Životna sredina

Potpisan ugovor o finansiranju novog CHP postrojenja i rešavanju glavnog izvora zagađenja u Zenici

Potpisan-ugovor-o-finansiranju-novog-CHP-postrojenja-zagadjenje-Zenica

Foto: Dans [CC BY-SA 4.0 (https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0)]

Objavljeno

18.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

18.03.2019.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Potpisan je finansijski ugovor za projekat izgradnje novog postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (CHP) koje će umesto uglja kao gorivo koristiti koksni i visokopećni gas železare u Zenici. Očekuje se da projekat reši problem grejanja i značajno smanji emisije štetnih gasova u jednom od najzagađenijih gradova Evrope, prenose mediji.

Novo postrojenje izgradiće Toplana Zenica, zajedničko preduzeće kompanije ArcelorMittal, najvećeg proizvođača čelika na svetu, Grada Zenice, KPA Unicon iz Finske, i finske finansijske institucije Finnfund.

Biju Nair, generalni direktor kompanije ArcelorMittal Zenica, izjavio je da se početak rada novog postrojenja očekuje u junu 2020. godine. ArcelorMittal Zenica je vlasnik 50% zajedničkog preduzeća Toplana Zenica, dok Grad Zenica ima vlasnički udeo od 20%, a KPA Unicon i Finnfund po 15%.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je finansijski paket vredan 46 miliona evra za projekat izgradnje novog kogenerativnog postrojenja. Deo paketa je kredit od 28 miliona evra od EBRD-a, a deo kredit od 18 miliona evra koji je odobrila Banca Intesa Sanpaolo S.p.A., saopštio je EBRD.

Postojeće CHP postrojenje železare je jedini izvor daljinskog grejanja zimi, a skoro polovina goriva koje koristi je ugalj, pa je postrojenje veliki izvor zagađenja sumpor-dioksidom (SO2). Zagađenju vazduha doprinose vremenski uslovi i geografski položaj Zenice u kotlini, navodi EBRD.

Projektom izgradnje novog kogenerativnog postrojenja značajno će se smanjiti količina zagađujućih materija koje se ispuštaju u atmosferu. Emisije prašine smanjiće se za 94%, emisije SO2 za 89%, a emisije azotnih oksida za 74%, navodi se u netehničkom rezimeu na sajtu EBRD-a.

Projekat ima za cilj da koncentracije atmosferskih gasova koji nastaju tokom sagorevanja dovede na nivo koji će biti u skladu sa nacionalnim standardima i zahtevima relevantnih propisa EU (Direktiva o velikim ložištima).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

18. mart 2019. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

18. mart 2019. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

18. mart 2019. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

18. mart 2019. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana