu nadležnost u oblasti konkurencije, pokušala je da utiče na ovaj sektor preko konkurencije.

I EK je rekla da novi modeli subvencije treba da se primenjuju na sve nove šeme. To je zato što su u većini zemalja EU u ovom trenutku još na snazi stare šeme subvencionisanja, fid-in tarife. Ove zemlje će nastaviti sa takvim podsticajima, ali kada budu morali da ih obnove, moraće da traže saglasnost EK koja će osigurati da se poštuju Smernice za državnu pomoć iz 2015. godine.

U EZ sledimo ista pravila, jer je zabrana državne pomoći deo Ugovora o formiranju EZ. Objavli smo i naše sopstvene smernice, koje su kopija onih iz EU, a potom smo otišli korak dalje, pokušali smo da pomognemo našim članicama izradom zakona u skladu sa ovim novim principima. Prva je bila Srbija. Nacrt zakona poslali smo juna 2017. na adresu nekoliko narodnih poslanika, ali, ništa se nije desilo.

Ne postoji rok da se to usvoji?

Pravila o državnoj pomoći se već primenjuju. Nacionalne vlasti kao što je Komisija za državnu pomoć imaju zadatak da ih sprovode, a Sekretarijat EZ samo ako oni to ne urade. U svakom slučaju, prelazak na šeme koje su više zasnovane na tržištu je u interesu ugovornih strana, jer je subvencionisanje jeftinije od onog koje se sada koristi, tako da zemlja može podržati više OIE sa istim novcem ili smanjiti teret za potrošače električne energije. Zato je u interesu zemlje da to uradi sama. Osim smernica i nacrt zakona, sada razvijamo i smernice za konkurentnije nabavke OIE.

Ovo je neka vrsta recepta za dobru praksu, kako to učiniti bez grešaka. Nismo imali znanje da to uradimo sami, nešto da, jer je povezano sa konkurencijom, ali Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ima mnogo više iskustva i znanja, tako da smo se udružili.

Smernice nisu završene? Da li su glavni elementi definisani?

Ne, ali su glavni elementi poznati. Smernice za konkurentnije nabavke OIE zasnivaju se na četiri stuba: fid-in premije umesto fid-in tarifa, standardna balansna odgovornost ako postoji unutar-dnevno tržište, bez uplate podsticaja za proizvodnju pri negativnim tržišnim cenama i odobravanje podrške na osnovu konkurentnog procesa. Ovo su samo smernice, neće biti roka za primenu. Želimo da pomognemo, uzmite ili ostavite, ali preporučujemo da uzmete jer se zasniva na poukama iz dosta skupih iskustava.

Nemačka se kao primer često spominje u Srbiji kada se govori o troškovima subvencionisanja OIE.

Da, to je odličan primer za visoke troškove starog modela fid-in tarifa. Ali, Nemačka je vrlo pažljivo pristupila ovoj politici. Imate zemlje, na primer Austriju, koje uvek određuju neku granicu – ove godine ćemo dati toliko i toliko novca za podršku OIE. Nemačka nije dugo imala takav limit. U svakom slučaju, morate imati stabilnu politiku, ne smete ići gore-dole, najgore je nešto započeti, a onda statii. Morate imati predvidivo okruženje za investitore.

U 2018. godini će članice imati obavezu da vas izveštavaju o emisijama velikih ložišta. Da li vidite neki problem u poštovanju ove obaveze?

Još je rano reći, jer smo tek krenuli u primenu Direktive o velikim ložištima, a prvo izveštavanje će početi kada postanu dostupni podaci za 2018. godinu, početkom 2019. godine. Uvek je bilo problema u izveštavanju.

Kada očekujete usvajanje nove liste Projects of Energy Community Interest and of Mutual Interest?

Na Ministarskom savetu u Skoplju u oktobru. U toku je izbor.

Da li ste zadovoljni realizacijom projekata na listi?

Ako govorimo o Western Balkans 6 initiative, najvažniji novi projekat je Transbalkanski koridor iz Rumunije do Crne Gore gde Srbija ima veliki deo. Projekat napreduje prilično dobro, čak je i  prvi deo, dalekovod 400 kV Pančevo (RS) – Resita (RO), pušten u pogon sa srpske strane 21. decembra. Inače, pre nekoliko nedelja, jedan od naših kolega analizirao je nekoliko studija o potencijalnim potrebama za dodatnim povećanjem kapaciteta za prenos električne energije do 2040. godine i napravio mapu koja pokazuje da svuda postoji potreba za novim kapacitetima. Ovo se zasniva na različitim scenarijima razvoja, više OIE, manje OIE, veći rast BDP-a… Ako uzmete u obzir različite studije sa različitim scenarijima, videćete da u svakom postoji potreba za više prekograničnih interkonekcija za električnu energiju. Mislim da je sada kritična jedino veza Banja Luka – Knin, to nedostaje, a i ništa se ne radi da se nešto promeni.

Veoma je važna gradnja dalekovoda između Albanije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Štip-Elbasan, koja je u toku, jer je veoma potreban. Takođe je važan i visokonaponski kabl Kosovo* – Albanija, koji nije u funkciji zbog spora između Elektromreže Srbije (EMS) i KOSTT-a.

Šta je tu problem – politički ili tehnički?

Politički, ali još više komercijalni.

Šta je problem sa razdvajanjem delatnosti “Srbijagasa”?

Ova kompanija ne dozvoljava konkurenciju na teritoriji Srbije. Vlada Srbije, još dok je Aleksandar Vučić bio premijer, u konsultaciji sa direktorom “Srbijagasa” Dušanom Bajatovićem, napravila je plan za razdvajanje koji je predviđao da će u aprilu 2017. godine kompletan postupak biti završen, ali nije ni započet.

“Srbijagas” je osnovao novu kompaniju. To nije bilo dovoljno?

Da, osnovali su novu kompaniju koja ima jednog zaposlenog, a to je direktor. Ali, ova kompanija postoji samo na papiru, ne funkcioniše. I “Jugorosgas” nije pravilno razdvojen. Ipak, Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) im je dala zeleno svetlo, sertifikovala ih je, ali to  nije u skladu sa acquis u EZ.