Nemačka i Belgija gase nuklearke uprkos energetskoj krizi u Evropi

Nemačka namerava da ugasi svoje preostale nuklearne kapacitete do kraja sledeće godine, dok Belgija planira da zatvori sve postojeće nuklearke do 2025. Gašenje nuklearki će najverovatnije dovesti do povećanja korišćenja fosilnih goriva, barem kratkoročno, a najave stižu u trenutku kada Evropu potresa energetska kriza i dok EU planira da nuklearne elektrane proglasi niskougljeničnom tehnologijom.

Tri nuklearke u Nemačkoj, ukupnog instalisanog kapaciteta od oko 4,25 GW, treba da budu zatvorene do kraja ove godine, a preostali kapaciteti, ukupno oko 4,3 GW, do kraja 2022. Proces zatvaranja nuklearnih postrojenja u Nemačkoj započet je nakon katastrofe u japanskoj elektrani Fukušima 2011. godine.

Ukupni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz svih izvora u Nemačkoj iznose 218 GW.

Tri nemačke nuklearke će biti ugašene do kraja ove godine

Proizvodnja električne energije iz nuklearki će kratkoročno biti nadoknađena strujom iz elektrana na fosilna goriva i uvozom, ali će to brzo biti kompenzovano zahvaljujući ubrzanom povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije, smatraju ekonomisti iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja DIW, a prenosi Clean Energy Wire (CLEW).

Sa druge strane, Belgija, koja gasi svoje postojeće nuklearne kapacitete na osnovu zakona iz 2003. godine, namerava da ulaže u nove nuklearne tehnologije, što bi moglo dovesti do otvaranja manjih elektrana, navode mediji.

Francuska planira nove nuklearne kapacitete, ali je trenutno suočena sa smanjenim obimom proizvodnje zbog privremenog zatvaranja elektrana

Francuska, za razliku od Nemačke, planira gradnju novih nuklearnih elektrana i pokušava da izdejestvuje da EU stavi nuklearke na listu zelenih tehnologija, čija izrada je u toku.

Međutim, francuski EDF je prošle nedelje objavio da će četiri njegova nuklearna reaktora ukupnog kapaciteta 6 GW morati da budu u zastoju do sredine januara zbog hitnih popravki, što je ozbiljno redukovalo obim proizvodnje električne energije u toj zemlji.

Porast cena prirodnog gasa i smanjenje proizvodnje u Francuskoj, koja je inače izvoznik elekrtične energije, doveli su nedavno do drastičnog skoka cena struje širom Evrope, pa je megava-sat u nekim zemljama EU izašao i na preko 400 evra.

Lista niskougljeničnih izvora EU bi mogla obuhvatiti i nuklearnu energiju i prirodni gas

Evropska komisija bi uskoro trebalo da objavi tzv. zelenu taksonomiju, koja omogućava pristup državnom finansiranju, a očekuje se da će ta lista uključivati nuklearnu energiju, ali i prirodni gas.

Komesar za unutrašnje tržište EU, Thierry Breton, je nedavno izjavio da unija treba da udvostruči svoju proizvodnju električne energije u naredne dve decenije, a da to neće biti moguće bez nuklearne energije.

Breton je takođe rekao da će nuklearna energija i prirodni gas pomoći EU da ostvari svoje klimatske ciljeve, kao i da je gas, iako nije idealan energent, ipak bolji od uglja.