Poštak planira gradnju vetroparka Ljut snage 400 MW u Hrvatskoj

Firma Poštak namerava da izgradi vetroelektranu Ljut u Dalmaciji snage 300 megavata. To bi, trenutno, bila najveća elektrana za korišćenje energije vetra u Hrvatskoj, ali i među najvećima u regionu Jugoistočne Evrope.

Poštak, registrovan u Zagrebu, završio je studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za vetropark Ljut i podneo je Ministarstvou zaštite okoliša i zelene tranziclje.

Ministarstvo je studiju stavilo na javnu raspravu koja će trajati do 3. oktobra Elektrana će biti locirana na teritoriji Opštine Gradac u Zadarskoj županiji.

Vetroelektrana Ljut trebalo bi da se sastoji od 37 vetroturbina.

Trenutno najveći vetropark u Hrvatskoj je Senj snage 156 MW

Na širem području zahvata VE Ljut smeštena je postojeća vetroelektrana VE ZD6 od četiri vetroagregata ukupne snage 9,2 MW i VE Proširenje ZD6 od trinaest vetroagregata ukupnog kapaciteta 44,2 MW, navodi se u Studiji o utjecaju na okoliš zahvata izgradnje VE Ljut.

Konačna tehnička rešenja vetroturbina zavisiće, kako se dodaje, od komercijalno dostupne opreme u trenutku ugovaranja isporuke. Vlasnik firme Poštak je Iljko Ćurić, piše u registru hrvatskih firmi.

Trenutno najveći vetropark u Hrvatskoj je Senj snage 156 MW. Izgradila ga je kineska kompanija Norinco. Elektrana se nedavno pridružila i virtuelnoj elektrani GEN-I grupe.

Osim VE Ljut najavljena je gradnja još jednog vetroaprka većeg od Senja. Kompanija Enlight Renewable Energy planira da, takođe, u Dalmaciji instalira elektranu Moseć-Crni Umac/Sitno gornje. Njen kapacitet bio bi 166 MW.

Loša klima za investicje u Hrvatskoj

Uprkos najavama ovako velikih projekata, klima za investicije u obnovljive izvore energije u Hrvatskoj nije baš najbolja. Naime, pre nekoliko dana Udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), SolarPower Europe i WindEurope uputili su zajedničko pismo Evropskoj komisiji u kojem upozoravaju na ozbiljnu krizu u hrvatskom energetskom sektoru.

Tri udruženja naglašavaju da je više godina blokirano 60 projekata za solar, vetar, geotermal i baterije, od kojih će mnogi, ako se ništa ne preduzme, vrlo brzo biti napušteni.

Inače, najveća vetroelektrana u Jugoistočnoj Evropi je Fântânele-Cogealac-Gradina u Rumuniji snage 600 MW. Na drugo mesto bi mogao da se probije vetropark Štip, snage 400 MW, čija je gradnja počela u julu u Severnoj Makedoniji.