Novi Sad planira postrojenje za proizvodnju energije iz otpada

Novi Sad planira proizvodnju električne i toplotne energije iz čvrstog komunalnog otpada, a gradska toplana je raspisala tender za izradu prethodne studije izvodljivosti za kogeneracijsko postrojenje koje bi koristilo prerađeni otpad iz planiranog regionalnog centra za upravljanje otpadom. Višak energije bi se mogao skladištiti u okviru budućeg solarno-termalnog sistema.

Postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije (CHP) iz otpada već postoji u Beogradu, a zvanično je počelo sa radom u julu 2024. godine. Takva postrojenja postoje širom Evrope, pa se u javnom pozivu traži i prikaz relevantnih primera i najbolje prakse.

Predmet studije je analiza izvodljivosti dobijanja energije iz otpada prerađenog u čvrsto gorivo tipa RDF (refuse-derived fuel) i SRF (solid recovered fuel), koje bi se proizvodilo u postrojenju za mehaničko-biološki tretman (MBT) biorazgradivog otpada u budućem regionalnom centru za upravljanje otpadom za Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, stoji u javnom pozivu.

Rok za podnošenje prijava je 15. decembar, a studiju je potrebno završiti u roku od 180 dana od dana potpisivanja ugovora. Procenjena vrednost posla je 22 miliona dinara.

Grad Novi Sad i Novosadska toplana, kako se navodi, žele da prethodnom studijom izvodljivosti obave preliminarnu analizu potencijala i benefita korišćenja raspoloživog čvrstog goriva iz otpada za visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije za potrebe grada, odnosno uradi analizu izvodljivosti izgradnje kogeneracionog (CHP) postrojenja za proizvodnju energije iz goriva RDF i SRF.

Kogeneracijsko postrojenje bi moglo spaljivati do 40.000 tona čvrstog goriva iz otpada godišnje

Procenjena godišnja količina čvrstog goriva koja će se proizvoditi u MBT postrojenju je između 30.000 tona i 40.000 tona, a planirana lokacija tog postrojenja, kao i skladišta za gorivo, jeste pored postojeće deponije u Novom Sadu, navodi se u dokumentaciji.

U preliminarnoj studiji treba da se predloži optimalna lokacija za izgradnju kogeneracijskog postrojenja, prvenstveno imajući u vidu mogućnost infrastrukturnog povezivanja na sistem daljinskog grejanja Novog Sada i prihvatljivu udaljenost od skladišta goriva koje će se proizvoditi.

U dokumentaciji se predlaže da to bude u neposrednoj blizini Termoelektrane-toplane (TE-TO) Novi Sad zbog odlične povezanosti na elektroenergetsku infrastrukturu i sistem daljinskog grejanja grada. Pored toga, na toj lokaciji se planira hibridni solarno-termalni sistem, u čijem podzemnom skladišnom delu bi višak toplotne energije iz kogeneracije mogao da se čuva tokom leta.

Višak energije tokom leta bi se mogao skladištiti u budućem solarno-termalnom sistemu

Za ovaj projekat obezbeđen je zajam od 85 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i grant od 24,7 miliona evra iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WBIF). Sistem će imati skladišni kapacitet od oko 870.000 kubnih metara, solarne kolektore ukupne snage 31 MW, toplotne pumpe kapaciteta 17 MW i dva električna bojlera ukupnog kapaciteta 60 MW, navodi se na sajtu EBRD-a.

Predlog lokacije kogeneracijskog postrojenja takođe treba da uzme u obzir i novu toplanu, Majevica, čije puštanje u rad se očekuje do kraja godine.

U okviru studije potrebno je predložiti optimalnu tehnologiju sagorevanja čvrstog goriva, konceptualno rešenje za izgradnju kogeneracijskog postrojenja, kao i sistem za prečišćavanje dimnih gasova i upravlјanje pepelom, navodi se u dokumentaciji.

Budući da Grad Novi Sad planira da konkuriše za donacije međunarodnih institucija i fondova za izradu tehničke dokumentacije i dalji razvoj projekta, u javnom pozivu se navodi da studiju treba izraditi prema metodologiji međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, nemačke razvojne banke KfW i EBRD-a, sa finansijskom analizom i procenom smanjenja emisije CO2.