Pametno promišljanje energetske tranzicije – ESM prvi u regionu sagradio solarnu elektranu na ugljenokopu

Elektroprivrede Zapadnog Balkana suočavaju se sa brojnim izazovima, a jedan od glavnih je i kako sprovesti energetsku tranziciju koja nalaže postepeno napuštanje uglja i prelazak na čistije energente. Za neke, poput Elektrani na Severna Makedonija (ESM), problem predstavljaju i dotrajale termoelektrane i nedostatak uglja, ali pametnim promišljanjem menadžmenta, države i uz pomoć finansijskih institucija, ESM pravi prve uspešne korake u strateškoj transformaciji i prvi u regionu gradi solarne elektrane na napuštenim ugljenokopima. Početak koji obećava.

Izgradnju solarnih elektrana na zatvorenim ugljenokopima kao jedno od rešenja za energetsku tranziciju, ESM je otpočeo još pre nekoliko godina. Uspeh pilot-projekta solarne elektrane Oslomej kapaciteta 10 megavata (MW) na istoimenom ugljenokopu, koja je priključena na mrežu i u fazi je testiranja, pokrenuo je niz investicija državne elektroprivrede, a nas inspirisao da upravo ovu elektroprivredu i ovaj model razvoja solarnih elektrana predstavimo u okviru serijala Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu.

O ovom modelu transformacije elektroprivrede sa uglja na čiste energente, razgovarali smo sa savetnikom premijera Severne Makedonije Viktorom Andonovim i direktorom za kapitalne investicije u Elektrani na Severna Makedonija Blagojem Gajdardžiskim. Institucije iz kojih dolaze naši sagovornici glavni su akteri u ovom šampionskom poduhvatu značajnom ne samo za Severnu Makedoniju, već i za ceo region.

Zakonska podrška je osnova da elektroprivreda uđe u dekarbonizaciju

Savetnik premijera Andonov je objasnio da su planovi ulaganja u solarne elektrane na ugljenokopima započeli još usvajanjem Zakona o energetici 2018. godine. Ovim zakonom, koji je prema rečima Andonova u to vreme bio „prvi moderan zakon o energetici na Zapadnom Balkanu“, uvedena je legislativa koja podržava i promoviše investicije u obnovljive izvore energije.

„Nakon toga, 2019. godine, Severna Makedonija je usvojila Strategiju za energetiku, a zajednički rad sa elektroprivredom na pilot projektu Oslomej bio je pozitivan signal za investitore da dođu u zemlju i investiraju,“ objasnio je Andonov i dodao da je cilj bio i da se zakonodavni okvir za investicije u potpunosti usklade sa međunarodnim regulativama i Evropskim zelenim dogovorom.

Andonov je takođe napomenuo da Severnoj Makedoniji godišnje nedostaje oko 30 procenata električne energije, odnosno najmanje 2000 gigavatsati (GWh).

Potencijal za razvoj solara na ugljenokopima iznosi oko 500 MW

U ovom procesu zamene termo kapaciteta čistijim izvorima energije, ESM je prioritet u izboru lokacija dao napuštenim ugljenokopima u vlasništvu kompanije, gde je zemljište degradirano i za druge svrhe neupotrebljivo.

„Na zemljištu koje inače ne bi moglo da se koristi za poljoprivredu, sada se može graditi energetska budućnost Republike Severne Makedonije,“ istakao je Blagoj Gardadžiski, direktor za strateške investicije u ESM-u.

Glavni fokus u planiranju novih kapaciteta, prema njegovim rečima, je na maksimalnom korišćenju neobradivih površina, kako u termoelektranama i rudnicima, tako i na zemljištima postojećih hidroelektrana. Reč je uglavnom o lokacijama koje je u vlasništvu ESM-a.

„ESM će realizovati još nekoliko projekata u REK Oslomej i REK Bitola u narednih nekoliko godina. Kompanija je za većinu projekata već prošla procedure u vladi, ministarstvima, dogovore kod banaka oko finansiranja, a za neke smo dobili grantove,“ objasnio je Gajdardžinski.

Za projekte Oslomej 2 i Bitola 1 urađene su studije izvodljivosti, kao i procene uticaja na životnu sredinu. Imamo urbanističku dozvolu i odobreni infrastrukturni projekat. Ti projekti su u završnoj fazi i očekuje se početak gradnje. Izvođači radova za ova dva projekta biti poznata do sredine iduće godine, što znači da će uskoro elektrane biti u funkciji,“ istakao je Gajdardžiski.

REK Bitola ima potencijal za još 200 MW solarnih instalacija na drugom kopu, tako da bi ukupan potencijal za razvoj solara za ugljenokopima ove dve termoelektrane bio oko 500 MW. Izgradnjom solarnih postrojenja značajno će se povećati učešće obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu Republike Severne Makedonije, naveo je direktor u ESM-u.

„Sigurni smo da će potreba za strujom da raste ubuduće. Tranziciju ćemo napraviti tako da ne samo da ćemo da koristimo obnovljive izvore, već ćemo u nekom prelaznom periodu koristiti i gasnu energiju za proizvodnju električne energije. Tako da će tranzicija od uglja prema kompletno obnovljivoj energiji biti preko gasnih centrala, jer njih moramo imati kako bi imali stabilnost sistema,“ rekao je Gajdardžiski.

On je dodao da je u REK Bitola u planu izgradnja gasne elektrana od 250 MW, jer je tamo gasovod već spreman.

Šest projekata na bivšim kopovima uglja

Investicije na napuštenim ugljenokopima su primeri dobre prakse koji otvaraju perspektive energetske tranzicije u Severnoj Makedoniji, ističu u ESM-u, a mi dodajemo i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana sa velikim učešćem uglja u ukupnom energetskom miksu.

• Pilot projekat Oslomej 1 izgrađen je na površini od 19 hektara. Predviđeno je da ima prosečnu godišnju proizvodnju električne energije od 17,6 gigavat-sati (GWh). Ukupna investicija je iznosila 8,7 miliona evra, a grant od 1,5 miliona evra dodelio je Western Balkans Investment Framework (WBIF) uz podršku EBRD-a.
• Oslomej 2 će biti izgrađen na površini od 15 hektara, a planirana godišnja proizvodnja je oko 18 GWh. Projekat je finansiran takođe uz podršku EBRD-a.
• Oslomej 3 imaće kapacitet dva puta 50 MW i sprovodi se u javno privatnom partnerstvu sa kompanijama iz Turske i Bugarske. Godišnja proizvodnja se procenjuje na dva puta 80 GWh. Privatni partner pokriva investicione i operativne troškove projekta, a nakon 35 godina elektrana će preći potpuno u vlasništvo ESM-a.
• Bitola 1 je finansirana od EBRD-a u sklopu sa elektranom Oslomej 2. Ova elektrana će zauzimati površinu od oko 40 hektara i biće u vlasništvu ESM-a. Godišnja proizvodnja se procenjuje na 34 GWh. Oba projekta su uz podrsku EBRD-a dobili investicioni grant od 6,5 miliona evra od Evropske unije putem WBIF-a.
• Bitola 2 imaće kapacitet od 60 MW i prosečnu proizvodnju od 96 GWh. Elektrana će biti postavljena na lokaciji od 110 hektara. Projekat će umanjiti emisije CO2 za 67 miliona tona godišnje. U pripremi su studije izvodljivosti i životne sredine, sa sredstvima granta Nemačke razvojne banke (KfW).
• Bitola 3 će imati instalisanu snagu od 100 MW. Procenjena proizvodnja je 160 GWh. Lokacija za elektranu se nalazi u blizini termoelektrane REK Bitola, na lokaciji dela kopa gde su već završene aktivnosti za eksploataciju uglja.

Potencijal za sve elektroprivrede u regionu da sprovedu pravednu tranziciju

“Veliki je broj napuštenih ugljenokopa na Zapadnom Balkanu i svi oni imaju potencijal da se na njima sagrade solarne elektrane. Na primeru pilot elektrane Oslomej, pokazali smo da napušteni ugljenokopi mogu da dobiju novu vrednost, ali i kako može da se u stvarnosti sprovede pravedna tranzicija,“ tvrdi Andonov.

Deo projekta Oslomej 2 uključuje i treninig za prekvalifikaciju za 450 zaposlenih, a studija o procesima pravedne tranzicije bi trebalo da bude usvojena do kraja prvog kvartala sledeće godine.

Savetnik premijera napominje da iako je 10 MW mali kapacitet, ta investicija će doprineti da se za dve-tri godine realizuje još 110 MW, a krajnji cilje je oko 1.500 megavata solarnih elektrana u zemlji.

Sve ukazuje na to da proces nije rezervisan za Severnu Makedoniju, nego je to tranzicioni model koji može da se primeni i u drugim državama u regionu. Slične probleme, ali i slične mogućnosti imaju svi regioni uglja.

Puno je korisnih elemenata koji se se mogu primeniti u svakoj elektroprivredi u regionu, a jasno je da su Makedonci spremni i voljni da svoje iskustvo podele sa drugima.