Životna sredina

Potpisani sporazumi o finansiranju održivog razvoja sedam gradova u Hrvatskoj

Potpisani sporazumi o finansiranju odrzivog razvoja sedam gradova u Hrvatskoj

Photo: Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova EU

Objavljeno

12.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

12.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatsko Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije saopštilo je da je obezbedilo više od 300 miliona evra za razvoj sedam najvećih urbanih područja te zemlje. Sporazumi o sprovođenju integrisanih teritorijalnih ulaganja (ITU mehanizam) su potpisani sa predstavnicima sedam gradova kojima je obezbeđeno 303,4 miliona evra u okviru Operativnog programa Konkurentnost i kohezija“ 2014.-2020. godine.

Aktivnosti u okviru ITU mehanizma su podeljene u tri tematska područja: pametni gradovi (gradovi kao pokretači održivog i tehnološkog privrednog rasta), održivi gradovi (gradovi koji se bore protiv klimatskih promena poboljšavanjem energetske efikasnosti i zaštite životne sredine) i inkluzivni gradovi (gradovi koji se bore protiv siromaštva i zalažu za socijalnu integraciju).

Novac je obezbeđen za projekte za koje su gradske vlasti odlučile i koji su u skladu sa tematskim poljima koje ITU mehanizam pokriva. Potpisivanje sporazuma su prisustvovali ministarka regionalnog razvoja i fondova EU Gabrijela Žalac i gradonačelnici ili njihovi zamenici sedam najvećih gradova Hrvatske.

Sporazumi i prateća dokumenta definišu procedure i rokove za dostavu strateških projekata i vremenski okviri za njihovo sprovođenje.

U saopštenju ministarstva se precizira da grad Zagreb posle potpisivanja sporazuma ima na raspolaganju iz fondova EU 114,9 miliona evra, Split 46,6 miliona, Rijeka 43,7, Osijek 34,6, Zadar 22,8, Slavonski Brod 20,9 u Pula 19,8 miliona evra za projekte koje lokalne vlasti smatraju da će najbolje doprineti razvoju tih urbanih područja, otvaranju novih radnih mesta i podizanju kvaliteta života njihovih građana.

Ministarka Žalac je na svečanosti potpisivanja rekla da su sredstva iz fondova Evropske unije obezbeđena da bi ovi gradovi mogli da sprovedu projekte koji pomažu njihov privrednom razvoju, dodajući da Ministarstvo nastavlja napore radi što većeg korišćenja raspoloživih sredstava iz fondova EU.

Ministarstvo na svom sajtu podseća je ITU mehanizam EU za period 2014.-2020. namenjen unapređenju održivog urbanog razvoja, jačanju uloge gradova kao pokretača privrednog razvoja i saradnje između lokalnih i regionalnih samouprava i razvoju administrativnih kapaciteta gradova kroz aktivnosti koje se finansiraju iz tri različita fonda: Evropskog fonda za regionalni razvoj, Kohezionog fonda i Evropskog socijalnog fonda.

Tagovi:
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

12. februar 2018. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

12. februar 2018. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

12. februar 2018. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

12. februar 2018. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)