Energetska efikasnost

Potrošnja energije u EU u padu, ali zavisnost od uvoza fosilnih goriva u porastu

Foto: Pixabay

Objavljeno

23.02.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

23.02.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Bruto finalna potrošnja energije u Evropskoj uniji (EU) u 2015. godini je ispod nivoa iz 1990. godine, ali je zavisnost od uvoza fosilnih goriva u porastu.

Bruto finalna potrošnja energije koja odražava količinu energije potrebnu da se zadovolje potrebe jedne zemlje u EU iznosila je 1,626 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe) u 2015. godini. To je za 2,5 odsto ispod nivoa iz 1990. godine i za 11,6 odsto manje u odnosu najveći iznos od skoro 1,840 Mtoe u 2006. godini.

Prema podacima koje je objavio Eurostat, Zavod za statistiku EU, fosilna goriva su i dalje glavni izvor energije sa udelom od gotovo tri četvrtine u potrošnji energije u EU u 2015. godini. Udeo fosilnih goriva se konstantno smanjuje tokom proteklih decenija, sa 83 odsto u 1990. godini na 73 odsto u 2015. S druge strane, zavisnost EU od uvoza fosila goriva je povećana, sa 73 odsto fosilnih goriva iz uvoza u 2015. godini u poređenju sa 53 odsto, koliko je uvezeno 1990. godine. Dok je u 1990. godini jedna tona fosilnih goriva uvezena na svaku tonu fosilnih goriva proizvedenih u EU, u 2015. godini na svaku tonu fosilnih goriva proizvedenih u zemlji, tri tone je iz uvoza.

Turska najveći potrošač energije na Balkanu

Na Balkanu najveći potrošač energije je Turska sa 131.9 Mtoe u 2015. godini. To je značajan porast sa 52,3 Mtoe u 1990. i 85,6 Mtoe u 2005. godini. U Rumuniji je potrošnja energije smanjena sa 58,1 Mtoe u 1990. i 39,2 Mtoe u 2005. na 32,4 Mtoe u 2015. godini.

Kada je u pitanju udeo fosilnih goriva u potrošnji energije, Kipar je zemlja koja je najviše oslanja na fosilna goriva sa 94 odsto. U 1990. godini ova zemlja se u potpunosti oslanjala na fosilna goriva.

Udeo fosilnih goriva je u periodu od 1990. do 2015. godine najviše smanjen u Rumuniji, sa 96 odsto na 74 odsto, Makedoniji, sa 98 na 76 odsto i u Albanij, sa 76 na 59 odsto. Turska je jedina zemlja u kojoj je povećan udeo fosilnih goriva.

Bruto finalna potrošnja energije (Eurostat, 2017.)

Prema podacima Eurostata, zemlja koja najviše zavisi od uvoza fosilnih goriva je Kipar sa 103 odsto. Od svih balkanskih zemalja, Albanija najmanje zavisi od uvoza fosilnih goriva sa samo 11 odsto. Ta brojka je u 2005. godini iznosila 73 odsto.

Obaveza smanjenja potrošnje energije za 20 odsto

Fosilna goriva obuhvataju sve neobnovljive izvora energije kao što su ugalj, proizvodi od uglja, prirodni gas, nafta, naftni derivati i neobnovljivi otpad. Ova goriva su na bazi ugljenika i njihovim sagorevanjem ugljenik dospeva u Zemljinu atmosferu. Procenjuje se da oko 80 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida (CO2) i gasova sa efektom staklene bate nastaje sagorevanjem fosilnih goriva.

Udeo fosilnih goriva u potrošnji energije u zemljama članicama EU, 2015 (%)

EU se obavezala na smanjenje potrošnje energije za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na polazne projekcije. Ovaj cilj poznat je i kao cilj povećanja energetske efikasnosti za 20 odsto. Drugim rečima, 2020. godine primarna potrošnja energije ne bi trebalo da prelazi 1.483 Mtoe, dok finalna potrošnja ne bi trebalo da prelazi 1.086 Mtoe.

Klimatsko-energetski paket za 2020. godinu obuhvata smanjenje emisije gasova staklene bašte za 20 odsto, povećanje učešća obnovljivih izvora energije do 20 odsto i povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto.

Direktiva EU o energetskoj efikasnosti koja je usvojena u 2012. godini uspostavlja zajednički okvir mera za unapređenje energetske efikasnosti unutar EU koje bi osigurale postizanje cilja od 20 odsto. U 2014. godini, zemlje EU su se složile o novom cilju kada je reč o energetskoj efikasnosti od najmanje 27 odsto ili više do 2030. godine. Evropska komisija je predložila obavezujući cilj povećanja energetske efikasnosti od 30 odsto u zemljama članicama EU za 2030.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Zlatiborac visokoefikasna oprema za slajsovanje i narezivanje

Nabavkom visokoefikasne mašine Zlatiborac smanjio potrošnju električne energije, emisije CO2

14 октобра 2021 - Zlatiborac je nedavno preko GEFF finansijske linije za lizing nabavio visokoefikasnu opremu za narezivanje i slajsovanje suvomesnatih proizvoda, po kojima je poznat u Srbiji i regionu.

Akcioni plan Zelenu agendu Zapadni Balkan rok EU ETS 2024

Usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan donosi devet milijardi evra grantova, rok za usklađivanje s EU ETS-om 2024. godine

06 октобра 2021 - EU je pripremila investicioni paket od 30 milijardi evra, a vlade Zapadnog Balkana moraju da sprovedu klimatske reforme iz Akcionog plana za Zelenu agendu

EBRD program GEFF energetsku efikasnost domacinstva Zapadnom Balkanu

EBRD širi program GEFF za energetsku efikasnost za domaćinstva na Zapadnom Balkanu

28 септембра 2021 - Vlasnici 9.000 stanova i kuća na Zapadnom Balkanu su preko Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) uložili 45 miliona evra u uštedu energije