Napuštanje uglja do 2033. imalo bi najveći pozitivan uticaj na životnu sredinu u Sloveniji

Prestanak korišćenja uglja do 2033. godine, što je najraniji rok od tri koja se razmatraju, imao bi najveći pozitivan uticaj na životnu sredinu u Savinjsko-šaleškoj regiji, navodi se u nacrt procene uticaja na životnu sredinu strategije za napuštanje uglja.

Priprema procene uticaja na životnu sredinu je deo procesa pisanja nacionalne strategije za prestanak korišćenja uglja i restrukturiranje regiona uglja u skladu sa principima pravedne tranzicije koja će definisati rok do kada će Slovenija prestati da koristi ugalj. Strategija će biti u skladu sa nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEKP), koji je, po ugledu na EU, zacrtao klimatsku neutralnost do 2050.

Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da je nacrt procene strategije završen. Slovenija, inače, ima dva regiona uglja Savinjsko-šaleški (SAŠA) i Zasavje.

Nacrt procene, pripremljen od strane konzorcijuma koji predvodi Elektroinštitut Milan Vidmar, analizirao je uticaj tri scenarija iz strategije.

Ambiciozni scenario koji podrazumeva napuštanje uglja do 2033. imao bi najmanje negativan uticaj na životnu sredinu

Najmanje negativan uticaj na životnu sredinu u SAŠA regiji imao bi ambiciozni scenario – napuštanje uglja do 2033, nešto veći negativan uticaj imao bi finansijski održiv scenario – napuštanje uglja do 2038, a najveći negativan uticaj osetio bi se primenom fleksibilnog scenarija – napuštanje uglja do 2042.

Jedina operativna elektrana na ugalj u Sloveniji – Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ) nalazi se u regionu SAŠA, kao i jedini rudnik – Premogovnik Velenje.

U regionu Zasavje razlike u uticaju tri scenarija nisu toliko drastične. U ovoj regiji nalaze se dva rudnika uglja – Trbovlje i Hrastnik, i jedna elektrane – Trbovlje, ali su svi pre nekoliko godina zatvoreni.

Na potezu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

U nacrtu procene uticaja na životnu sredinu navodi se da bi nesprovođenje strategije pogoršalo klimatske promene.

Nacrt predlaže mere i preporuke za ublažavanje tih promena koje bi trebalo uključiti u strategiju kako bi se ojačali pozitivni i smanjili negativni uticaji njene primene na životnu sredinu, prirodu, ljudsko zdravlje i kulturno nasleđe, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.

Sada je na potezu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja koje ima rok od 30 dana da da svoje mišljenje na nacrt. U slučaju pozitivnog stava, sledi javna rasprava o strategiji i proceni. U suprotnom, Ministarstvo za infrastrukturu, zajedno sa konzorcijumom koji je pripremio nacrt, izmeniće dokument.