Životna sredina

Nebojša Katić o projektu Jadar: Ekonomske koristi Rio Tintu, a ne Srbiji

Nebojša Katić o projektu Jadar: Ekonomske koristi Rio Tintu, a ne Srbiji

Foto: Catena mundi / Youtube

Objavljeno

11.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

U autorskom tekstu objavljenom na potralu RTS-a u vezi sa trenutnom situacijom oko projekta Jadar, ekonomista Nebojša Katić postavlja pitanje kako izgledaju ekonomske koristi koje Srbija očekuje od otvaranja rudnika litijuma. On ističe da se insistiranje „samo na ekološkim posledicama ovog projekta može vratiti kao bumerang“.

Katić, naime, pretpostavlja da studija o uticaju na životnu sredinu može „‘dokazati’ kako, eto, eksploatacija litijuma ne ugrožava životnu sredinu, ili je ugrožava marginalno“. Ovakvu pretpostavku on je izneo u autorskom tekstu objavljenom na portalu RTS-a.

U previranja oko mogućeg otvaranja rudnika on uvodi hipotezu po kojoj bi snaga ekološkog argumenta mogla da bude uzdrmana ekspertskom ocenom. To bi moglo da utiče na argumentaciju protiv otvaranja rudnika, jer „ekspertska se ne poriče“, navodi Katić u tekstu.

Prihodi ne bi ostali u Srbiji, navodi Katić

On naglašava i da eventualna dugoročna i velika ekonomska korist od projekta Jadar svakako ne bi išla Srbiji, već Rio Tintu. „Još jednom: ključno pitanje je da li ekonomske i strateške koristi od rudnika mogu nadoknaditi štete koje se time nanose ljudima i prirodi – ovo se odnosi na sve investicije, ne samo na rudnike“, napisao je Katić.

Ni rast bruto društvenog proizvoda ne bio bio blizu brojkama koje se pominju, i do 10 milijardi evra godišnje, navodi Katić. On se osvrće na pisanje Financial Timesa u kojem se pominje ova suma kao efekat koji bi rudnik imao na privredu Srbije. „Cifre se baziraju na računici srpske vlade i po njima bi projekat Jadar trebalo da godišnje povećava bruto domaći proizvod za oko 10 milijardi evra, ili za neverovatnih 22 procenta trenutnog BDP-a“, ističe Katić.

U članku britanske medijske kuće navodi se projekcija Rio Tinta po kojoj bi rudnik direktno uvećao BDP za jedan, a indirektno za četiri procenta. Ipak, dalje u tekstu se pominje da Vlada Srbije ima veća očekivanja. Ona predviđa pomenutih 10 milijardi evra godišnje i to od uključivanja projekta Jadar u celokupan lanac proizvodnje tog metala za baterije za električna vozila, piše FT.

Katić objašnjava da bi prihodi od eventualne eksploatacije i izvoza povećali srpski bruto društveni proizvod, ali da po pravilu ti prihodi pripadaju Rio Tintu i da ne bi ostali u Srbiji.

„Srbija će od toga imati rudnu rentu, možda će Rio Tinto platiti i nešto poreza, a poneko će dobiti čak i platu radeći za Rio Tinto. Tu će se finansijske koristi za Srbiju završiti i one će biti neuporedivo manje nego što će biti statistički rast BDP-a,“ napisao je Katić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Mihajlovic Rudnik litijuma digitalizovan otpadnih voda

Mihajlović: Rudnik litijuma bi bio digitalizovan, bez otpadnih voda

16 августа 2022 - Ministarka Zorana Mihajlović tvrdi da bi rudnik litijuma u Jadru bio potpuno digitalizovan, bez isparenja sumporne kiseline i tečnog otpada

kupi-bajs-subvencije-bickl

Kupi bajs – subvencije Beograđanima od 5.000 dinara za kupovinu bicikla

15 августа 2022 - Prvih 1.400 beograđana koji se prijave za subvencije za kupovinu bicikala dobiće od grada vaučer u vrednosti od 5.000 dinara

Ada Ciganlija uskoro postaje zasticeni predeo izuzetnih odlika

Ada Ciganlija uskoro postaje zaštićeni predeo izuzetnih odlika

15 августа 2022 - Ada Ciganlija, omiljeno izletište beograđana i oaza biodiverziteta u samom gradskom jezgru, uskoro bi mogla biti stavljena pod zaštitu

Naucnici kisnica nigde nije bezbedna za pice

Naučnici upozorili da kišnica nigde nije bezbedna za piće

11 августа 2022 - Ako se gleda po najstrožim standardima, kišnica svuda na svetu sadrži previše večnih hemikalija (PFAS), čiji štetni uticaj još nije dovoljno poznat