Nemačka će narednih nedelja preispitati odluku o zatvaranju nuklearki

Kada je počeo rat u Ukrajini, ministri iz redova nemačkih Zelenih su izračunali da bi produženje rada poslednje tri nuklearne elektrane u zemlji bilo preskupo i prekomplikovano. Međutim, poslednji događaji vezani za isporuke ruskog gasa nagnali su ih da ponovo razmisle.

Pod sve većim pritiskom koalicionih partnera kao i iz opozicije, čini se da nemački Savez 90 / Zeleni (Bündnis 90/Die Grünen) postaje otvoreniji prema zamisli da se produži rok za zatvaranje poslednje tri nuklearke u zemlji. Savezno ministarstvo za ekonomska pitanja i klimatsku akciju, koje vodi vicekancelar Robert Habeck, funkcioner te stranke, objavilo je da će sprovesti novi test na naprezanje nacionalne elektroenergetske mreže.

U martu, posle prvog ispitivanja, koje je usledilo nakon napada Rusije na Ukrajinu, zaključeno je da bi održavanje te tri nuklearne elektrane u pogonu posle 31. decembra donelo velike pravne i bezbednosne izazove kao i komplikacije na polju licenciranja i osiguranja.

Opšta zabrinutost da neće biti dovoljno električne energije otvara prostor Zelenima da prestanu da insistiraju na zatvaranju poslednje tri nuklearke, zakazanom za kraj godine

Ministarka za životnu sredinu, očuvanje prirode, nuklearnu bezbednost i zaštitu potrošača Steffi Lemke, takođe iz redova Zelenih, odbacila je zajedno s Habekom pozive da se produži rad ovih postrojenja. Oni su takođe tvrdili da bi bilo teško naći nuklearno gorivo.

Ipak, Rusija je u međuvremenu smanjila isporuke gasa u Evropsku uniju, pa su cene dostigle nezapamćene visine. Vlada je na pogoršanje energetske krize reagovala tako što je krenula da vraća neaktivne termoelektrane na ugalj na mrežu i odlaganjem zatvaranja više njih.

Nije izvesno da će kapaciteti za proizvodnju električne energije u Nemačkoj biti dovoljni da se pregrmi zima. Tako bi zabrinutost građana i direktora velikih kompanija mogla da otvori prostor Zelenima da privremeno odustanu od plana za potpunu denuklearizaciju.

Novi stres test će se sprovesti uz uračunavanje većih rizika nego prošli put

Habekovo ministarstvo je sada saopštilo da će se procena sprovesti u narednim nedeljama, i to uz računanje na veće rizike nego prošli put. U vladi ističu da bi rezultati mogli da opravdaju odlaganje zatvaranja tri nuklearke: Isar 2, Emsland i Neckarwestheim 2. Njihov zajednički udeo u domaćoj proizvodnji struje bio je u prvom kvartalu šest odsto.

Reuters piše, pozivajući se na interni dokument ministarstva, da će u testu na stres biti uzeta u obzir mogućnost havarija u nuklearnim elektranama u Francuskoj.

Operateri nemačkih nuklearki su već isticali da mogu da nađu gorivne šipke potrebne za dalji rad reaktora. Ipak, upozorili su da odluku treba doneti brzo da bi tekući postupak zatvaranja mogao da se preokrene.

Gazprom retroaktivno proglasio višu silu

Evropska unija je u nezavidnoj situaciji u pogledu energetske bezbednosti. Gazprom je 11. jula zatvorio gasovod Severni tok 1 na deset dana radi održavanja. Međutim, upitno je da li će se snabdevanje vratiti na dogovoreni nivo.

I Uniper, najveći kupac ruskog gasa u Nemačkoj, i domaća energetska kompanija RWE potvrdili su da su među klijentima koje je Gazprom obavestio da je nastupila viša sila. Štaviše, ruski gasni gigant je, po izveštajima iz medija, to stanje proglasio retroaktivno, od 14. juna, kada je isporuke kroz Severni tok smanjio na 40 odsto kapaciteta.

Nemačka se sprema da spasi Uniper od finansijskog kraha, a Francuska je manjinskim akcionarima EDF-a ponudila 9,7 milijardi dolara da prodaju svoje deonice

Vlada trenutno pregovara s Uniperom o finansijskoj injekciji koja bi ga izvukla od propasti. Nemački mediji su saznali da bi mogla preuzeti 25 do 30 odsto te energetske kompanije. Troškovi su procenjeni na devet milijardi evra. Da bi stvar bila gora, vodostaj na Rajni je zbog suše toliko nizak da remeti isporuke uglja baržama.

Francuski državni EDF je takođe na rubu insolventnosti. Vlada, koja drži 84 odsto, danas je saopštila da će manjinskim akcionarima za njihov udeo ponuditi 9,7 milijardi dolara, što je 53 odsto više od cene zabeležene na berzi pre najave nacionalizacije. Pored muka sa gasom, kompanija je doživela seriju udaraca u proteklih godinu dana usled kvarova u većem broju svojih nuklearnih elektrana.

Tržišna cena bazne električne energije u Francuskoj danas je dostigla nezapamćenih 630 evra za megavat-sat. Cena za dan unapred je skočila na 589,22 evra po megavat-satu, što je 13-godišnji rekord.

Nemački referentni ugovor za isporuku struje za godinu dana premašio je prošle nedelje prvi put 350 evra za megavat-sat. Cene fjučersa, terminskih ugovora, nagoveštavaju da tržište ne predviđa osetnije smirivanje energetske krize barem još dve godine.