U fokusu

Podrška prekograničnoj saradnji u sektorima vode i energetike u slivu reke Drine za postizanje zelene energetske tranzicije i klimatskih obaveza

prekogranicnoj vode energetike slivu reke Drine energetske tranzicije klimatskih

Photo: Pixabay

Objavljeno

02.10.2023.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.10.2023.

Komentari

0

Podeli

Autorke: Sara Todorović, istraživačica i koordinatorka u Finskom institutu za životnu sredinu (Syke), i Anuka Liponen, glavna specijalistkinja za vodne resurse u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Finske

Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Finska su 26. septembra 2023, u okviru Sarajevske energetske i klimatske sedmice (SECW), zajedno organizovali diskusiju o razvoju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u slivu reke Drine.

Primarni cilj ove sesije bio je da se podstaknu međusektorska i prekogranična saradnja u basenu, s posebnim naglaskom na prilagođavanje klimatskim promenama i neksus vode i energetike. Toj vrsti saradnje je pristupljeno da bi se ubrzao razvoj održive zelene energetike i tako dao doprinos naporima za dekarbonizaciju u regionu te da se time nadograde rezultati dosadašnjeg rada u ovoj oblasti, uz razmatranje budućih prilika za delovanje i daljih mogućih koraka.

Rad na daljem napretku u pogledu otvaranja potencijala za međusektorsku saradnju u basenu reke Drine

Basen reke Drine, kojeg dele Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, ima bogate vodne resurse i dragocene prirodne pejzaže, kao i značajan hidroenergetski potencijal i neiskorišćene obnovljive izvore energije. Međutim, razvoj tih resursa podrazumeva pažljivo vaganje između koristi i štetnih posledica te postizanje kompromisa među težnjama ka različitim ciljevima. Stoga su zajedničkim naporima kroz analize iz ugla neksusa, s učešćem nadležnih sektorskih institucija i glavnih zainteresovanih strana iz ovih zemalja, identifikovani međusektorski izazovi i niz mogućih tehničkih i legislativnih rešenja. Osnovna Procena neksusa, sprovedena prema Konvenciji o vodama (implementiraju je UNECE i GWP-Mediterranean, a finansira ADA), takođe je ukazala na koristi od prekogranične saradnje u domenima obnovljive energije i hidroenergetike kao i u održivom upravljanju vodotokovima.

Bliska saradnja sa navedenim zemljama rezultirala je 2021. godine objavljivanjem Mape puta Drina Nexus, kako bi bila data podrška koordinisanom planiranju po raznim sektorima na nacionalnom i međusektorskom planu i usklađivanju sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i akcionim planom. Saradnja nadležnih sektorskih institucija i zainteresovanih strana je i dalje od fundamentalnog značaja za prevođenje dogovora u sprovodljive odluke i propise te u investicije kojima se podstiče održivost, uključujući iskorišćavanje rasta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u regionu.

Visoki zvaničnici u uvodnim obraćanjima ukazali na izazove, ali i na buduće pravce rada

Visoki zvaničnici su svojim govorima otvorili diskusiju u Sarajevu i naglasili značaj međusektorske saradnje.

U svom uvodnom obraćanju, dr Admir Softić, pomoćnik ministra za oblast energetike iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, skrenuo je pažnju institucijama na Mapu puta Drina Nexus, koja je u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan (ZAZB ili GAWB) i ocenio da ona ima „ogroman potencijal“ da podstakne delovanje i ispunjavanje strateških planova. Nakon što je ukazao na razne izazove u domenu energetike i životne sredine, uključujući dekarbonizaciju i druge obaveze preuzete na polju klime, koje autori nacrta Nacionalnog energetskog i klimatskog plana nameravaju da pokriju, podvukao je da je regionalna saradnja u slivu Drine veoma potrebna.

Dr Dmitrij Marjasin, zamenik izvršne sekretarke UNECE-a, istakao je da je „voda najbitniji resurs za zelenu tranziciju“ i podsetio da, uprkos tome što je vrednost pristupa kojim se obuhvata neksus energetike i vode prepoznata, trenutno nema dovoljno dijaloga između aktera iz oblasti vode, energetike i investicija. UNECE je poslednjih godina bio veoma aktivan u slivu reke Drine sa svojom Procenom neksusa prema Konvenciji o vodama, zatim dijalozima između više zainteresovanih strana u Bosni i Hercegovine u oblastima održivog planiranja zelene energetike i Mapom puta Nexus za koordinaciju multisektorskog planiranja u slivu.

Nj. E. Kale Kankanpe, ambasador Finske u Bosni i Hercegovini, složio se da je međusektorska saradnja nužna. „Finska je bila među prvim zemljama sveta koje su sastavile akcioni plan za svoju spoljnu politiku po pitanju klimatskih promena. Ukupan učinak u uvođenju klimatskih promena u glavne tokove na svim društvenim nivoima zavisi od umrežavanja, međunarodne saradnje i međusektorskog delovanja“, izjavio je Kankanpe.

SECW-2023 prekogranicnoj vode energetike slivu reke Drine energetske tranzicije klimatskih obaveza
Foto 1: Nj. E. ambasador Finske u Bosni i Hercegovini Kale Kankanpe, Đanluka Sambučini i Nedim Suljić

Dr Ingrid Makdonald, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, pohvalila je međusektorski rad koji se tiče Drine kao primer kolektivnog delovanja ka održivosti i naglasila značaj takvih prekograničnih inicijativa te posvećenost Ujedinjenih nacija pružanju podrške. Osim toga je primetila da se najveći problem tiče finansiranja i navela da je potrebna podrška u omogućavanju pristupa javnim i privatnim izvorima finansiranja, uključujući zeleno finansiranje. Skrenula je pažnju i na značaj usredsređivanja na žene kao pokretačice promena u ovom procesu.

Međunarodna iskustva na polju energije iz obnovljivih izvora i veza sa klimatskom akcijom

Nakon uvodnih govora, stručnjaci iz regiona i šire su objasnili kako neksus pristup i održiva energija iz obnovljivih izvora podupiru čistiju energetsku tranziciju i kako se uklapaju u klimatske ciljeve poput onih iz Sofijske deklaracije.

Rezultati KTH-ove analize energetskog sistema, koju je predstavilo Globalno partnerstvo za vodu Mediteran (GWP-Med), pokazali su da će se uvođenje sistema za naplatu emisija gasova s efektom staklene bašte znatno odraziti na najjeftiniji miks snabdevanja električnom energijom i naglasili sistemske izazove vezane za visoke udele varijabilnih OIE. Time je istaknuta potreba za zajedničkim planiranjem i integrisanjem infrastrukture za prenos, ali je takođe upozoreno na rizik od zadržavanja na tehnologijama termoelektrana i HE, s obzirom na klimatske scenarije. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je predstavila svoje planove da se u povećavanju proizvodnje električne energije osloni na solarne i elektrane na druge obnovljive izvore ozbiljnih kapaciteta, ali i projekte rekonstrukcije. U vezi s tim, hidroelektrane imaju najveći udeo u obnovljivim izvorima u Bosni i Hercegovini – 94 odsto, Crnoj Gori (91) i Srbiji, 82 procenta (IEA, 2020). Udeo savremenih postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije trenutno, po podacima IEA, iznosi 37,7 odsto u Bosni i Hercegovini, 39,6 u Crnoj Gori i 26 procenata u Srbiji, a vetar i solar su iole primetno mesto u statistici dobili nakon 2015. ili 2020. godine.

SECW prekogranicnoj vode energetike slivu reke Drine energetske tranzicije klimatskih
Foto 2 (sleva na desno): Anuka Liponen (facilitatorka panela), Đanluka Sambučini (moderator) i govornici Tasos Kromidas, Samo Grošelj, Mina Hanski i Nedim Suljić

Međunarodna komisija za sliv reke Save je predstavila svoje ranije relevantne inicijative i planove iz perspektive upravljanja vodama, na putu ka usvajanju strategije za prilagođavanje klimatskim promenama u slivu Save. Sve u svemu, učesnici i učesnice su snažno istakli značaj međudržavnih institucija i sporazuma.

Međutim, iako su planovi za oblast energije iz obnovljivih izvora od suštinskog značaja za smanjivanje emisija u regionu Drine, postoje izazovi u pogledu povećanja hidroenergetskih kapaciteta. Jedan ekspert sa Univerziteta u Tuzli ukazao je, iz bosanske perspektive, na nerešena pitanja vezana za postojeće HE, naglasio potrebu da se poštuje Konvencija iz Helsinkija o vodama i da treba upravljati muljem i zbrinjavati ga te da vodni i hidroenergetski potencijal u slivu treba pravično da se raspodeljuje. Pomenuta Procena neksusa takođe ukazuje na neizvesnost po pitanju budućih klimatskih uslova u slivu kao i na rizike vezane za izgradnju hidroelektrana, uz naglasak na potrebu za koordinisanjem napora među državama. Da bi se ovi izazovi prevazišli, potrebni su detaljnije modeliranje i analize za čvršći osnov za bilo kakvo planiranje. Tu se javlja potreba za zajedničkim klimatskim inicijativama uključujući podršku koordinisanom sprovođenju mera, a i klimatsko finansiranje otvara neke mogućnosti.

Finska iskustva su podelili Fortum i Finski meteorološki institut. Ona pokazuju da razmena informacija i korišćenje meteoroloških i hidroloških podataka može da doprinese optimizaciji proizvodnje struje u hidroelektranama, prilagođavanju promenljivim uslovima i smanjivanju rizika.

Mogućnost saradnje u zajedničku korist i za sinergije kroz više sektora i među susednim državama

Međunarodne organizacije su predočile vrednost neksus pristupa. Austrijska razvojna agencija (ADA) je istakla svoju novu regionalnu strategiju za Zapadni Balkan, dok je Regionalni savet za saradnju (RSS ili RCC) predstavio implementaciju Zelene agende za Zapadni Balkan, a Gestore je opisao ukupne mogućnosti za saradnju.

Međusektorska saradnja u slivu reke Drine omogućava ekonomske, društvene i koristi po životnu sredinu. Na ovoj sesiji je pojašnjeno da je bliska saradnja između energetskog sektora i aktera iz oblasti upravljanja vodama ključna za postizanje sinergije između tranzicije u čistu energetiku i potreba koje se tiču vode. Postojeća hidroenergetska infrastruktura bi mogla bolje da podupre integrisanje zelene energetike sa suzbijanjem rizika od poplava, ekološkim potrebama i adaptacijom, pa su stoga Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji potrebna međusektorska rešenja i prekogranična saradnja po pitanju hidroelektrana i regulacije vodotokova.

Klimatska akcija pruža obećavajući okvir za jačanje saradnje. Potrebno je dalje ispitivati relevantne mogućnosti i utvrditi zajedničke interese zemalja u slivu. Konkretno, regionalni mehanizmi saradnje, zeleno finansiranje i klimatsko finansiranje mogli bi da otvore mogućnosti da ove zemlje isplaniraju i primene mere koje će im svima koristiti i istovremeno ojačati saradnju. Međunarodna podrška, uključujući razmenu informacija o najboljem načinu postupanja i organizovanje diskusija, može još više da doprinese svakoj vrsti zajedničkih napora, a Finska je nagovestila da je spremna da podrži savetodavne aktivnosti.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Najtoplijih 12 meseci u istoriji

Rekord u globalnom zagrevanju – 12 najtoplijih uzastopnih meseci

2. oktobar 2023. - Za svaki mesec od juna 2023. do maja 2024. zabeležena je rekordno visoka prosečna temperatura, kao i za celi dvanaestomesečni period

eu-motori-sa-unutrasnjim-sagorevanjem

Nakon pobede na evropskim izborima, desničari traže ukidanje zabrane vozila na benzin i dizel

2. oktobar 2023. - Lider EPP rekao je da će ta stranka odmah insistirati na ukidanju zabrane prodaje vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem

slovenia necp targets

Slovenija potvrdila napuštanje uglja 2033. u ažuriranom NEKP-u

2. oktobar 2023. - Slovenija je pripremila ažuriranu verziju nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji povećava sve ciljeve

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

2. oktobar 2023. - Velika većina ispitanika iz SINUS-ove i FES-ove ankete u 19 zemalja smatra da ekološke politike treba da budu socijalno pravednije