Nemačka auto industrija traži ambicioznije ciljeve za obnovljiva goriva

Nemačka auto industrija smatra da obnovljiva goriva, a ne samo električna vozila, mogu da daju veliki doprinos borbi protiv klimatskih promena, pa zato zahteva da se postave ambiciozniji ciljevi u toj oblasti. Direktiva Evropske unije o obnovljivoj energiji (RED III) je do sada bila “suviše neambiciozna” kada je u pitanju povećanje upotrebe obnovljivih goriva, tvrdi nemačko udruženje automobilske industrije VDA.

Korišćenje obnovljivih goriva bi na dugi rok omogućilo da se postojeći fond vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem u velikoj meri koristi na klimatski neutralan način, tvrdi VDA.

Promovisanje samo električnih vozila nije dovoljno, smatraju u udruženju. „Čak i ako se ispuni cilj savezne vlade od 15 miliona električnih automobila do 2030. godine, najmanje 40 miliona automobila i kamiona sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem će i dalje biti na nemačkim putevima,” izjavila je predsednica VDA Hildegard Miler.

Promovisanje električnih vozila nije dovoljno za dekarbonizaciju saobraćaja

Za ovaj vozni park hitno su potrebna obnovljiva goriva, te VDA poziva da se podkvota za vodonik i sintetička goriva postavi na na najmanje 5% za 2030.

“Auto industrija želi da obezbedi da, pored električnih automobila, goriva kao što su biogoriva i e-goriva dospeju na tržište u dovoljnim količinama kako bi se postojeći vozni parkovi automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem učinili klimatski prihvatljivim,” navodi u objavi na LinkedIn-u Jorgo Chatzimarkakis, izvršni direktor udruženja Hydrogen Europe.

Chatzimarkakis: Nemački proizvođači automobila žele da se najkasnije 2045. prestane sa korišćenjem benzina i dizela

On je takođe napomenuo da nemačka auto industrija želi da izbaci fosilna goriva i da se najkasnije do 2045. godine prestane sa korišćenjem benzina i dizela.

Pored ambiciozne reforme uredbe RED III, VDA je pozvala i na dodatne mere, kao što je dugoročni plan smanjenja upotrebe fosilnih goriva, sa prolaznim ciljevima za 2035. i 2040.godinu, ali i reforma poreza na energiju.

Među zahtevima je i rastuća kvota za gasove sa efektom staklene bašte (GHG), što znači da se, ukoliko se kvota prekorači, ona automatski povećava kroz definisani mehanizam kako bi se nastavilo sa podsticanjem ulaganja u obnovljive izvore energije, navodi se u saopštenju VDA.