OIE

Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizabranih vlasti traži zeleni oporavak

Osamdeset organizacija i firmi u Hrvatskoj od novoizbaranih vlasti traži zeleni oporavak

Slika: By Suradnik13 - Own work

Objavljeno

10.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Obnovljivi izvori energije i ulaganja u znanje, inovacije i ljude i domaće resurse moraju biti osnov za zeleni oporavak privrede u Hrvatskoj od zdravstvene i ekonomske krize, navodi se u inicijativi koju je vlastima uputilo osamdeset organizacija, energetskih agencija i kompanija.

Čak osamdeset organizacija civilnog društva, energetskih agencija, institucija i preduzeća predalo je zajedničke zahteve novoizabranim zastupnicima i zastupnicama u Hrvatskom saboru, tražeći snažnu tranziciju prema niskougljičnom razvoju i otvaranju radnih mesta. Oni navode da je sada ključni trenutak za stvaranje kvalitetne osnove za istinski održiv i zeleni oporavak u Hrvatskoj.

Pred novim sazivom Vlade Republike Hrvatske i Sabora važne su odluke, a pred svima je period oporavka od jedne od najvećih zdravstvenih, ali i ekonomskih kriza u novijoj istoriji, stoji u pozivu na saradnju, kojem mogu da se priključe i druge organizacije. Složenost i povezanost uzroka i posledica krize je tolika da je potrebna saradnja svih razina društva, kažu dosadašnji potpisnici.

EU će zeleni oporavak podržati finansiranjem

Dodali su da je te smernice prepoznala i Evropska unija i da je spremna zeleni oporavak propratiti finansiranjem. „Ovaj moment moramo iskoristiti punim plućima“, naglasio je Luka Tomac iz Zelene akcije.

Parlament treba da podrži ulaganja u vlastite resurse – znanje i ljude, održive i obnovljive izvore energije, industriju i poljoprivredu, inovacije i povećanje kvaliteta života u gradovima, kažu zaštitnici i zaštitnice životne sredine.

Ključnih šest meseci

„Sve razvojne i investicijske odluke i akcije koje pokrenemo u narednih šest mjeseci, definirat će naš razvoj u sljedećih desetak godina, a time i našu mogućnost djelovanja na smanjenje emisija ugljika i neminovnu prilagodbu klimatskim promjenama“, rekla je Ivana Rogulj, programska direktorica Društva za oblikovanje održivog razvoja (DOOR).

Pozivu mogu da se priključe i druge organizacije i institucije

Zahteve su uobličili Društvo za oblikovanje održivog razvoja, Greenpeace u Hrvatskoj, Zelena akcija i Zelena energetska zadruga. Oni najavljuju dijalog u septembru s vladom koja će biti izabrana.

Učestvuju i Znanstvenici za klimu – Hrvatska, grupa od 550 članova i članica. Između ostalih, tu je i pet regionalnih razvojnih i energetskih agencija, Hrvatski poslovni savjet za održivi razvoj, privredno interesno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, Hrvatska stručna udruga za sunčevu energiju, pokret Štrajk školaraca za klimu i Hrvatska zajednica znanja i inovacija za klimu pod Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju.

Nema mesta za fosilna goriva

Potpisnici zahtevaju da se politika uskladi sa Strategijom niskougljičnog razvoja i Evropskim zelenim planom te i da se ambicije po pitanju emisija pojačaju, uz napuštanje fosilnih goriva. Predlog je da se subvencije za tu industriju preusmere u podsticaje za energetsku efikasnost, energiju iz obnovljivih izvora, borbu protiv energetskog siromaštva i istraživanja i razvoj.

Obnova zgrada stradalih u martu u zemljotresu u martu mora biti sveobuhvatna i niskougljenična, poručuju organizacije i firme. Dodaju da građanima i zajednicama treba omogućiti i podsticati ih da učestvuju u energetskoj tranziciji, uz zakonodavnu i finansijsku podršku i edukaciju i omogućiti im da proizvode energiju za sopstvene potrebe.

Od mobilnosti do lokalnog razvoja

Osamdeset potpisnika zahteva ulaganje u održivi saobraćaj i podsticanje održive mobilnosti, pogotovo infrastrukturu za bicikle te javni prevoz i e-mobilnost. Još jedna inicijativa je za reforme koje će omogućiti pristup sredstvima EU i omogućiti otvaranje zelenih radnih mesta i rast zelene industrije.

U dokumentu se dodaje da su za lokalnu i ekološki prihvatljivu proizvodnju hrane takođe potrebni stimulansi, zajedno s merama za prilagođavanje klimatskim promenama. Poslednji zahtev je omogućavanje lokalnim i regionalnim vlastima da investiraju u mere za ublažavanje klimatskih promena i niskougljenični i bezugljenični razvoj.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Poziv postdiplomce mlade pocetku karijere Letnju skolu Energetske zajednice

Poziv za postdiplomce, mlade na početku karijere za Letnju školu Energetske zajednice

18 јануара 2022 - Sekretarijat Energetske zajednice prima prijave za šestu Letnju školu Energetske zajednice, koja će se održati u Sarajevu

Energetsko trziste Zapadnog Balkana integrise energetske tranzicije finansiranja

Energetsko tržište Zapadnog Balkana treba da se integriše radi lakše energetske tranzicije, finansiranja

14 јануара 2022 - Zajednički pristup zapadnobalkanskih zemalja olakšaće finansiranje zelene energije i napuštanje uglja, no izvori sredstava su još nedovoljni

najcitaniji tekstovi 2021 balkan green energy news

Najčitaniji tekstovi na portalu Balkan Green Energy News u 2021.

31 децембра 2021 - Čitaoce portala Balkan Green Energy News su 2021. godine najviše zanimali energetska efikasnost, prozjumeri i litijum

Srbija otvorila klaster 4 u pregovorima o pristupanju EU

Srbija otvorila klaster 4 u pregovorima o pristupanju EU

14 децембра 2021 - Srbija je u pregovorima o pristupanju EU otvorila klaster 4 – zelenu agendu i održivu povezanost, koji se sastoji od četiri poglavlja