x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizabranih vlasti traži zeleni oporavak

10.07.2020. | Komentari: 0Autor:

Slika: By Suradnik13 - Own work
Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizabranih vlasti traži zeleni oporavak

Obnovljivi izvori energije i ulaganja u znanje, inovacije i ljude i domaće resurse moraju biti osnov za zeleni oporavak privrede u Hrvatskoj od zdravstvene i ekonomske krize, navodi se u inicijativi koju je vlastima uputilo osamdeset organizacija, energetskih agencija i kompanija.

Čak osamdeset organizacija civilnog društva, energetskih agencija, institucija i preduzeća predalo je zajedničke zahteve novoizabranim zastupnicima i zastupnicama u Hrvatskom saboru, tražeći snažnu tranziciju prema niskougljičnom razvoju i otvaranju radnih mesta. Oni navode da je sada ključni trenutak za stvaranje kvalitetne osnove za istinski održiv i zeleni oporavak u Hrvatskoj.

Pred novim sazivom Vlade Republike Hrvatske i Sabora važne su odluke, a pred svima je period oporavka od jedne od najvećih zdravstvenih, ali i ekonomskih kriza u novijoj istoriji, stoji u pozivu na saradnju, kojem mogu da se priključe i druge organizacije. Složenost i povezanost uzroka i posledica krize je tolika da je potrebna saradnja svih razina društva, kažu dosadašnji potpisnici.

EU će zeleni oporavak podržati finansiranjem

Dodali su da je te smernice prepoznala i Evropska unija i da je spremna zeleni oporavak propratiti finansiranjem. “Ovaj moment moramo iskoristiti punim plućima”, naglasio je Luka Tomac iz Zelene akcije.

Parlament treba da podrži ulaganja u vlastite resurse – znanje i ljude, održive i obnovljive izvore energije, industriju i poljoprivredu, inovacije i povećanje kvaliteta života u gradovima, kažu zaštitnici i zaštitnice životne sredine.

Ključnih šest meseci

“Sve razvojne i investicijske odluke i akcije koje pokrenemo u narednih šest mjeseci, definirat će naš razvoj u sljedećih desetak godina, a time i našu mogućnost djelovanja na smanjenje emisija ugljika i neminovnu prilagodbu klimatskim promjenama”, rekla je Ivana Rogulj, programska direktorica Društva za oblikovanje održivog razvoja (DOOR).

Pozivu mogu da se priključe i druge organizacije i institucije

Zahteve su uobličili Društvo za oblikovanje održivog razvoja, Greenpeace u Hrvatskoj, Zelena akcija i Zelena energetska zadruga. Oni najavljuju dijalog u septembru s vladom koja će biti izabrana.

Učestvuju i Znanstvenici za klimu – Hrvatska, grupa od 550 članova i članica. Između ostalih, tu je i pet regionalnih razvojnih i energetskih agencija, Hrvatski poslovni savjet za održivi razvoj, privredno interesno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, Hrvatska stručna udruga za sunčevu energiju, pokret Štrajk školaraca za klimu i Hrvatska zajednica znanja i inovacija za klimu pod Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju.

Nema mesta za fosilna goriva

Potpisnici zahtevaju da se politika uskladi sa Strategijom niskougljičnog razvoja i Evropskim zelenim planom te i da se ambicije po pitanju emisija pojačaju, uz napuštanje fosilnih goriva. Predlog je da se subvencije za tu industriju preusmere u podsticaje za energetsku efikasnost, energiju iz obnovljivih izvora, borbu protiv energetskog siromaštva i istraživanja i razvoj.

Obnova zgrada stradalih u martu u zemljotresu u martu mora biti sveobuhvatna i niskougljenična, poručuju organizacije i firme. Dodaju da građanima i zajednicama treba omogućiti i podsticati ih da učestvuju u energetskoj tranziciji, uz zakonodavnu i finansijsku podršku i edukaciju i omogućiti im da proizvode energiju za sopstvene potrebe.

Od mobilnosti do lokalnog razvoja

Osamdeset potpisnika zahteva ulaganje u održivi saobraćaj i podsticanje održive mobilnosti, pogotovo infrastrukturu za bicikle te javni prevoz i e-mobilnost. Još jedna inicijativa je za reforme koje će omogućiti pristup sredstvima EU i omogućiti otvaranje zelenih radnih mesta i rast zelene industrije.

U dokumentu se dodaje da su za lokalnu i ekološki prihvatljivu proizvodnju hrane takođe potrebni stimulansi, zajedno s merama za prilagođavanje klimatskim promenama. Poslednji zahtev je omogućavanje lokalnim i regionalnim vlastima da investiraju u mere za ublažavanje klimatskih promena i niskougljenični i bezugljenični razvoj.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.