NALED: CBAM preti radnim mestima u energetski intenzivnoj industriji, država hitno da reaguje

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala je nadležne državne institucije da uspostave regulatorni okvir koji bi zaštitio energetski intenzivnu industriju u Srbiji od primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanja ugljenika. U suprotnom biće ugrožena radna mesta i opstanak firmi, koje zapošljavaju oko sedam odsto radne snage i čine 11 odsto BDP-a Srbije.

Evropska unija će od 1. januara 2026. godine početi da oporezuje uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO2, što će uticati da se proizvođači iz Srbije suoče sa poskupljenjem svojih proizvoda koje izvoze na tržište EU. Paralelno sa tim oni će se na domaćem tržištu suočiti sa nelojalnom konkurencijom iz trećih zemalja koje nemaju uveden sistem nacionalnog poreza na CO2, poručila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Početak važenja Mehanizma za prekogranično prilagođavanja ugljenika (eng. CBAM) znači da će se naplaćivati taksa na uvoz cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije u EU iz zemalja koje nemaju oporezivanje emisija CO2. Sve se više govori o odlaganju primene ove takse, ali to u suštini ne znači nestanak problema – oporezivanja emisija CO2, već samo dodatno vreme da se sve pogođene zemlje za te promene pripreme.

NALED je nedavno završio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da uvođenje CBAM-a može imati drastično negativan i destabilišući uticaj na konkurentnost domaće energetski intenzivne industrije, što u ovom trenutku zahteva hitno i adekvatno reagovanje državnih institucija.

Nedavno završena Analiza potencijalnih uticaja CBAM-a, koja je izrađena u organizaciji NALED-a, ukazuje, kako kažu, na visok rizik od finansijskih pritisaka i gubitka konkurentnosti energetski intenzivne industrije u Srbiji, koje zapošljavaju oko sedam odsto radne snage i čine 11 odsto BDP-a Srbije.

„Kako bismo održali konkurentnost domaće industrije u početnoj fazi njihove zelene tranzicije, neophodno je što pre kroz paket nacionalnih regulatornih mera, obezbediti mehanizme za smanjenje CO2 emisija. Nakon toga bi trebalo uspostaviti nacionalni mehanizam koji bi obuhvatio primenu takse na ugljenik za domaću industriju i istovremeno nacionalni CBAM mehanizam, po ugledu na EU, odnosno taksu na uvoz CBAM robe iz trećih zemalja u kojima su klimatske politike manje ambiciozne nego u Srbiji”, savetuje Slobodan Krstović, direktor za Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Novac od oporezivanja CO2 u Srbiji koristio bi se za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije

Na taj način bi se, dodaje, za stavljanje u promet energetski intenzivnih proizvoda na tržište Srbije obezbedili ravnopravni uslovi u pogledu troškova povezanih sa emisijama CO2, kao što je to u EU.

Dodatni budžetski prihodi koji bi se obezbedili na ovaj način bi se prvenstveno koristili za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije, dodaje Krstović.

Rezultati sprovedene Analize takođe pokazuju da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) za 2034. (prim. aut. oko 40 evra po toni), privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje, ne uključujući sektor električne energije,.

Dodatni prihod države kroz domaći CBAM mehanizam bi sa 13 miliona evra u 2027. porastao do čak 128,6 miliona evra u 2034.

Obezbediti mehanizme za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije

U NALED-u smatraju da bi opravdanost ovakve mere kojom bi se sredstva umesto u EU kasu slivala u državni budžet Srbije, bila održiva ako bi država prethodno obezbedi regulatorne mehanizme industriji kako bi smanjila svoje CO2 emisije.

S obzirom na to da su CBAM i Zelena agenda novi regulatorni faktori koji do sada nisu bili obuhvaćeni prilikom određivanja pravila o državnoj pomoći, neophodno je detaljno preispitati postojeće regulative kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći kompanijama, naveo je NALED.

Prilagođavanje nacionalnog regulatornog okvira u smeru obezbeđenja mehanizama za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije, prvenstveno uključuje liberalizaciju uvoza alternativnih goriva i sirovina, zabranu izvoza otpada koji se može preraditi u Srbiji, kao i podsticanje izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Ako država ne reaguje domaća industrija biće ozbiljno ugrožena

NALED upozorava da bi u slučaju odsustva reagovanja države, procenjeno smanjenje troškovne efikasnosti domaće industrije bespovratno ugrozilo izvoz Srbije na tržište EU, kao i njenu konkurentnost na domaćem tržištu, usled naglog povećanja uvoza CBAM robe iz zemalja van EU.

To bi neminovno uslovilo gubitak velikog broja radnih mesta, odnosno finansijsku održivost celokupne energetski intenzivne industrije koja posluje u Srbiji, zaključuje NALED.

Inače, nedavno su vlasti BiH gubitak privrede od primene CBAM-a procenile u rasponu od 722 miliona do 3,17 milijardi konvertibilnih maraka.