Najveći industrijski zagađivači u Srbiji zagađuju vazduh, vodu i zemlju bez kontrole

Oko 150 firmi, za koje se može reći da su potencijalno veliki zagađivači vode, vazduha i zemljišta, nije pribavilo integrisanu dozvolu do 31. decembra 2024. godine, što znači da krše Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, a što je još važnije niko ne kontroliše koliko zagađuju životnu sredinu, pokazala je Analiza Polaznih osnova Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koju je objavio  Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Obavezu pribavljanja integrisane dozvole ima oko 220 operatera za svoja industrijska i intenzivna poljoprivredna postrojenja, kao što su elektrane, rafinerije, velika hemijska i metalska postrojenja, te određene farme.

Među kompanijama koje nisu ispunile svoju zakonsku obavezu i blagovremeno pribavile integrisanu dozvolu su, kako se navodi u Analizi Polaznih osnova Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, i velike i profitabilne firme kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Serbia Zijin Copper.

Treba reći da se Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine primenjuje od 2004. godine sa ciljem sprovođenja integrisane prevencije i kontrole zagađenja, kao i transpozicije Direktive o industrijskim emisijama (IED) Evropske unije.

Nedavno je objavljen Nacrt novog zakona

Rok za dobijanje integrisanih dozvola prvo je bio kraj 2020, ali je onda pomeren na kraj 2024. Polazne osnove za novi propisa su objavljene u februaru, a nedavno je objavljen i Nacrt zakona, pa je sada u toku javne konsulatacije.

Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, naglasio je da bi građani trebalo da znaju da postoje veliki zagađivači, koji su najprofitabilnije i najbogatije firme u Srbiji.

One su, kako je dodao, pošteđene od primene Zakona, a na štetu građana zato što zagađuju životnu sredinu – vazduh, vodu, zemljište.

Popović: Želimo da zaštitimo zdravlje, imovinu i prava ljudi

Građani, kako je nastavio, bi trebalo da znaju da kada EPS emituje 300.000 tona sumpor-dioksida (SO2), da to ode u amtmosferu, onda se pretvori jednim delom u sitne čestice koje zagađuju vazduh, koje ulaze u pluća. Jednim delom u kisele kiše koje padaju na zemljište, što čini poljoprivredno zemljište manje kvalitetnim.

„Građani su dužni da plaćaju porez, da se pridržavaju zakona, a ovi zagađivači nisu“, poručio je Popović.

On je, takođe, naglasio da bi građani trebalo da znaju da RERI, nevladin sektor, koji se bave ovim problemima, ne žele da ukinu radna mesta, zatvore fabrike, spreče razvoj. „Mi želimo da zaštitimo zdravlje, imovinu i prava ljudi“, naglasio je on.

Minić: Zagađenje dugoročno smanjuje privredni rast

Kada firma ima integrisanu dozvolu, to znači da je u obavezi da primenjuje Najbolje dostupne tehnike (Best available techniques – BAT) i da se njen rad nadzire radi sveobuhvatnog smanjenja zagađenja vazduha, vode, zemljišta, uz poštovanje strogih graničnih vrednosti emisija.

Kada firma nema integrisanu dozvolu, onda je okolina izložena većem, nekontrolisanom zagađenju, budući da se na nju ne primenjuje Zakon.

Stroge granične vrednosti emisija su zakonski definisani maksimalni nivoi zagađujućih supstanci, kao što su teški metali, sumpor dioksid, azotni oksidi (NOx), koje postrojenje sme da emituje u vazduh, vodu ili zemljište.

Zagađenost ima negativan uticaj i na BDP

Ukratko, strogo znači da se mora dostići visok nivo performansi u smanjenju zagađenja, koji je određen primenom najbolje raspoložive tehnologije.

Slobodan Minić, iz Fiskalnog saveta, smatra da očigledno sve u vezi sa Zakonom počiva na paradigmi da ulaganje u najbolje dostupne tehnike, u tehnologije koje minimalizuju štetnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi, povećava troškove i usporavaju rast.

„Međutim, to je već prevaziđeno u svetu barem deceniju jer kako su postali dostupni podaci o zagađenosti vazduha i životne sredine sve više se istražuju veze i kako to utiče na zdravlje. Javnost u Srbiji sada dobro zna kakv je to u ticaj, između 10.000 i 15.000 prevremenih smrti godišnje i slično, ali ono što ekonomska literatura nudi, mi znamo da zagađenost ima negativan uticaj i na BDP“, naveo je on.

Moramo da razmišljamo da ovo nije trošak, nego investicija

Studija OECD-a, kako je dodao, pokazuje da povećanje prosečne koncentracije PM2.5 za jedan mikrogram smanjuje BDP-u u toj godini za 0,98%.

„Ako hoćemo da izađemo iz ovog začaranog kruga, mi moramo da razmišljamo da ovo nije trošak, nego investicija, ne samo u proizvodni kapacitet, koji je efikasniji, nego i u ljudski kapacitet i na taj način se doprinosi privrednom rastu, a ne koči ga. U suprotnom dugoročno će društvo i ekonomija da pate“, zaključio je Minić.

Vojvodić: Polazne osnove ne obećavaju promene u novom zakonu

Javne konsultacije počele su 27. novembra i traju do 15. decembra.

Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, naglasila je da je problem što se suštinski ne rešavaju pitanja. Polazne osnove su, smatra, morale da identifikuju problem, da se vidi šta je pokazalo 20 godina iskustva. Nije dobro, kako je navela, to što su Polazne osnove formulisane bez učešća Radne grupe.

„To je signal, ne samo javnosti, već i stručnoj javnosti i onima koji su ušli u tu Radnu grupu da ih ne zanima koji su identifikovani problemi. Formalni proces donošenja odluka nije onakav kakav bi trebalo da bude“, uverena je Vojvodić.

Kako bi doprineo unapređenju sprovođenja mera smanjenja industrijskog zagađenja RERI objavljuje izveštaje o primeni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine sa preporukama za unapređenje sprovođenja propisa i sankcionisanje zagađivača.

U pripremi poslednje Analize, kako kažu u RERI-ju, istraživački rad je prevazišao okvire analize Polaznih osnova, pa su se odlučili da analizu prošire i na probleme u primeni Zakona i ponude rešenja zasnovana na argumentima i činjenicama.