Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine
Ekonomski sistem fokusiran isključivo na stalan rast bruto društvenog proizvoda, kao cilja nad ciljevima, ne može da osigura održivu budućnost. Kao rešenje nameće se razdvajanje rasta i upotrebe resursa kroz principe cirkularne ekonomije.
Pitanje raspoloživosti resursa postavaljalo se i pre pola veka. Početkom 70-ih godina prošlog veka grupa naučnika sa MIT-a (Massachusetts Intitute of Technology) napravila je kompjuterski model baziran na pet osnovnih faktora koji određuju i ograničavaju globalni rast (rast populacije, proizvodnja hrane, crpljenje neobnovljivih resursa, industrijska proizvodnja i zagađenje) i tako predvidela razvoj civilizacije do kraja 21. veka. Njihovi zaključci izneti su u čuvenoj knjizi „Ograničenja rasta“ (The Limits to Growth) izdate od strane Rimskog kluba (The Club of Rome). Glavna poruka ovog istraživanja bila je upravo da globalni sistem prirode neće moći podržati stope rasta ekonomije i populacije posle 21. veka, ako i do tada uspe da se održi. Zanimljiva je činjenica da i posle 40 godina većina zemalja traži odgovorajući model koji će pomiriti ekonomske apetite sa ekološkim i društvenim benefitima.
Dakle, da se vratimo na pitanje: koji je to održivi model ekonomije koji značajne planetarne procese potencijalno drži u dozvoljenim granicama?
Cirkularna ekonomija – potencijalno rešenje koje traži promenu navika
Za razliku od linearne ekonomije, u kojoj zbog masovne proizvodnje proizvoda za jednokratnu ili kratkoročnu upotrebu, kao i zbog čestih inovacija, dolazi do intenzivne ekspolatacije resursa i gomilanja enornmnih količina otpada, cirkularna ekonomija nudi rešenje koje ima za cilj čuvanje vrednosti resursa. Fondacija Elen Mekartur, čija je misija ubrzavanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, objašnjava ovaj model ekonomije kao „sistemski pristup ekonomskom razvoju koji je dizajniran tako da donosi benefit privredi, društvu i životnoj sredini. Za razliku od linearnog modela ‘uzmi-napravi-baci’, cirkularna ekonomija je obnovljiva po samom dizajnu i ima za cilj postepeno odvajanje razvoja od upotrebe ograničenih resursa.“
Cirkularna ekonomija se zasniva na dizajnu koji isključuje negativne posledice ekonomske aktivnosti kojima se utiče za zdravlje ljudi i životne sredine. Takođe, favorizuju se aktivnosti kojima se čuva vrednost u formi energije, materijala i radne snage. Konačno, važan princip ovog modela ekonomije jeste i da se njom ne teži samo zaštita prirodnih sistema, nego čak i unapređenje istih kroz, pre svega, korišćenje obnovljivih izvora.
Evropska agencija za zaštitu životne sredine navodi da ovaj oblik ekonomskog sistema može doprineti uštedama u resursima od čak 24% na prostoru EU do 2030. godine, doprinoseći istovremeno novčanoj uštedi od 360-630 milijardi dolara godišnje. Tako, ovaj model može da značajno poveća konkurentnost i inovativnost privrede, a da istovremeno smanji zavisnost od uvoza resursa. Dodatno, procenjuje se da adekvatna implementacija principa cirkularne ekonomije može značajno doprineti borbi sa klimatskim promena, smanjujući emisiju štetnih gasova za 424-617 mil. tona CO2eq do 2035. godine. Drugi ekološki i socijalni benefiti ogledaju se u povećanoj bezbednosti proizvoda i procesa po zdravlje ljudi, zatim u kreiranju novih radnih mesta u reciklažnoj industriji, sektoru popravki i održavanja.
Sve u svemu, neophodna je pametna tranzicija sa linearnog modela ekonomije, tj. ona tranzicija koja uvažava planetarne limite i koja sagledava realne uticaje proizvoda i usluga kroz ceo životni ciklus.
Težnja Evropske unije da smanji pritisak na resurse – primer koji treba slediti
Razvijena privreda i visok standard građana Evropske unije bazira se na intenzivnoj upotrebi velike količine prirodnih resursa. Prema WWF-u i Global Footprint Networku, kada bi svaka osoba na planeti živela na način na koji živi stanovnik EU, ceo godišnji resursni budžet potrošio bi se već početkom maja. To praktično znači da bi nam trebale skoro tri planete kako bismo mogli da zadovoljimo potrebe za prirodnim resursima u toku jedne godine.
Svesna svog uticaja, EU je uspela da održivi razvoj bude cilj mnogih relevantnih politika i preduzme konkretne korake u pravcu smanjenja upotrebe resursa. U 2016. godini doneta je nova strategija održivog razvoja – „Sledeći koraci za održivu evropsku budućnost – evropska akcija za održivost“. Glavna poruka ovog dokumenta odnosi se na ubrzanje tranzicije ka nisko-karboničnoj, klimatski otpornoj, resursno efikasnoj i cirkularnoj ekonomiji, a sve sa ciljem očuvanja prirodnog kapitala. Važno je istaći da je ova strategija potpuno usklađena sa novih 17 globalnih ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs) u okviru Agende 2030, koji su 2015. godine definisani od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ono što se posebno izdvaja u pomenutoj strategiji jeste činjenica da je EU prihvatila cirkularnu ekonomiju kao paradigmu održivog razvoja. To se može zaključiti iz dela u kojem je napisano sledeće: “Fokus na resursnu efikasnost i minimizaciju otpada u kontekstu globalnog crpljenja resursa pruža EU kompetitivnu prednost i stimuliše inovacije. Kreiraju se lokalna radna mesta, sa različitim potrebama za veštinama i sa šansama za društvenu integraciju. Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji nudi šansu Evropi da modernizuje svoju ekonomiju, praveći je otpornom na buduće izazove, zelenom i konkurentnom. Cirkularna ekonomija takođe doprinosi nižim emisijama ugljen-dioksida i uštede u energiji, kao i smanjeno zagađenje vazduha, zemljišta i vode.”
Pored ove strategije, EU je početkom ove godine objavila novi, treći akcioni plan za cirkularnu ekonomiju pod nazivom „Za čistiju i kompetitivniju Evropu“. Pre toga, EU je takođe objavila jednu važnu direktivu u oblasti upotrebe resursa, kojom se tangiraju jednokratni plastični proizvodi. Ova direktiva propisuje nova pravila za dizajniranje i upotrebu različitih plastičnih proizvoda koji se koriste svakodnevno. Takođe, određeni proizvodi, kao npr. cevčice, pribor za jelo i sl., potpuno će biti zabranjeni za upotrebu od sredine 2021. Konačno, krajem prošle godine Evropska komisija je objavila Evropski zeleni dogovor, čiji je jedan od glavnih ciljeva razdvajanje ekonomskog rasta od upotrebe resursa kroz tranziciju ka čistoj i cirkularnoj ekonomiji, kao i kroz obnovu biodiverziteta i prestanka zagađenja prirode.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.