Kada dobije građevinsku dozvolu u okviru projekta javno-privatnog partnerstva (JPP) za saniranje deponije Vinča, vrednog 330 miliona evra, firma Suez Vinča Operator će aplicirati da po podsticajnim cenama prodaje energiju koju će proizvoditi buduće biogasno postrojenje snage 3 MW, prenosi eKapija reči Marka Milačića, direktora Suez Vinča Operator, firme u vlasništvu francuske kompanije Suez Groupe.
Biogas, koji je vrsta zelene energije, će se izvlačiti i iz stare deponije i iz nove, koja će biti izgrađena u okviru projekta JPP, rekao je Milačić, napomenuvši da će uz biogasno postrojenje biti izgrađena i spalionica otpada koja će proizvoditi energiju. Biće potrebno oko dve godine da se izgradi ovo postrojenje instalisane snage 30 MW, a izvođač će biti francuska firma CNIM, izjavio je Milačić.
Pre izgradnje spalionice, operater će „hermetički“ zatvoriti postojeću deponiju, što će je izolovati od daljeg uticaja na spoljašnjost, a spalionica će kao gorivo koristiti otpad sa nove deponije, jer otpad na postojećoj deponiji nije pogodan za spaljivanje, kaže Milačić.
Prema njegovim rečima, ako građevinska dozvola bude izdata do kraja novembra ili početkom decembra, gradnja bi mogla da počne početkom 2019. godine, a plan je da 2021. ili 2022. sve bude završeno i da postrojenje počne da radi.
Jedna od obaveza Grada Beograda je da izgradi branu, veliki potporni zid koji treba da zaustavi klizanje smeća ka Dunavu, kaže Milačić.
Grad Beograd i Beo Čista Energija, 50/50 zajedničko preduzeće Suez Grupe i I-Environment Investments, zavisnog društva japanske kompanije Itochu, su JPP oročeno na 25 godina ugovorili u jesen 2017. godine.
Grad Beograd će “svoj posao završiti” u skladu sa zakonskim rokovima kako bi građevinski radovi počeli do proleća 2019. godine, izjavio je u maju Goran Vesić, koji je tada bio gradski menadžer, a danas je zamenik gradonačelnika. Vesić je tada napomenuo i da je Vinča najveći ekološki problem u Srbiji.
JPP projekat, za koji je ugovor potpisan krajem septembra 2017. godine, omogućiće zatvaranje i sanaciju jedne od najvećih aktivnih deponija u Evropi i proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora u kogenerativnom postrojenju koje će imati kapacitet preparade 340.000 tona otpada godišnje.
Predviđeno je da se projekat finansira zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom (EIB) i Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), članicom grupacije Svetske banke, navodi se na sajtu EBRD.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.