OIE

Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizabranih vlasti traži zeleni oporavak

Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizbaranih vlasti traži zeleni oporavak

Slika: By Suradnik13 - Own work

Objavljeno

10.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Obnovljivi izvori energije i ulaganja u znanje, inovacije i ljude i domaće resurse moraju biti osnov za zeleni oporavak privrede u Hrvatskoj od zdravstvene i ekonomske krize, navodi se u inicijativi koju je vlastima uputilo osamdeset organizacija, energetskih agencija i kompanija.

Čak osamdeset organizacija civilnog društva, energetskih agencija, institucija i preduzeća predalo je zajedničke zahteve novoizabranim zastupnicima i zastupnicama u Hrvatskom saboru, tražeći snažnu tranziciju prema niskougljičnom razvoju i otvaranju radnih mesta. Oni navode da je sada ključni trenutak za stvaranje kvalitetne osnove za istinski održiv i zeleni oporavak u Hrvatskoj.

Pred novim sazivom Vlade Republike Hrvatske i Sabora važne su odluke, a pred svima je period oporavka od jedne od najvećih zdravstvenih, ali i ekonomskih kriza u novijoj istoriji, stoji u pozivu na saradnju, kojem mogu da se priključe i druge organizacije. Složenost i povezanost uzroka i posledica krize je tolika da je potrebna saradnja svih razina društva, kažu dosadašnji potpisnici.

EU će zeleni oporavak podržati finansiranjem

Dodali su da je te smernice prepoznala i Evropska unija i da je spremna zeleni oporavak propratiti finansiranjem. “Ovaj moment moramo iskoristiti punim plućima”, naglasio je Luka Tomac iz Zelene akcije.

Parlament treba da podrži ulaganja u vlastite resurse – znanje i ljude, održive i obnovljive izvore energije, industriju i poljoprivredu, inovacije i povećanje kvaliteta života u gradovima, kažu zaštitnici i zaštitnice životne sredine.

Ključnih šest meseci

“Sve razvojne i investicijske odluke i akcije koje pokrenemo u narednih šest mjeseci, definirat će naš razvoj u sljedećih desetak godina, a time i našu mogućnost djelovanja na smanjenje emisija ugljika i neminovnu prilagodbu klimatskim promjenama”, rekla je Ivana Rogulj, programska direktorica Društva za oblikovanje održivog razvoja (DOOR).

Pozivu mogu da se priključe i druge organizacije i institucije

Zahteve su uobličili Društvo za oblikovanje održivog razvoja, Greenpeace u Hrvatskoj, Zelena akcija i Zelena energetska zadruga. Oni najavljuju dijalog u septembru s vladom koja će biti izabrana.

Učestvuju i Znanstvenici za klimu – Hrvatska, grupa od 550 članova i članica. Između ostalih, tu je i pet regionalnih razvojnih i energetskih agencija, Hrvatski poslovni savjet za održivi razvoj, privredno interesno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, Hrvatska stručna udruga za sunčevu energiju, pokret Štrajk školaraca za klimu i Hrvatska zajednica znanja i inovacija za klimu pod Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju.

Nema mesta za fosilna goriva

Potpisnici zahtevaju da se politika uskladi sa Strategijom niskougljičnog razvoja i Evropskim zelenim planom te i da se ambicije po pitanju emisija pojačaju, uz napuštanje fosilnih goriva. Predlog je da se subvencije za tu industriju preusmere u podsticaje za energetsku efikasnost, energiju iz obnovljivih izvora, borbu protiv energetskog siromaštva i istraživanja i razvoj.

Obnova zgrada stradalih u martu u zemljotresu u martu mora biti sveobuhvatna i niskougljenična, poručuju organizacije i firme. Dodaju da građanima i zajednicama treba omogućiti i podsticati ih da učestvuju u energetskoj tranziciji, uz zakonodavnu i finansijsku podršku i edukaciju i omogućiti im da proizvode energiju za sopstvene potrebe.

Od mobilnosti do lokalnog razvoja

Osamdeset potpisnika zahteva ulaganje u održivi saobraćaj i podsticanje održive mobilnosti, pogotovo infrastrukturu za bicikle te javni prevoz i e-mobilnost. Još jedna inicijativa je za reforme koje će omogućiti pristup sredstvima EU i omogućiti otvaranje zelenih radnih mesta i rast zelene industrije.

U dokumentu se dodaje da su za lokalnu i ekološki prihvatljivu proizvodnju hrane takođe potrebni stimulansi, zajedno s merama za prilagođavanje klimatskim promenama. Poslednji zahtev je omogućavanje lokalnim i regionalnim vlastima da investiraju u mere za ublažavanje klimatskih promena i niskougljenični i bezugljenični razvoj.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

pametna-brojila-ebrd

Srbija dobila zajam od 40 miliona evra za uvođenje pametnih brojila

15 September 2021 - EBRD je potpisala ugovor o zajmu od 40 miliona evra za projekat uvođenja pametnih brojila u tri grada u Srbiji.

Beograd subvencije energetska efikasnost

Beograd raspisuje konkurs za subvencije za energetsku efikasnost krajem oktobra

14 September 2021 - Subvencionisanje energetske efikasnosti predviđa da Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne samouprave obezbede 50 odsto investicije.

Sarajevo subvencije zamena peci kotolova na ugalj

Sarajevo obezbedilo 1,5 miliona evra za subvencije za zamenu peći i kotlova na ugalj

13 September 2021 - Sredstva će biti dovoljna da 500 domaćinstva pređe na čistiji način zagrevanja svojih domova i veliki napredak u odnosu na prvu akciju.

prijavljivanje Nedelju odrzive energetike EUSEW 2021

Počelo prijavljivanje za Nedelju održive energetike u EU – EUSEW 2021

13 September 2021 - Digitalna konferencija u okviru Nedelje održive energetike u EU (EUSEW 2021) održaće se od 25. do 28. oktobra, a dodela nagrada prvog dana