Ove zemlje EU će 2030. imati najprljavije elektroenergetske sisteme

Evropska unija ovim tempom ne bi uspela da do 2030. smanji emisije gasova s efektom staklene bašte za 55 odsto, što je cilj koji je predložila Evropska komisija, upozorio je Ember i ukazao na zaostajanje nekoliko država članica uključujući Bugarsku i Rumuniju. Zemlje iz te grupe, pokazuje projekcija, imaće na kraju decenije najprljavije sisteme za proizvodnju struje i one bi morale da ostvare najveći napredak da bi se postigao zacrtani uspeh.

Nemačka, Poljska i Češka imaće za deset godina udeo od 90 procenata među sadašnjih 27 država članica Evropske unije u proizvodnji električne energije iz uglja. Ember je u analizi nacionalnih energetskih i klimatskih planova izdvojio grupu zemalja koje su na putu da 2030. imaju najprljavije sisteme u toj grani privrede.

Nemačka i Italija su u grupi članica EU za koje se predviđa da će na kraju nastupajuće decenije imati najprljavije sisteme generisanja struje

Štaviše, u Nemačkoj i Poljskoj će se, po nalazima klimatološkog instituta, ispuštati više od polovine štetnih gasova iz evropske proizvodnje električne energije. Najveće emisije, 566 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, očekuju se za Poljsku. Češka, Bugarska, Nemačka, Belgija i Rumunija su takođe znatno preko projektovanog proseka EU, dok je Italija tek neznatno iznad tog nivoa.

Planirana ulaganja u vetroelektrane, fotonaponske pogone moraju da se utrostruče

Sudeći po tekućim planovima, predlog Evropske komisije da se do 2030. emisije gasova s efektom staklene bašte obore 55 odsto neće moći da se ispuni, stoji u dokumentu, uz napomenu da bi nabrojanih sedam zemalja moralo da uloži najveće napore.

Planovi za izgradnju vetroparkova i solarnih elektrana morali bi da se utrostruče za postizanje rečenog cilja. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora već je u tolikom porastu da bi 2030. bila 93 procenata viša nego 2018. godine.

Poljska, Češka, Bugarska, Rumunija i Belgija su sebi u NEKP-ovima zadale ostvarivanje ograničenog ili nikakvog napretka

U Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji planirano je veoma ograničeno smanjenje učinka elektrana na ugalj. Belgija je s njima svima u grupi za koju se očekuje ograničen napredak ili stagnacija na polju suzbijanja emisija, a poboljšanje u Nemačkoj i Italiji ocenjeno je kao sporo, kad se pogledaju NEKP-ovi.

Sedam zemalja za koje se računa da će im sistemi biti najprljaviji biće 2030. odgovorno za 80 procenata emisija iz elektroenergetske delatnosti, ističu u Emberu.

Za fosilna goriva se očekuje da će za deset godina biti izvor četvrtine struje, a udeo uglja bi trebalo da se sreže 53 odsto u pomenutom dvanaestogodišnjem periodu, što bi značilo da Evropa neće uspeti da iskoreni upotrebu uglja.

Dve balkanske države previše zavise od uglja, nuklearne energije

Što se tiče Bugarske i Rumunije, jedinih u Jugoistočnoj Evropi među najgore rangiranim državama, analitičari su podsetili da one nemaju strategije za prestanak korišćenja uglja.

Bugarska će 2030. biti jedna od samo tri zemlje s udelom uglja u elektroenergetskom miksu iznad jedne trećine, a njena zavisnost od fosilnih goriva u proizvodnji struje će se jedva promeniti od 2018, pokazuju podaci. Za obe države se očekuje da će im stope ekspanzije proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora biti među najslabijima, a takođe su među četiri zemlje u EU u kojima rast sledeće decenije čak slabi.

Uprkos molbama premijera Boyka Borissova Evropskoj komisiji za pomoć u odbacivanju uglja, on je propustio da izgradi tržište povoljno za zelenu energetiku, pa čak i da za Bugarsku odredi datum prestanka korišćenja uglja, izjavio je vođa Emberovog evropskog programa Charles Moore. On je ukazao na to da dve balkanske zemlje dugoročno računaju na nuklearnu energiju i izneo tvrdnju da je takva strategija „rizična“ i da ne vodi dovoljnom smanjenju emisija do kraja decenije.