Električna energija

Nova energetska strategija Hrvatske predviđa povećanje udela OIE na 36,4% do 2030. godine

energetska-strategija-Hrvatske OIE

Foto: Pixabay

Objavljeno

06.11.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

06.11.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatska vlada uputila je Saboru na usvajanje predlog strategije energetskog razvoja Hrvatske do 2030. sa projekcijama za 2050. godinu koja, imeđu ostalog, predviđa povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji na 36,4% do 2030. godine.

Predstavljajući predlog strategije, Ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić rekao je da se do 2050. godine predviđa povećanje udela OIE na 65,6%. On je takođe podsetio je da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje zavisnosti od uvoza, kao i jačanje sigurnosti snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, objasnio je Ćorić.

S obzirom na prirodni potencijal Hrvatske, najveći deo instalisane snage OIE treba da dođe iz energije sunca i vetra, mada se ni drugi izvori OIE ne zanemaruju, rekao je Ćorić. Početkom aprila, Ćorić je na WindEurope 2019 Conference & Exhibition izjavio da Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete tri puta, a solarne 20 puta u narednih 10 godina.

Strategija predviđa smanjenje emisije CO2 za oko 36%

Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u sledećih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

Ovi ciljevi, prema njegovim rečima, zahtevaće značajna ulaganja u proizvodnju energije iz OIE, kao i u energetsku efikasnost zgrada.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tok integracije Energetske zajednice EU stabilan nece ublaziti CBAM udarac

Tok integracije Energetske zajednice u EU stabilan, ali to neće ublažiti CBAM-ov udarac

6. novembar 2019. - Ugovorne strane Energetske zajednice su ove godine pokazale da teže ustrajnom prenošenju evropskog zakonodavstva

bih te ugljevik prekid dalekovodi semberija struja

TE Ugljevik opet stao, zbog ispada tri dalekovoda bez struje 200.000 građana u BiH

6. novembar 2019. - Termoelektrana Ugljevik, deo ERS-a, prekinula je proizvodnju električne energije po drugi put u poslednje tri nedelje

hrvatska geotermalna energija soyak elektrana legrad 1 polje

Soyak gradi geotermalnu elektranu snage 80 MW u Hrvatskoj

6. novembar 2019. - Hrvatska trenutno ima samo jednu geotermanu elektranu - postrojenje Velika 1 kod Bjelovara, snage 16,5 MW

Bloka 7, Termoelektrane Tuzla

Kineski konzorcijum vratio uplaćeni avans Elektroprivredi BiH za izgradnju bloka 7 u TE Tuzla

6. novembar 2019. - EPBiH je uspeo da povrati skoro 128 miliona evra avansa kojeg je uplatio kineskim kompanijama za izgradnju bloka 7 Termoelektrane Tuzla