Povećanje energetske efikasnosti u zgradama i daljinskom grejanju mora biti objedinjeno

Srbija 13.03.2018.

Povećanje energetske efikasnosti u zgradama i u sistemima daljinskog grejanja su na prvi pogled dva odvojena posla, ali pravi efekti mogu se ostvariti njihovim povezivanjem jer se tako postiže sinergija i unapređuje efikasno korišćenje energije.

Kako to ostvariti bila je glavna tema radionice Uspostavljanje zajedničkog pristupa energetskoj efikasnosti u zgradama i sistemima daljinskog grejanja, održane u Beogradu u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Uz tehničku podršku UNEP u Beogradu se od 2016. godine sprovode projekti Akcelerator efikasnosti u zgradarstvu (Building Efficiency Accelerator-BEA) i Daljinska energija u gradovima (District Energy in Cities-DES), koji su deo UN inicijative Održiva energija za sve (Sustainable Energy for All-SEforALL). Projekat BEA dosad je okupio brojne stručnjake iz oblasti energetike, predstavnike ministarstava, gradske vlasti, ustanova, unverziteta, međunarodnih organizacija i razvojnih agencija (VIDEO – Eksperti o BEA inicijativi u Beogradu).

Miodrag Grujić, Rukovodilac za klimatske promene, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Grada Beograda, istakao je da je energetska efikasnost u sistemima daljinskog grejanja nedovoljna bez energetske efikasnosti u zgradama, pa je logično da se spoje.

On je naveo da je projekat BEA završen, a rezultati su Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, i priprema potpune energetske obnove Osnovne škole “Vlada Obradović-Kameni” na Ledinama.

“Sada nastavljamo sa projektom DES od koga do kraja sledeće godine očekujemo dve fizibiliti studije sa projektima koji ispunjavaju uslove banaka za kreditiranje i akcioni plan za modernizaciju sistema daljinskog grejanja uključujući modernizaciju mreže, povezivanje obnovljivih izvora energije i otpadne toplote”, istakao je Grujić.

Na šta se potroši 60 odsto energije

Sonja Maličević, iz Kancelarije UNEP-a, navela je da je daljinska energija važna jer na grejanje, hlađenje i toplu vodu otpada 60 odsto globalne potrošnje energije, proizvedene mahom iz fosilnih goriva. On je rekla da će projekat DES obezbediti i obuke kako bi se osposobile relevantne institucije u Srbiji da samostalno obavljaju treninge u cilju povećanja stručnosti u ovoj oblasti.

Maarten De Groote, šef istraživanja Evropskog instituta za performanse zgrada, rekao je da je postavljeni cilj dekarbonizacija grejanja u zgradama, što je daleko, ali nije neostvarivo. On je naveo da je optimizacija daljinskog grejanja, ali i drugih oblika energije, sa zgradama ekonomski izvodljiva, ali i neophodna jer će se tako stvarati pametne četvrti, koje su ključ za postizanje održivog energetskog sistema.

“Izgleda lako, ali u realnosti nije. To je kao pitanje šta je starije, kokoška ili jaje, zgrade ili sistemi daljinskog grejanja? Šta ćemo sa starim sistemima daljinskog grejanja, koji moraju da se modernizuju, a obnavljanje zgrada traži vreme? Zato je na nivou grada potreban integrisan pristup proizvodnji i potrošnji energije. Obnavljanje zgrada ne sme da bude pojedinačno, kao sada, već se to mora proširiti na celu četvrt ili deo grada, pa će tako i sistem daljinskog grejanja moći da bude efikasniji”, istakao je on.

Predstavnici gradskih javnih preduzeća i organizacija civilnog društva kao glavne probleme i mere za povećanje energetske efikasnosti naveli su političku odgovornost, aktiviranje državnog fonda za energetsku efikasnosti, edukaciju nadležnih institucija, jačanje sistema prikupljanja podataka, ali i uključivanje građana i podizanje njihove svesti o ekonomskim koristima efikasnijeg korišćenja energije.

Priručnik koji svako može da razume

Predstavljajući Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, Maja Barać Stojanović, generalni direktor CEDEF-a, istakla je da ovaj priručnik napisan tako da ga svako može razumeti, ali da je zadržana određena dozu ekspertize.
“Dokument sadrži opis stanja energetske efikasnosti u zgradama u Beogradu, kao i detaljno opisane mere koje građani mogu da preduzimaju na energetskoj sanaciji svojih objekata, sa procedurama. Mere obuhvataju arhitektonsko-građevinske mere na omotaču objekta, ali i mere čiji je cilj rekonstrukcija ili zamena instalacija grejanja i hlađenja, zatim zamenu osvetljenja, promene u ponašanju korisnika…”, navela je ona.