Potpisivanje peticije za uvođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu

Srbija 28.11.2019. | Komentari: 1Autor: Balkan Green Energy News

Slika: Pixabay

Inicijativa Odbranimo reke Stare planine u subotu, 30. novembra, na Trgu Nikole Pašića od 14,30 do 15,45 organizuje potpisivanje peticije za uvođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu.

Balkan Green Energy News je već upozoravao na povećane koncentracije PM10 čestica u Srbiji. U nastavku možete pročitati integralni tekst peticije koja je pripremljena za potpisivanje:

Ministarstvu za zaštitu životne sredine

Ministarstvu rudarstva i energetike

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministarstvu građevine, sabraćaja i infrastrukture

Ministarstvu zdravlja

Gradskoj upravi grada Beograda

Na osnovu člana 56. i člana 74. Ustava Republike Srbije, dole potpisani građani podnose sledeću

PETICIJU

Peticija ima za cilj neodložno uvođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu. Imajući u vidu poražavajuće pokazatelje o stepenu zagađenja vazduha od početka 2019. godine, kao i činjenicu da je Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da godišnje u Srbiji bude više od 5000 preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha, zahtevamo uvođenje sledećih mera:

1. Prema izveštaju Health and Environment Aliance (HEAL), termoelektrane na Balkanu proizvode i do 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više PM-10 čestica od evropskog proseka. Stoga zahtevamo da se u TE “Nikola Tesla” pod hitno dovrši započeti projekat odsumporavanja, čija realizacija nerazumno kasni (sa 2018. rok je pomeren na 2022. godinu).
2. Individualni sistemi za grejanje koji koriste ugalj, naftu i drvo, takođe, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine predstavljaju značajan izvor zagađenja vazduha. Neophodno je stoga cenu gasa osloboditi izuzetno visokih akciza, manipulativnih i drugih troškova, kako bi ovaj energent imao širu upotrebu za grejanje domaćinstava.
3. S tim u vezi, neophodno je olakšati i procedure za kombinovanu potrošnju i isporuku energije iz “kućnih” solarnih panela, i omogućiti građanima status prozjumera.
4. Motorna ulja se često koriste za loženje, i tom prilikom emituju velike količine štetnih materija u vazduh. Propisi o strogoj kontroli količine ulja koja ulazi i izlazi iz auto-servisa se ne poštuju. Stoga zahtevamo pojačanu kontrolu upotrebe motornih ulja, omogućavanje i dosledno kažnjavanje pojedinaca koji ga koriste kao gorivo. Takođe, neophodno je organizovati efikasniju reciklažu ovog ulja. Prema navodima rafinerije Beograd samo deset posto motornog ulja se recikluje.
5. Radi manje količine štetnih izduvnih gasova iz automobila, neophodno je pojednostaviti procedure ugradnje i atestiranja gasnih aparata na automobilima. Takođe, cenom goriva je potrebno motivisati građane da u većoj meri koriste CNG i TNG. Atesti se dobijaju na malom broju mesta, uz duga čekanja i komplikovane procedure, što je uzrokovalo da građani odustaju od korišćenja gasa i preferiraju tečna goriva.
6. Za javni gradski prevoz nabavljati vozila koja koriste struju (autobusi, trolejbusi, tramvaji), i autobuse na gas. Obezbediti bezbednu mrežu biciklističkih staza širom grada, i obezbediti parking lokacije za bicikle.
7. U skladu sa urbanističkim planom sprovesti ozelenjavanje gradskih površina u maksimalnoj mogućoj meri.
8. Jedan od veoma opasnih zagađivača predstavlja spaljivanje biljnih ostataka na njivama. Zajedno sa biljnim ostacima gore i otrovne materije kojima se njive prskaju – pesticidi i herbicidi. Zahtevamo da komunalne službe strogo kontrolišu ovu pojavu i da se spaljivanje sankcioniše, kako bi se potpuno obustavilo.
9. EPS je obavezan prema građanima da sistematski rešava značajne gubitke koje trpi elektromreža, kako ne bismo imali pojačanu proizvodnju energije koju rasipamo.
10. Najvažnije, maksimalno koristiti različite vidove obnovljivih izvora energije – geotermalnu, biomasu, energiju vetra i sunca. Kroz dalju energetsku politiku značajno povećati udeo ovih vrsta energije, do, u krajnjem ishodu svođenja upotrebe uglja na minimum.

Zastupnik potpisnika peticije,

Dr Milica Marušić Jablanović