Naučnici traže vanredno stanje u Hrvatskoj zbog klimatskih promena

Znanstvenici za klimu – Hrvatska su ponovo državnom rukovodstvu poslali svoj apel za sistemsku klimatsku akciju, nakon dramatičnog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene. Ta grupa naučnika i naučnica smatra da u zemlji treba da se uvede vanredno stanje i upozorava na rizik od dezertifikacije, povećanje nivoa mora, suše, poplave i požare.

Povodom objavljivanja prvog dela izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), preko 550 naučnika iz Hrvatske je upozorilo vladu, parlament i predsednika Zorana Milanovića da ta država ima velik ugljenični otisak po glavi stanovnika i da mora da preuzme svoj deo odgovornosti u globalnom kontekstu.

Znanstvenici za klimu – Hrvatska navode da je Sredozemlje jedna od vrućih tačaka sveta i da su klimatske promene već dovele do intenzivnijih i dugotrajnijih suša, toplotnih talasa, požara, poplava i narušavanja morske i kopnene bioraznolikosti. Vlasti zemlje ne čine dovoljno, stoji u otvorenom pismu, uz ponovljeni apel da se uvede klimatsko vanredno stanje.

Preti beg stanovništva iz Sredozemlja

Poremećaji mnogih aspekata klimatskog sistema narušavaju ustaljeni način života i loše utiču na poljoprivredu, kao i mnoge grane privrede, uz pojavu invazivnih vrsta poput tigrastih komaraca, stoji u objavi. „Predviđaju se sve češće i dulje suše, koje u perspektivi vode dezertifikaciji. Razina mora zamjetno raste, što već sada ugrožava plodnu deltu Neretve“, dodali su naučnici i istakli da projekcije investicionih banaka pokazuju da će doći do značajne migracije stanovništva iz mediteranskih zemalja.

Zahtevaju popisivanje dosadašnjih klimatskih promena, uz kratkoročna i dugoročna predviđanja. Hrvatska treba da osnuje naučni klimatski štab radi prenošenja najboljih saznanja u klimatsku politiku, kažu Znanstvenici za klimu i traže „pravednu, ali rapidnu i odlučnu transformaciju“ energetike i saobraćaja uz prestanak pogodovanja svim rešenjima zasnovanim na fosilnim gorivima.

Đurđević: Balkan se zagreva brže

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević ističe u komentaru za Balkan Green Energy News da je prosečna temperatura u jugoistočnoj Evropi u poslednjih pet godina već nešto više od 2,5 stepena Celzijusa veća nego što je bila krajem devetnaestog veka te da to pokazuje da raste brže od globalnog proseka, koji je oko 1,2 stepena.

Ukoliko se Zemlja zagreje za dva stepena, ovaj region će zabeležiti rast za tri podeljka, kazao je.

„To ne može da se vrati i ideja da se uvede vanredno stanje je metaforična, inače bismo zauvek ostali u vanrednom stanju. Ali treba hitno smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte i doneti mere prilagođavanja na klimatske promene. Dosadašnji pristup je bio kozmetički, bez ozbiljnih inicijativa i projekata“, izjavio je Đurđević.

Kako stvari stoje, Balkan očekuju sve veće nestašice vode i mogućnost gorih situacija nego ovog leta, uz povećanje rizika od šumskih požara, ocenio je. Taj rizik se izračunava pomoću podataka o temperaturi, trajanju sušnog perioda, količini gorivog materijala na tlu i jačini vetra, objašnjava Đurđević.

Nivo mora je već 20 centimetara viši

Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) Sjedinjenih Država objavila je mape po kojima bi nivo Jadranskog mora mogao da do polovine veka poraste za 20 centimetara, a 60 centimetara do 2100. godine. Po najgorem scenariju za 2150. godinu, nivo mora raste za preko 150 centimetara.

Analiza na koju se ova institucija poziva pokazuje da srednja vrednost povećanja nivoa mora na globalnom nivou od 1901. do 2018. iznosi čak dvadeset centimetara.