Klimatske promene

Niklo kao ja – A1 pravi kišne bašte za sprečavanje poplava u gradovima Srbije

Projekat A1 kompanije „niklo kao ja“, malim koracima ka održivom poslovanju

Foto: Darko Radulović / A1 Srbija

Objavljeno

24.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Izazovi sa kojima se svet danas suočava promenili su način poslovanja kompanija. Profit nije više jedini pokazatelj uspeha. Odgovorno poslovanje postaje zahtev opstanka. Svesna izazova današnjice, kompanija A1 nizom aktivnosti doprinosi zaštiti životne sredine. „Niklo kao ja“ je njen najnoviji društveno odgovorni projekat u kom će 10 gradova u Srbiji dobiti kišne bašte.

Po rečima direktora kompanija A1 Slovenija i A1 Srbija Dejana Turka, ovaj operater telekomunikacionih sistema je od početka svog poslovanja ekomotivisan. „Kao kompanija strateški posvećena održivosti, svesni smo svoje uloge i uticaja na ekonomske, obrazovne, društvene i ekološke promene. Krenuli smo od nas samih i naše infrastrukture – prvo upotrebom zelene električne energije u 2021, da bismo već 2022. bili prva kompanija koja je uvela solarne panele u Srbiji i u okviru cele A1 grupe. Smanjili smo ukupne emisije CO2 za 33% u 2022. godini“, rekao je na promociji projekta Niklo kao ja.

Kišne bašte kao odgovor na klimatske promene

Zbog obilnih padavina, neretko se dešava da su gradovi poplavljeni, jer se kanalizaciona mreža preoptereti. Rešenje ovog problema je vrlo jednostavno, a to je postavljanje kišnih bašti.

A1 će uz podršku Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u okviru projekta Niklo kao ja, u 10 gradova Srbije formirati 10 kišnih bašti: u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Nišu, Bečeju i Somboru.

A1 Srbija, Darko Radulović 1
Foto: Darko Radulović / A1 Srbija

Svrha kišnih bašti, urbanih zelenih površina, jeste smanjenje katastrofalnih posledica padavina, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama, objasnio je Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

„Implementacija održivih  rešenja za održive gradove je oblast zelene infrastrukture, koja se još naziva i klimatska infrastruktura. Kišne bašte su upravo jedan od elementa koji obezbeđuje kvalitetniju životnu sredinu u urbanim sredinama, rekla je Nevena Vasiljević, vanredna profesorka Šumarskog fakulteta.

Opstanak gradova je glavna motivacija Milice Damnjanović Zantvoort, pejzažne arhitektice koja radi na ovom projektu. „Kišne bašte su jednostavno i priuštivo rešenje za posledice klimatske krize“, rekla je i dodala da svi gradovi imaju potencijal da postanu održivi ukoliko se ujedini struka, građani i cela zajednica.

Način funkcionisanja i održavanje

Kišne bašte se prave tako što se u udubljenje u zemljištu zasade biljke. Kada padne velika količina vode na sivu infrastrukturu, ta voda se slije u zelenu infrastrukturu. Ona je zadržava i rasterećuje kanalizacionu mrežu i rečne mreže. Sakupljena voda, zahvaljujući različitoj dubini korenovog sistema biljaka, stiže do podzemnih voda u roku od 24 sata.

Održavanje kišnih bašti je vrlo jednostavno. Koriste se visoke biljke koje nije moguće ukrasti ili izgaziti i biljke koje se same razmnožavaju.

Lokalno stanovništvo imaće priliku da zajedno sa profesionalnim baštovanima, ali i uz pomoć zaštitnih lica projekta, glumice Mione Marković i putopisca i TV autora Andreja Maričića, radi na istom zadatku: kreiranju i uređenju kišne bašte, u skladu sa potrebama svakog grada ponaosob. Već sledeće godine će biti napravljen izbor za najlepšu kišnu baštu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

evropljani klimatske promene anketa imigracija democracy perception index 2024

Evropljanima je sada imigracija veći problem nego klimatske promene – anketa

24. maj 2023. - Evropljani su više zabrinuti zbog imigracije nego klimatskih promena, dok manje od 15 odsto anketiranih...

g7-endru-bouvi-ugalj

Britanski ministar: ‘Istorijski’ dogovor G7 da završi s upotrebom uglja u prvoj polovini sledeće decenije

24. maj 2023. - Zvanično saopštenje o obavezama koje će članice G7 preuzeti u vezi sa dekarbonizacijom biće izdato u toku dana

Stanje klime u Evropi 2023. godina kontradiktornih vremenskih prilika

Stanje klime u Evropi: 2023. bila godina meteoroloških kontrasta

24. maj 2023. - Izveštaj Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena Stanje klime u Evropi opisuje ekstremnu godinu za nama

kina energetska tranzicija

Kina na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2060.

24. maj 2023. - Kina ostvaruje ogroman napredak u nameri da smanji neto emisije na nulu, navodi se u izveštaju norveške konsultantske firme DNV