Optimalno rešenje za razvoj energetike Srbije je hibridni model koji podrazumeva napuštanje uglja uz okretanje obnovljivim izvorima energije, i korišćenje prirodnog gasa i vodonika kao tranzicionih goriva. To je jedna od glavnih poruka savetovanja Energetika 2021 – U Susret zelenom oporavku, kaže prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, organizatora konferencije.
Zaključci konferencije Energetika 2021, na kojoj je prezentovano više od 80 radova i učestvovalo više od 200 energetičara iz zemlje i inostranstva, imaju za cilj da promovišu narativ o energetskoj tranziciji kao razvojnoj prilici, da podstiču širu primenu obnovljive energije, da uspostave platformu za dijalog ključnih aktera (predstavnika parlamenata, vladinih institucija, industrije, akademske i stručne zajednice i nevladinih organizacija) o ciljevima, planovima i upravljanju energetskom tranzicijom, ali i da omoguće razvoj softverskih alata za optimizaciju rada elektroenergetskih sistema sa visokim udelom OIE.
Klimatske promene bi u budućnosti mogle ugroziti energetsku i ostalu infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, dostupnost vode i javno zdravlje
Rajaković kaže da je konstatovano da su rizici klimatskih promena za održivi razvoj Srbije očigledni. Uticaji klimatskih promena već prete, a u budućnosti bi mogla da bude ugrožena energetska i ostala infrastruktura, poljoprivredna proizvodnja, dostupnost vode i javno zdravlje. S druge strane, postojeća zavisnost od fosilnih goriva može ugroziti konkurentnost srpske privrede u srednjoročnom i dugoročnom periodu, zbog uvođenja prekograničnih taksi na ugljendioksid, ističe Rajaković.
Zavisnost od fosilnih goriva može ugroziti konkurentnost srpske privrede
Stručnjaci su na Zlatiboru razmotrili četiri scenarija za razvoj energetike Srbije: ugalj, obnovljivi izvori energije, nuklearna energija i gas, odnosno vodonik.
Prema rečima Rajakovića, razlike između ovih opcija skoro da su nepomirljive, ali rasprave su ukazale da zaista samo duboko poznavanje energetske struke može da opredeli optimalnu putanju i da je optimalno rešenje hibridnog tipa koje podrazumeva napuštanje uglja. Isto tako, ukazano je da je i uvođenje nuklearnih elektrana opcija samo u slučaju da razvojni program naslonjen na obnovljive izvore ne bude realno izvodljiv.
„Posebno je značajno da se uvaže specifičnosti naše energetike i veoma niska energetska efikasnost koja ostaje i dalje tema od najvišeg interesa“, ističe Rajaković.
Realna energetika je u velikoj meri u suprotnosti sa svim zvanično proglašenim ciljevima Srbije i EU, kao i obavezama prema Energetskoj zajednici i Pariskom sporazumu
Stručnjaci su na konferenciji zaključili da u pogledu energetske tranzicije, Srbija znatno zaostaje za EU i energetska politika koja se trenutno vodi u Srbiji, čiji je još uvek važan oslonac proizvodnja električne energije iz uglja, je u velikoj meri u suprotnosti sa svim zvanično proglašenim ciljevima, opredeljenjima za prilagođavanje jedinstvenom energetskom tržištu i energetskim politikama EU, kao i obavezama prema Energetskoj zajednici i ratifikovanom Pariskom sporazumu.
Ako se ne opredelimo za evropsku agendu dekarbonizacije, preti nam izolacija
Energetski sektor u Srbiji, kako je rečeno, odgovoran je za više od 70 odsto emisija sa efektom staklene bašte.
Stručnjaci navode da bi dekarbonizaciju energetike, koja u Evropi treba da bude završena do 2050, trebalo hitno planirati i započeti u narednih nekoliko godina. Ostaje kao bazično pitanje da li se Srbija opredeljuje za evropsku agendu dekarbonizacije, ili je rešena da ide sopstvenim putem.
Da bi se izbegle očekivane socijalne posledice neophodno je pripremiti programe za ekonomski efikasnu i pravičnu tranziciju
„Ukoliko je prva opcija odluka, onda se moraju respektovati eksterni faktori (Evropski zeleni dogovor, cene ugljen-dioksida,…), a ukoliko se opredelimo za sopstveni put tada su rizici da ostanemo izolovani i marginalizovani veoma visoki“, ističe Rajaković.
Budući da energetska tranzicija izaziva negativne socijalne posledice za određene društvene grupe (posebno zbog smanjenja proizvodnje i upotrebe uglja), neophodno je pripremiti programe ekonomski efikasne i pravične tranzicije, koji uključuju ekonomsko restrukturiranje regiona koji u Srbiji značajno zavise od fosilnih goriva i eksploatacije lignita.
Koje četiri opcije su razmotrene?
Savez energetičara je prepoznao i otvoreno diskutovao o nekoliko značajnih opcija u planiranju razvoja energetike Srbije.
Kao prva opcija, sagledano je održavanje aktuelnih trendova sa gotovo nepromenjenom strukturom proizvodnje. Ova opcija podrazumeva izgradnju novih termoelektrana kao zamenskih kapaciteta za tehnološki zastarele termokapacitete koji treba da prestanu sa radom. Aktuelne cene ugljen-dioksida koje su više od 50 evra po toni praktično negiraju ovu opciju.
Cene CO2 od 50 evra po toni negiraju opciju nastavka korišćenja uglja
Druga analizirana opcija podrazumeva intenzivno okretanje ka obnovljivim izvorima energije. Iako su cene solarnih i vetroelektrana osetno niže nego pre desetak godina, ipak niski faktori korišćenja kapaciteta i tehnički problem varijabilnosti proizvodnje zahtevaju stručnu procenu realnih mogućnosti.
Međutim, sprezanje sektora (elektrifikacija transporta i u velikoj meri industrije i sektora grejanja/hlađenja – primena toplotnih pumpi), odziv potrošnje u konceptu pametnih mreža, skladištenje energije u reverzibilnim hidroelektranama, u skladištima toplote i u postrojenjima baterija, razvoj tržišta i interkonekcija, razvoj mikromreža i distribuirane proizvodnje, pružaju široke mogućnosti dodatne fleksibilizacije.
Obnovljive izvore energije ne bi trebalo idealizovati
„Ukazano je da obnovljive izvore sigurno ne treba idealizovati i da pravljenje grupe zaljubljenika u isključivo obnovljive izvore je podjednako neprihvatljivo kao i formiranje grupe zaljubljenika u fosilna goriva, u odsustvu debate zasnovane na činjenicama“, kaže Rajaković.
Treća analizirana opcija je uvođenje nuklearne energetike sa svim slabostima (visoka cena, dugi periodi izgradnje, jako visoka zavisnost od inostranih tehnologija, odlaganje nuklearnog otpada, politička uslovljenost od strane isporučioca tehnologije,…), ali i sa prednostima kao što su popunjavanje baznog dela dijagrama potrošnje i visoki faktori korišćenja kapaciteta.
Savremena društva zasnivaju se na digitalizaciji i internetu, a u skoroj perspektivi zasnivaće se i na solarnoj energiji i energiji vetra
Četvrta analizirana opcija uvodi prirodni gas, ali i vodonik kao tranzicione energente, pri čemu bi strategija korišćenja vоdоnika trebalo dа budе јаsnа i prеciznа.
„Savremena društva zasnivaju se na digitalizaciji i internetu kao ključevima komunikacije i upravljanja, a u skoroj perspektivi zasnivaće se i na solarnoj energiji i energiji vetra i, u bliskoj budućnosti, digitalizovanoj mobilnosti autonomnih električnih vozila. Bitka za ograničene energetske i druge resurse do sada je uspostavila odnose moći u svetu, a tehnologija je odredila ko će imati prednost. U situaciji kada je tehnologija jeftina i svima dostupna, a energetski izvori sveprisutni i neograničeni (sunce i vetar), prioritet će imati oni koji uspešno koriste OIE, internet, digitalizaciju i e-mobilnost, uz istovremeno očuvanje izvora pitke vode i obradivih površina“, prenosi Rajaković poruku energetskih stručnjaka sa Zlatibora.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.