Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

Požar koji je danima buktao u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom. Oni su za Balkan Green Energy News objasnili uzroke nastanka katastrofalnih požara na deponijama i izneli  konkretna rešenja čijom primenom bi njihovo ponavljanje moglo biti izbegnuto, a otpad iskorišćen za proizvodnju energije.

Upravljanje deponijama je trošak koji su svi nevoljni da plate, protiv kojeg se svi bune i koji je svima previsok, dok se ne desi katastrofa poput požara u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko (RCUO Duboko), a tad svi gledaju u pod ili traže krivca. Odgovornost je na svima nama koji učestvujemo u sistemu upravljanja otpadom, od pojedinaca i građana, preko struke do institucija, saglasni su Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov.

Požare na deponijama prouzrokuje nekoliko elemenata. Što je njihova prisutnost veća to je veća i mogućnost da požar preraste u katastrofalnu gotovo nezaustavljivu stihiju kakva je viđena na primeru deponije Duboko, ali i na mnogim drugim deponijama. Upravo ovih dana požar se javio i na deponiji u Kikindi, a u Negotinu je nedavno danima gorela deponija koja je gotovo u samom centru grada, dok se Beograđani sećaju i požara na Vinči pre nego što je spalionica firme Beo Čista Energija počela sa radom.

Metan je prvi element nastanka požara na deponijama

„Metan je prvi element nastanka požara i njegovog ubrzanja i širenja, takozvani akcelerator. Mnogo je razloga nekontrolisanog širenja metana na telu deponije, ali je samo jedan razlog njegovog nastanka: organski i biorazgradivi otpad. Gorivi materijali poput plastike, papira, zapaljivih supstanci iz različitih opasnih otpada koji ne bi ni smeli da se nađu na deponiji predstavljaju drugi element nastanka požara i njegovog održavanja“, kaže Stojinović.

U okruženju koje je ovako zasićeno gorivom i akceleratorom pitanje je samo momenta kada će požar nastati, a inicijalna „varnica“ može da bude i najbenignija stvar poput prelamanja svetlosti kroz bačeno staklo ili neugašeni pepeo iz kućnih ložišta.

„Deponijski gas se sastoji od oko 50 odsto metana (CH4), ugljen dioksida (CO2) i drugih gasova. Spontani požari, ili samozapaljenje nastaje prilikom zagrevanja materijala hemijskom oksidacijom i biološkom razgradnjom. Rezultujuća temperatura (𝚫t) uzrokuje zapaljenje okolnog materijala koji je sklon samozapaljenju“, objašnjava Stojinović.

Manje od osam odsto otpada iz reciklažnog centra Duboko završava u postrojenjima za preradu otpada

Na RCUO Duboko je prema podacima za 2023. godinu završilo 94.468 tona otpada.  Još uvek najveća količina primljenog otpada od Javnog komunalnog preduzeća se odlaže na telu deponije, i to 86,97 odsto.

Prema podacima Nacrta Regionalnog plana upravljanja otpadom za gradove za region Duboko koju je izradio Fakultet za primenjenu ekologiju Futura od ukupnih količina na reciklažu je predato samo 1,44 odsto otpada. Na energetsku upotrebu cementnoj industriji predato je 5,49 odsto, dok je 6,10 odsto ukupnih količina lagerovano na skladištu regionalnog centra i čeka predaju na iskorišćenje.

Mora se raditi na podizanju svesti građana o značaju odvajanja otpada

„Ove količine gotovo u celosti dolaze iz primarno izdvojenog otpada, dok se samo deo mešanog komunalnog otpada obrađuje na sortirnici i to za otpad za koji je procenjeno da sadrži iskoristive sirovine. Analize sastava kante za odvojen reciklabilni otpad i mešani otpad na teritoriji regiona Duboko pokazuju da se kontinuirano mora raditi i na podizanju svesti građana jer još uvek 13 odsto organskog otpada završava u kanti sa materijalom namenjenim za reciklažu gde mu nije mesto“, naglašava Stojinović.

Lep otpad lepo gori, što ga ne bi iskoristili za dobijanje energije

„Otpad može da gori na deponijama, nekontrolisano i opasno po zdravlje i životnu sredinu, ali može i da gori u energanama, odnosno spalionicama otpada na kontrolisan i iskoristiv način. Tehnologije kogeneracije i insineracije otpada su danas toliko razvijene u smislu mera zaštite životne sredine da sasvim sigurno predstavljaju mnogo bolju opciju od deponija“, kaže Cvejanov.

Koliko su požari na deponijama štetni po ljudsko zdravlje pokazuje novi izveštaj UNEP-a „Uticaj požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji“.

Cvejanov: Energija iz otpada je preko potrebna domaćim industrijama koje su pogođene CBAM regulativom

Ona ističe da su energane veoma važna karika u krajnjem zbrinjavanju otpada. U modernim energanama, dodaje, otpad se efikasno koristi kao gorivo za stvaranje električne i toplotne energije, koja se može koristiti u lokalnim domaćinstvima, proizvodnji cementa ili industrijama koje su veliki konzumenti energije (vodene pare, električne ili toplotne energije).

„Energija iz otpada je preko potrebna domaćim industrijama koje su pogođene prekograničnom taksom na CO2 (eng. CBAM), pa ipak usled nedostatka kapaciteta za pripremu alternativnog goriva iz komunalnog otpada on završava na deponijama i smetlištima“, naglašava Cvejanov.

Deponije gore i u Evropskoj uniji

Deponije ne gore samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji, pogotovu na jugu gde je toplija klima. Pored Španije, Portugala, Italije I Grčke s požarima se suočavaju i zemlje centralne i istočne Evrope poput Poljske i Rumunije.

„U Hrvatskoj su se nedavno dogodila dva obrušavanja na deponiji Grada Zagreba u kojima je bilo povređenih. Kad se ovi podaci uporede sa grafikonom CEWEP-a o vrstama tretmana komunalnog otpada u Evropi, lako je uočiti da države koje ga ne koriste kao alternativno gorivo nisu resile problem odlaganja otpada na deponije i zagađenja koje one prouzrokuju čak i kada su sanitarne deponije izgrađene po EU standardima,” ističe Cvejanov

Bez razdvajanja otpada nema kvalitetne sirovine za reciklažu ili energetsko korišćenje

Kako bi se obezbedilo gorivo za energane, ali i uvećalo učešće reciklaže u zbrinjavanju otpada veoma je važno obezbediti kvalitetan sirovinski materijal iz otpada. Na kvalitet materijala najviše utiče mešanje sa biorazgradivim i organskim otpadom.

Od ukupnih količina otpada iz domaćinstva, od 45 do 55 odsto čini biorazgradivi otpad, što govori o potencijalu njegovog iskorišćenja.

Takođe, smanjenje glavnog generatora, metana, u otpadu treba sprovesti uvođenjem odvajanja organskog i biorazgradivog otpada u domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima gde nastaju značajnije količine ovog otpada.

Stojinović naglašava da je promocija kompostiranja u domaćinstvu ili zajedničkog kompostiranja više domaćinstava kao i podela kompostera i kompostabilnih vrećica samo deo aktivnosti koje treba sprovesti.

„Podsticaji za kućno kompostiranje svakako neće dovesti do potpunog nestanka biorazgradivog otpada, pa je rad na proširenju kapaciteta i izgradnji novih kompostana i bioenergetskih postrojenja za tretmane i dobijanje energije važan za trajno zbrinjavanje ovog toka otpada“, kaže Stojinović.

Kompostane na centrima za upravljanje otpadom su tehničko tehnološki najjednostavnije i one zahtevaju manji stepen investicija. Međutim, izgradnja bioenergetskih postrojenja predstavljaju daleko efikasnija i sveobuhvatnija rešenja. Osim biorazgradivog otpada iz domaćinstva one se mogu koristiti i za organske industrijske otpade, otpade iz komercijalnih delatnosti, muljeve iz prečistača kao i neke vrste konfiskata i animalnog otpada.

Nove tehnologije su rešenje za prevenciju požara na deponijama

Postojeće deponije predstavljaju rizik od pojave požara i potrebno je vršiti kontinuirani preventivni monitoring.

„Razvoj veštačke inteligencije i savremenih sistema monitoringa može značajno da smanji rizik kroz pružanje jedinstvenih usluga. Na deponijama požari se javljaju u vidu površinskih i dubinskih, ponekad na dubinama preko 10 metara. Iako su površinski požari lako uočljivi postoji niz problema kada oni već nastanu. Dubinski su još opasniji jer se često ne mogu primetiti vizuelno dok se ne prošire“, kaže Stojinović.

Stojinović: Za sada je jedina pouzdana metoda preventivne kontrole požara je upotreba bespilotnih letelica

Po njegovim rečima za sada jedina pouzdana metoda preventivne kontrole jeste upotreba bespilotnih letelica – dronova, opremljenih termovizijskim kamerama. „Upotrebom naprednih spektrometrijskih metoda i njihovom analizom u specijalizovanim namenskim softverima mogu se analizirati snimci i slike dobijene kroz takozvane „misije“ bespilotnih letelica koje su opremljene kamerama sa termalnim senzorima (FLIR). Na ovaj način dobijaju se termalne mape u 2D i 3D modelu koje daju trenutni status“,  objašnjava Stojinović.

Planiranjem preleta i snimanja kreira se svojevrsna arhivska građa pomoću koje se mogu pratiti sve promene u vremenskim intervalima, njihovo upoređivanje i analiza kako bi se dobila jasna slika stanja, monitoring i prevencija požara. Pored monitoringa požara snimanjem termalnim senzorima mogu se dobiti i slike migracija deponijskog gasa, njegovog curenja i gubitaka što dodatno daje mogućnost planiranja njegovog sakupljanja i iskorišćenja.

Primene novih tehnologija su rešenje i za smanjenje odlaganja otpada na deponije

„Obzirom da su bespilotne letelice često opremljene kombinovanim kamerama (RGB + termovizijska) kao dodatna vrednost mogu se dobijati analitički podaci koji su neophodni za adekvatno upravljanje deponijama. Korišćenjem fotogrametrijskih podataka dobijenih kroz misije bespilotne letelice dobijamo 2D i 3D kompleksne modele deponije koje omogućavaju praćenje zapremine i njene promene, kosine, sleganja, klizišta i merenja i analize svih promene na telu deponije, što olakšava planiranje i radove na prevenciji i u skladu sa stanjem. Ovi podaci omogućavaju da se požari koji tinjaju u dubini deponije saniraju brzom intervencijom i tako spreči njihovo širenje.“, ističe Stojinović.

Primene novih tehnologija pored otkrivanja požara su rešenje i za smanjenje odlaganja otpada na deponije. Manuelne metode razdvajanja otpada na sortirnicama su sada već prevaziđene i dostupne su tehnologije koje sa daleko većom efikasnošću izdvajaju pojedine materijale iz otpada optičkim sortiranjem i primenom veštačke inteligencije.

„Uvođenje i primena optičkih sortirnica omogućava daleko veću efikasnost detaljnog sortiranja i izdvajanja materijala iz otpada koji se tradicionalnim metodama vrlo teško izdvajao ili ga je čak bilo nemoguće izdvojiti, a moguće ih je reciklirati u domaćoj industriji“, kaže Stojinović.

Prevencija je uvek najbolje rešenje

„Prevencija je uvek najbolje rešenje“, naglašava Cvejanov i ističe da je situacija zrela, pogotovo posle požara na deponiji Duboka, za korenitu reformu sistema upravljanja komunalnim otpadom.

„Krajnje je vreme da se sa demagogije o cirkularnoj ekonomiji i odgovornosti proizvođača pređe na dela i da se realni troškovi upravljanja otpadom uračunaju u potpunosti u cenu proizvoda, uključujući i njegovu ambalažu i obezbede ulaganja u razvoj moderne komunalne infrastrukture i industrije otpada u celini. To nam može omogućiti da napravimo moderan i efikasan sistem upravljanja otpadom u Srbiji“, kaže Cvejanov.

Cvejanov ističe da mi već imamo mnogo bolje razvijenu reciklažnu industriju električnih i elektronskih proizvoda, guma, akumulatora, papira, plastike nego druge države bivše Jugoslavije i da imamo potencijal da budemo vodeća industrija otpada u regionu. Bila bi šteta, dodaje, ne iskoristiti ga.

„Potrebno je da promenimo pristup koji imamo prema otpadu – da počnemo da ga gledamo kao resurs i da uredimo finansijske mehanizme koji će omogućiti njegovu primenu u industriji. A onda će ostalo tržište urediti samo“, poručuje Cvejanov.