Odluke na samitu COP29 ambiciozne, ali nedovoljne da se spreči klimatska katastrofa

Na samitu COP29 je postignut konsenzus da se siromašnijim i najranjivijim zemljama obezbedi finansijska pomoć od 300 milijardi dolara godišnje. Dogovoreno je i uspostavljanje globalnog tržišta dozvola za emisije i potpisan je niz deklaracija. Sve to zajedno još uvek ne vodi ispunjenju klimatskih ciljeva.

Kao i obično, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 su pregovarači i pregovaračice ušli u zaustavno vreme, a rezultat je Pakt o klimatskom jedinstvu iz Bakua. Jedna od glavnih komponenti je Novi kolektivni kvantifikovani cilj (NCQG) za klimatsko finansiranje. Biće poznat i kao Cilj za klimatsko finansiranje iz Bakua.

Pregovori su bili burni, što se i očekivalo. U jednom trenutku, predstavnici nekih ostrvskih država i drugih zemalja ugroženih klimatskim promenama otišli su od stola. Grupa najranjivijih je na kraju prihvatila obećanje da će do 2035. dobijati bar 300 milijardi dolara finansijske pomoći godišnje. To je 50 milijardi više nego u prvobitnom predlogu.

Inače, razvijene zemlje su tek nedavno ispunile obavezu da obezbede stotinu milijardi dolara godišnje. Ali ranjivijem delu sveta je zapravo neophodno više od jednog biliona svake godine.

Dok se bogate zemlje utrkuju u postizanju dekarbonizacije do 2050. godine ili čak ranije, drugi žeđaju, a neki i bukvalno, za osnovnim stvarima. Suočavaju se sa katastrofalnim vrućinama, sušom, šumskim požarima i poplavama.

Rastući nivoi mora će verovatno uskoro zbrisati nebrojena naseljena ostrva sa mape i izmeniti obale širom sveta. Ugroženim regionima su takođe potrebna sredstva za uvođenje energije iz obnovljivih izvora, mehanizmi za zaštitu života i zdravlja, prirode i osnovnih izvora prihoda kao i za prilagođavanje poljoprivrede i infrastrukture.

Klimatsko finansiranje je za Bajdena alatka za prodaju američkih proizvoda

Sa zakašnjenjem od jednog i po dana, izaslanice i izaslanici su takođe postigli sporazum o širem paketu, od 1,3 biliona dolara godišnje. Iznos od 300 milijardi velikim delom čine grantovi i subvencionisani zajmovi, a ostatkom dominiraju privatne investicije i klimatsko oporezivanje.

„To će doprineti aktiviranju finansiranja – iz svih izvora – u nivou potrebnom zemljama u razvoju da ubrzaju prelazak na čistu, održivu privredu, a istovremeno će otvoriti nova tržišta za američka električna vozila, baterije i druge proizvode… Dok neki, čini se, pokušavaju da poreknu ili odlože čistu energetsku revoluciju koja je u toku u Americi i širom sveta, niko ne može da joj promeni smer – niko“, izjavio je odlazeći predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden.

Privatne investicije i komercijalni zajmovi će verovatno biti ubedljivo najveće stavke u okviru 1,3 biliona dolara godišnje obećanih siromašnim i najranjivijim zemljama

Multilateralne razvojne banke (MDB-ovi) su objavile projekcije za svoj doprinos klimatskoj akciji, ukupno 170 milijardi dolara godišnje do 2030, od čega 120 milijardi za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Na primer, Kina je u inostranstvu aktivna kroz razvojne agencije za klimatsko finansiranje, MDB-ove, klimatske fondove, kreditiranje izvoza i bilateralne zajmove. Ta država nije spremna da se obaveže na precizirane svote i namene. Izabrala je da učestvuje na dobrovoljnoj bazi i u skladu sa svojim aktuelnim mogućnostima.

Treba napomenuti da je nivo od 300 milijardi dolara izražen u apsolutnim brojkama, odnosno neće rasti sa inflacijom.

„Finansijski cilj iz Bakua predstavlja najbolji mogući sporazum koji smo mogli da postignemo“, tvrdi predsednik samita COP29 Muhtar Babajev. On je azerbejdžanski ministar ekologije i prirodnih resursa.

Fond za gubitke i štetu postaće operativan možda već sledeće godine. Zamisao je da učestvuje u ublažavanju posledica klimatske katastrofe i podstakne prilagođavanje u ranjivim regionima. Ali za tu kasu za crne dane je do sada namenjeno tek 730 miliona dolara.

Saudijska Arabija ućutkala zagovornike postepenog prestanka upotrebe fosilnih goriva

Slovenački ministar za okolinu, klimu i energiju Bojan Kumer upozorio je da aktuelni dogovori, obećanja i planovi neće omogućiti ograničavanje globalnog zagrevanja na manje od tri stepena Celzijusa. Naučnici uglavnom smatraju da bi takav intenzitet doveo do katastrofalnih i nepovratnih posledica.

Konsenzus je da porast do kraja veka treba zaustaviti na najviše 1,5 stepenu. Temperature u svetu već redovno i uzastopno premašuju tu razinu dan za danom, mesec za mesecom, a i na celogodišnjem nivou. Međutim, neki još veruju da se dugoročni prosek može vratiti ispod kritične tačke.

Za to vreme, Saudijska Arabija je uspela da skrajne napore da se postepeno obustavi trošenje fosilnih goriva, otkrile su klimatske diplomate. Taj cilj uopšte nije pomenut u završnom dokumentu, čime je inicijativa razvodnjena. Na Konferenciji strana Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama – UNFCCC-a – kako se skup zvanično zove, samo su potvrđeni zaključci sa samita COP28.

Kumer je izrazio razočaranje zbog nedostatka konkretnih obećanja u pravcu bržeg smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte i postepenog odbacivanja fosilnih goriva. S druge strane, naglasio je značaj nastavka saradnje u okviru grupe zemalja čiji je nadimak Koalicija visokih ambicija.

Na konferenciji je odobren i dokument o rodnoj jednakosti. Učesnici su pozvali na pružanje veće pomoći devojčicama i ženama u domenu klimatske krize, napomenulo je Kumerovo ministarstvo. Nažalost, jezik rodne ravnopravnosti i ljudskih prava nije dovoljno uključen u druge tekstove, kako je Evropska unija tražila, dodalo je.

Uskoro će biti pokrenuto globalno tržište CO2

Jedna od najvažnijih odluka samita COP29 je stvaranje pravnog okvira za buduće globalno tržište za emisije ugljenika, pod nadzorom UN-a. Omogućava vladama i kompanijama da kupuju dozvolama za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i trguju tim hartijama od vrednosti. Ovaj mehanizam je predviđen članom 6 Pariskog sporazuma iz 2015. Ostali su da se dogovore tehnički detalji.

Godišnji finansijski tokovi tržištâ ugljenika po tom standardu mogli bi da 2050. dostignu bilion dolara, saopštilo je Predsedništvo COP29. Takođe je procenjeno da bi tako troškovi sprovođenja nacionalnih klimatskih planova mogli da se smanje 250 milijardi dolara godišnje, dodalo je.

Rukovodstvo samita je zatražilo od strana-država da sredstva na taj način ušteđena reinvestiraju. Tako bi mogle da pojačaju svoje klimatske ambicije.

COP29 je zaslužan za konačnu operacionalizaciju međunarodnog mehanizma za ugljenične kredite, kojim bi se finansijski tokovi usmerili ka trećem svetu i umanjili troškove sprovođenja nacionalnih klimatskih planova

Nakon cele decenije pregovora, izaslanici su uspeli da učine mehanizam emisionih kredita za ugljenik operativnim. Cilj je da se finansijski tokovi usmere ka nerazvijenim zemljama i umanje troškovi nacionalnih klimatskih planova.

Po stavu 4 člana 6, definisana su pouzdana i transparentna tržišta emisija štetnih gasova. Među važnim dogovorima je i odeljak 6.8, preko kojeg se uređuje međunarodna saradnja kada je pristup nevezan za tržište.

U poslednje vreme je drastično opalo poverenje u provizorne međunarodne i bilateralne sertifikate za ugljen-dioksid. Zabeleženi su slučajevi ogromnih prevara, a neke tehnologije i metode za nadomeštanje emisija, ofsetovanje, pokazale su se nepouzdanima i neefikasnima.

Skeptici upiru prstom ka industriji fosilnih goriva uz argument da sadnja drveća i zarobljavanje ispuštenih gasova kompanijama služe kao izgovori da nastave to što rade.

Globalni mehanizam bi mogao da očuvanje prašuma, nacionalnih parkova i ekosistema učini novom investicionom klasom. A drugo je pitanje da li će taj cilj zapravo biti ispunjen i koji bi bili njegovi rezultati.

Nove inicijative za klimu, dekarbonizaciju

Više od pedeset zemalja je potpisalo Deklaraciju o vodi za klimatsku akciju. To je poziv na integrisani pristup suzbijanja uzroka i ublažavanja posledica klimatskih promena na vodotokove i ekosisteme u vodi i oko nje. Inicijatori se zalažu za uvrštavanje mera za ublažavanje i prilagođavanje u klimatsku politiku država.

Dalje, više od pedeset aktera iz industrije vodnog saobraćaja dogovorilo se da u periodu do 2030. ubrzaju uvođenje goriva sa nula i gotovo nula emisija.

U okviru paketa od 193 miliona dolara za poduhvate u domenu bezugljeničnih energenata, Velika Britanija će dati podršku za nezagađujuće uređaje za kuvanje za deset miliona ljudi širom Podsaharske Afrike, Južne Azije i Indo-Pacifika, kako bi prestali da upotrebljavaju ugalj i drvo.

Sve članice G20 sada imaju vlastite rokove da spuste neto emisije na nulu

Dvadeset pet zemalja i EU objavile su da će zvanično odbaciti sve projekte za nove termoelektrane na ugalj ukoliko ne uključuju sisteme za hvatanje ugljen-dioksida. Inicijativa je za dodavanje te odluke pre samita COP30 u nacionalno određene doprinose (NDC).

U grupi je 13 država članica EU: Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Malta, Holandija, Slovačka, Slovenija i Švedska, kao i Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Više od pedeset zemalja je podržalo Deklaraciju o smanjivanju metana iz organskog otpada. Osam njih je među deset najvećih emitera metana iz organskog otpada, sa zbirnim udelom od 51 odsto.

Meksiko je obećao da će najkasnije 2050. eliminisati neto emisije gasova s efektom staklene bašte. Tako sada sve članice Grupe 20 (G20) imaju svoje rokove za potpunu dekarbonizaciju.