Novoizabrana Skupština Srbije dobila rok od sedam dana da verifikuje potpise narodne inicijative protiv litijuma

Narodna skupština ima rok od sedam dana da uradi proveru i verifikaciju potpisa prikupljenih za narodnu inicijativu za zakon o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije, istakle su ekološke organizacije i aktivisti koji su pokrenuli incijativu. Ukoliko se to ne desi, udruženje Kreni-promeni i Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) najavljuju žalbu pred Ustavnim sudom.

Ekološki aktivisti, SEOS i Kreni-promeni okupili su se u ponedeljak u Beogradu ispred Narodne skupštine, na dan kada je konstituisan novi saziv parlamenta. Kako su istakli, namera im je bila da podsete poslanike na narodnu inicijativu.

Oni od parlamenta zahtevaju da formalno proveri prikupljene potpise građana za narodnu inicijativu. Za to su novom sazivu dali rok od sedam dana. U protivnom će podneti ustavnu primedbu Ustavnom sudu Srbije.

Aktivisti su novom sazivu parlamenta dali rok od sedam dana dok se ne obrate Ustavnom sudu

Aktivisti su 18. juna predali narodnu inicijativu koju je potpisalo 38.191 građanin. Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, na koji se aktivisti pozivaju, skupština ima rok od 30 dana da odgovori, odnosno proveri validnost prikupljenih potpisa. Taj rok je istekao i time su prekršeni zakon i ustav, naveo je Savo Manojlović iz Kreni-promeni.

Manojlović je naglasio da je u pitanju samo tehnička provera potpisa, koji se mogu proveriti za 24 sata, kao što je to slučaj sa potpisima za liste političkih partija pred izbore, dok narodna inicijativa još uvek čeka verifikaciju.

„Mi smo videli da su se političari u Narodnoj skupštini dogovorili oko formalnih aspekata, podelili narodne odbore. Smatramo da istovremeno moraju da budu ispunjeni i svi formalni aspekti koji se tiču narodne inicijative“, rekao je Manojlović.

Manojlović: Očekujemo da se pitanje o eksploataciji litijuma reši i na suštinski način

Pored toga, aktivisti očekuju i da pitanje o eksploataciji litijuma reši i na suštinski način, naveo je Manojlović i dodao da o tome treba da se debatuje na nacionalnim frekvencijama i da se čuje glas struke i akademske javnosti.

Naučna zajednica protiv eksploatacije litijuma

Dragana Đorđević, članica Odbora za životnu sredinu Srpske akademije nauka i umetnosti, tvrdi da je nauka prepoznala da su rudnici litijuma pogubni po životnu sredinu i zdravlje. Ona je navela da se zbog toga rudnici litijuma otvaraju u nenaseljenim mestima i pustinjskim predelima, kojih ima na svega sedam, osam na svetu, a da se lokalne zajednice i tamo bune zbog eksploatacije.

Đorđević: Rudnici litijuma se otvaraju u nenaseljenim mestima i pustinjskim predelima, a lokalne zajednice se i tamo bune zbog eksploatacije

Ona je upozorila da se u Srbiji razmatra otvaranje više od deset rudnika litijuma i da bi oni zagadili podzemne i površinske vode i trajno uništavali zemlju.

Srbiji nisu potrebna jalovišta, već zdrava voda, zdrava hrana, treba nam zdrava zemlja. Zbog toga se nauka podigla i podržala ovu inicijativu, napomenula je Đorđević.

Meštani neće odustati od zahteva

Narodna inicijativa predstavlja bukvalno zadnji vid legalne borbe protiv eksploatacije litijuma, istakao je Zlatko Kokanović iz SEOS-a.

„U njihovim je rukama zakon koji mogu bukvalno da reše za 24 časa, da se jednom zanavek stavi tačka na ovaj litijum“, rekao je Kokanović i dodao da se meštani iz ugroženih područja neće predati i da neće odustati od svojih zahteva ako skupština ne usvoji zakon.

Kokanović: U njihovim je rukama zakon koji mogu bukvalno da reše za 24 časa

Nakon utvrđivanja verodostojnosti preko 38 hiljada prikupljenih potpisa, narodna inicijativa za zakon o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora trebalo bi da se nađe na dnevnom redu prvog redovnog skupštinskog zasedanja, koje će se održati u oktobru. Tada bi narodni poslanici trebalo da se izjasne i glasaju o inicijativi i usvajanju zakona.