Portugal će otkazati projekat litijuma, dok se EU muči da nabavi sirovine za baterije

Veliki projekat kompanije LusoRecurcos u Portugalu za eksploataciju litijuma verovatno će biti obustavljen, ali druga firma napreduje u svom poduhvatu u istom području. Evropska unija pokušava da preuredi svoj lanac snabdevanja i dobije pristup toj strateškoj sirovini, ali da pritom ne škodi životnoj sredini. Litijum je neophodan za proizvodnju baterija za potrošačku elektroniku, električna vozila i energiju iz obnovljivih izvora.

Portugalski ministar životne sredine João Pedro Matos Fernandes nagovestio je da će projekat za kopanje i preradu litijuma vredan 500 miliona evra uskoro biti „potpuno ukinut“. On je izjavio za Politico da će vlada verovatno poništiti ugovor s LusoRecursos-om o istraživanju potpisan 2019. i ukazao na „nedostatak profesionalnosti“ kompanije pri izradi „jasno manjkave“ studije o uticaju na životnu sredinu.

Projekat u Montalegreu na severu mogao je da ojača poziciju Portugala kao najvećeg proizvođača te sirovine u Evropi. Sektori potrošačke elektronike i električnih vozila i investitori u energiju iz obnovljivih izvora zavise od litijuma za proizvodnju baterija, ali taj alkalni metal se široko koristi i u drugim industrijama, a potražnja naglo raste.

Zeleno rudarstvo ne postoji

Lokalno stanovništvo se usprotivilo projektu Montalegre, planiranom na lokaciji pored rezervata biosfere Žeres-Šures i njihovih imanja. Oni navode da se boje mogućnosti kontaminacije vode i ukazuju na opasnost koja preti njihovim tradicionalnim poljoprivrednim aktivnostima. Njih su Ujedinjene nacije prepoznale kao poljoprivredno nasleđe od globalnog značaja.

„Zeleno rudarstvo ne postoji“, izjavio je Armando Pinto iz lokalne inicijative nazvane Montalegre com Vida, dok je LusoRecursos zapretio da će tužiti vladu.

Portugal istovremeno podržava obližnji litijumski projekat Barroso. Savannah Resources iz Velike Britanije pokrenuo je javnu raspravu o studiji uticaja na životnu sredinu za tu lokaciju.

Australija dominira tržištem litijuma

Kritičari dovode u pitanje isplativost eksploatacije rude petalit u Portugalu za dobijanje litijuma, jer je prerada skupa, za razliku od postupka za spodumen, koji se kopa na drugim mestima u svetu. Ova zemlja je 2019. imala udeo globalne proizvodnje tog metala od 1,6 odsto, mada se on zapravo isporučuje proizvođačima keramike i staklenih čaša i posuda, naveo je Fitch u nedavnom izveštaju. LusoRecursos i Savannah Resources tvrde da je materijal iz pomenutog područja pogodan za baterije i druge namene.

Australija je na svetskom tržištu litijuma 2019. učestvovala sa 54,4 odsto, preko dva puta više nego Čile. S druge strane, Kina proizvodi više od polovine komponenti za litijum-jonske baterije na svetu.

EU se upinje da osigura isporuke, s naglaskom na zaštitu životne sredine

Nakon Evropskog saveza za baterije, kojeg je osnovala 2017, Evropska komisija je prošle godine pokrenula Evropski savez za sirovine i dodala litijum na svoju listu sirovina od presudnog značaja, uglavnom neophodnih za zelene tehnologije. Administracija u Briselu je obećala da će raditi na smanjenju zavisnosti od trećih zemalja, na diverzifikaciji snabdevanja i unapređenju uštede resursa i primene principa cirkularne privrede.

Evropska komisija je zabrinuta zbog ovisnosti o uvozu litijuma i komponenti za uređaje

„Uvozimo litijum za električna vozila, platinu za proizvodnju čistog vodonika, silicijumski metal za solarne ploče – 98 odsto retkih metala koji su nam potrebni dolaze od jednog snabdevača, Kine, i to nije održivo“, izjavila je u februaru predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

Previranja u Srbiji zbog mogućeg uticaja kopanja litijuma na životnu sredinu

Sukobi oko litijuma dešavaju se i na drugoj strani kontinenta. Stanovnici i stanovnice zapadne Srbije i zaštitnici životne sredine održavaju proteste protiv istraživanja rezervi litijuma. Ta balkanska zemlja je po svoj prilici treća u Evropi po dostupnosti tog metala.

Rio Tinto predvodi istraživačke radove sa svojim projektom u Jadru kod Loznice. Firma Jadar Resources, koja se ranije zvala Jadar Lithium i pod kontrolom je australijske kompanije Victory West Moly, objavila je u martu da je dobila dozvole za istraživanje. Euro Lithium Balkan, u vlasništvu kanadskog Euro Lithiuma, sprovodi istraživačke aktivnosti u blizini Valjeva.

Aktivisti i aktivistkinje tvrde da vlada i navedene kompanije zaobilaze zakonski postupak, posebno na planu uticaja na životnu sredinu. Vlasnici imanja u selima kod Požege žale se da nisu zvanično obavešteni da će se istraživanja vršiti na njihovoj zemlji.

U Nemačkoj i Britaniji je u pripremi projekat litijuma bez emisija ugljenika

Da li litijum može da se proizvodi tako da se ne nanosi šteta prirodi i da ljudi ne ostanu bez svojih osnovnih prihoda?

EIT InnoEnergy, energetski ogranak Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, uspostavio je partnerstvo sa startapom Vulcan Energy Resources za proizvodnju prvog potpuno ugljenično neutralnog litijuma na svetu. Poduhvat firme za istraživanje rezervi tog elementa u regionu Gornje Rajne u Nemačkoj sprovodi se u okviru Evropskog saveza za baterije.

Kompanija namerava da metal iz najvećeg depozita na kontinentu izvlači uz pomoć geotermalne energije. Probni pogon Trelavour firme u Kornvolu u Britaniji, kojeg je razvila firma Cornish Lithium, koristi sličnu tehnologiju i ne ispušta ugljenik. Međutim, to ne rešava pitanja zagađivanja i degradacije pejzaža.

Nemačka i Češka imaju najveće rezerve litijuma u Evropi, a sledeća na listi je Srbija

EIT InnoEnergy pomaže ČEZ grupi i kompaniji European Metals u projektu Cinovec za eksploataciju ogromnih naslaga litijuma u Češkoj, od koje u EU samo Nemačka ima veće rezerve.

European Lithium je objavio da očekuje da će 2023. pustiti u rad svoj projekat Wolfsberg u Austriji. Keliber je za svoj poduhvat u Finskoj dao isti vremenski okvir, kao i Erris Resources i SolarWorld za projekat Zinnwald u Nemačkoj. Španija, takođe jedan od glavnih igrača u industriji litijuma u Evropi, oslanja se na projekat San Jose kompanija Infinity Lithium i Valorzia Mineria. Tamo bi proizvodnja mogla da počne 2025. godine.