Električna energija

Nova energetska strategija Hrvatske predviđa povećanje udela OIE na 36,4% do 2030. godine

energetska-strategija-Hrvatske OIE

Foto: Pixabay

Objavljeno

06.11.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

06.11.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatska vlada uputila je Saboru na usvajanje predlog strategije energetskog razvoja Hrvatske do 2030. sa projekcijama za 2050. godinu koja, imeđu ostalog, predviđa povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji na 36,4% do 2030. godine.

Predstavljajući predlog strategije, Ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić rekao je da se do 2050. godine predviđa povećanje udela OIE na 65,6%. On je takođe podsetio je da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje zavisnosti od uvoza, kao i jačanje sigurnosti snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, objasnio je Ćorić.

S obzirom na prirodni potencijal Hrvatske, najveći deo instalisane snage OIE treba da dođe iz energije sunca i vetra, mada se ni drugi izvori OIE ne zanemaruju, rekao je Ćorić. Početkom aprila, Ćorić je na WindEurope 2019 Conference & Exhibition izjavio da Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete tri puta, a solarne 20 puta u narednih 10 godina.

Strategija predviđa smanjenje emisije CO2 za oko 36%

Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u sledećih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

Ovi ciljevi, prema njegovim rečima, zahtevaće značajna ulaganja u proizvodnju energije iz OIE, kao i u energetsku efikasnost zgrada.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

crna gora program razvoja vodonika akcioni plan

Crna Gora pripremila programa razvoja zelenog vodonika sa akcionim planom za period 2026-2028.

6. novembar 2019. - Zeleni vodonik je strateški prioritet Crne Gore do 2030. godine kao ključni energetski nosilac za tranziciju, dekarbonizaciju i sigurnost

EPCG CBAM Sahmanovic

Šahmanović: Crna Gora ne odustaje od zahteva za odlaganje CBAM-a

6. novembar 2019. - Crna Gora i dalje pregovara o zahtevu za odlaganjem primene prekogranične takse Evropske unije na CO2 ili izuzeću od ovog nameta

LONGi trziste skladistenja energije vrhunskom zastitom standarde industrije

LONGi ulazi na tržište skladištenja energije, vrhunskom zaštitom redefiniše standarde te industrije

6. novembar 2019. - LONGi je u Londonu predstavio svoju strategiju za skladištenje energije i zvanično objavio da ulazi u taj sektor

srbija eps vetropark Kostolac probni rad

EPS započeo probni rad svog prvog vetroparka Kostolac

6. novembar 2019. - Izgradnja "Kostolca" je završena i prvi vetropark Elektroprivrede Srbije proizveo je prve megavat-sate, saopštio je EPS