Energetska efikasnost

Predložen model Obligacione šeme za energetsku efikasnost BiH – investicioni potencijal procenjen na 5 milijardi KM

Obligaciona-sema-za-energetsku-efikasnost-BiH

Foto: usaideia.ba

Objavljeno

11.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

11.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Model Obligacione šeme za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine (BiH), koji je razvio USAID projekat Investiranje u sektor energije zajedno sa resornim ministarstvima i drugim državnim institucijama, kreiran je tako da značajno unapredi način finansiranja efikasne proizvodnje energije. Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika podržava ideju da se energetska efikasnost finansira putem posebnog poreza, navodi USAID projekat.

Obligacione šeme za energetsku efikasnost, o kojima je prošle nedelje bilo reči na konferenciji u Sarajevu, „otvoriće hiljade novih radnih mesta, ali i priliku za sve kompanije iz energetskog sektora. Nadamo se da će potrebna zakonska regulativa za implementaciju šema biti usvojena kako bi BiH u skorijoj budućnosti mogla krenuti ka boljem modelu energetske efikasnosti“, rekao je direktor USAID misije u BiH, Peter Duffy, navodi se u saopštenju USAID projekta Investiranje u sektor energije.

Energetska efikasnost je značajna za zaštitu životne sredine jer između ostalog za rezutat ima smanjenje emisija oksida sumpora (SOx), oksida azota (NOx) i suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, manje emisije CO2 i smanjenu upotrebu vode i uglja. Energetska efikasnost može biti i jedna od alternativa izgradnji brana i elektroenergetskih vodova, navodi se u jednoj od prezentacija na sajtu USAID projekta Investiranje u sektor energije.

Bosna i Hercegovina je jedna od energetski najneefikasnijih zemalja u jugoistočnoj Evropi. Budući da ni državni budžeti ni bankarski krediti ne mogu samostalno da podnesu velike potrebe za finansiranjem mera energetske efikasnosti, obligacione šeme kao mehanizam su jedina opcija koja u vidu subvencija može pokrenuti čitav sistem, navodi se u saopštenju.

Prema istraživanju koje je sprovedeno u okviru projekta, većina ispitanika u oba entiteta podržava ideju da se energetska efikasnost finansira iz sredstava prikupljenih putem posebnog poreza koja bi se slivala u jedan poseban fond, ali su njihovi stavovi podeljeni kada je u pitanju buduće namensko trošenje ovih sredstava.

Pomoćnik ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Admir Softić, istakao je da BiH uvrstila obligacione šeme u Okvirnu energetsku strategiju i da je u julu prošle godine Zastupnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine usvojio set preporuka za reformu energetskog sektora.

Foto: Facebook.com/USAIDBIH

Investicija od 51 milion evra u energetsku efikasnost godišnje bi proizvela godišnji rast BDP-a od 1%

U četvorogodišnjem procesu kreiranja ovog modela finansiranja energetske efikasnosti, USAID projekat Investiranje u sektor energije zajedno sa nadležnim ministarstvima i drugim institucijama vlasti, procenio je da investicioni potencijal energetske efikasnosti u BiH iznosi blizu 5 milijardi KM (oko 2,55 milijardi evra).

Analizom je utvrđeno da bi se ulaganjem 100 miliona KM (oko 51 milion evra) godišnje u mere energetske efikasnosti, BDP Bosne i Hercegovine povećao za blizu 1% godišnje, što bi rezultiralo otvaranjem približno 4,900 novih radnih mesta godišnje.

Takođe, primenom ovog modela i ulaganjem 100 miliona KM, uštedela bi se energija jednaka potrošnji 17.000 prosečnih domaćinstava, kao i smanjenje emisije CO2 jednake godišnjoj emisiji koju proizvede 19.000 vozila.

Pored predloga modela, na konferenciji su predstavljene i Smernice politike obligacionih šema za energetsku efikasnost koje su pripremili Sekretarijat Energetske zajednice i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), kao i primeri Programa obligacionih šema iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

11. mart 2019. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

11. mart 2019. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

11. mart 2019. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)

U strategiji Turske za 2035 novih 89 gigavata iz vetra, solara

U strategiji Turske za 2035. novih 89 gigavata iz vetra, solara

11. mart 2019. - Turska je objavila mapu puta za transformaciju energetskog sektora i procenila je na 108 milijardi dolara